Фарук Беголи
Фарук Махмудбеговић Беголи (алб. Faruk Begolli, Пећ, 14. фебруар 1944 — Приштина, 23. август 2007) био је југословенски филмски и телевизијски глумац.
Фарук Беголи | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Фарук Махмудбеговић |
Датум рођења | 14. фебруар 1944. |
Место рођења | Пећ, Краљевина Југославија под немачком окупацијом |
Датум смрти | 23. август 2007.63 год.) ( |
Место смрти | Приштина, Србија |
Занимање | глумац |
Веза до IMDb-а |
Биографија
уредиФарук је рођен као један од четворо деце трговца, народног посланика и сенатора Сефедина Махмудбеговића Беголија[а][1][б] 14. фебруара 1944. године у Пећи.[2] Основну и средњу школу завршио је у родној Пећи. Фраук је променио презиме из Махмудбеговић у Беголи 1962. године због оца кога је ОЗН-а 1946. године тражила као народног непријатеља. Сефедин, да не би био ухапшен, извршио је самоубиство. Његов син због тог догађаја је одлучио да породични надимак узме као презиме.[3]
Дипломирао је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1966. године. Био је професор глуме на Академији уметности у Приштини, а када се настава на албанском језику издвојила и он је, заједно с Енвером Петровцијем, наставу пребацио у просторије Позоришта младих, где су истовремено 1990. године формирали и позориште на албанском Додона, ангажујући у њему студенте. Но, то му није сметало да позориште сарађује с Покрајинским народним позориштем које је било под ингеренцијом Министарства културе Републике Србије.
У југословенској кинематографији остварио је значајне улоге у многим филмовима, од којих су најпознатији ратна трилогија Пурише Ђорђевића Сан, Јутро и Подне, филмови Вељка Булајића Сарајевски атентат и Битка на Неретви, филмови Микија Стаменковића Вук са Проклетија и Опасни траг, филмови Хајрудина Крвавца Валтер брани Сарајево и Партизанска ескадрила и филимови Здравка Велимировића Дервиш и смрт и Врхови Зеленгоре.[4]
Филмографија
уредиГод. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1960-е | |||
1966. | Поглед у зјеницу сунца | ||
1966. | Сан | Петар | |
1967. | Деца војводе Шмита | ||
1967. | Јутро | Рус Мишка | |
1968. | Вук са Проклетија | партизан | |
1968. | Операција Београд | Јаша | |
1968. | Брат доктора Хомера | сељак | |
1968. | Подне | Рус Мишка | |
1968. | Сарајевски атентат | Недељко Чабриновић | |
1969. | Битка на Неретви | Стево | |
1969. | Моја страна света | ||
1970-е | |||
1970. | Наши манири | ||
1970. | Зид и ружа | ||
1970. | Реквијем | Чаруга | |
1970. | Драга Ирена! | Мишко | |
1970. | Прва љубав | ||
1972. | Како умрети | ||
1972. | Валтер брани Сарајево | Бранко | |
1973. | Хлеб | ||
1974. | Валтер брани Сарајево (ТВ серија) | Бранко | |
1974. | СБ затвара круг | агент Стипе | |
1974. | Дервиш и смрт | Мула Јусуф | |
1974. | Црвени удар | сликар | |
1975. | Павле Павловић | студент препродавац | |
1975. | Доле са оружјем | Шиме Бурин | |
1975. | Синови | Воја | |
1976. | Врхови Зеленгоре | Рајко | |
1976. | Чувар плаже у зимском периоду | Драганов пријатељ | |
1978. | Судбине | Јозеф Шулц | |
1978. | Стићи пре свитања | Доктор | |
1980-е | |||
1981. | Траг | ||
1981. | Кад свеци марширају | ||
1982. | 13. јул | Мехо | |
1982. | Непокорени град | Иво Лола Рибар | |
1983. | Маховина на асфалту | наставник техничког | |
1983. | Тимочка буна | потпуковник | |
1983. | Иди ми, дођи ми | Маријин колега | |
1983. | Дани Авној—а ТВ серија | ||
1983. | Дах | Ђорђе | |
1984. | Прока | ||
1984. | Опасни траг | инспектор Рамиз | |
1985. | Црвена барака | вођа оркестра | |
1985. | Учини то својски | Жика | |
1987. | Вук Караџић (ТВ серија) | ||
1988. | Азра | Осман | |
1988. | Кућа поред пруге | Хасан | |
1990-е | |||
1991. | Ноћ у кући моје мајке | кум Радован | |
1991. | Операција Картиер | Селим | |
1991. | Срчна дама | Азем | |
1992. | Булевар револуције | милицајац Живан |
Напомене
уредиИзвори
уреди- ^ [1]
- ^ Живковић, Милутин (2016). „Махмутбеговић (Беголи) Сефедин (1885-1946) — сенатор Краљевине Југославије”. Косово и Метохија у контексту балканских народа и држава. Лепосавић: Институт за српску културу. II.
- ^ Павловић & Стамболија 2016, стр. 189.
- ^ Аранђеловић, И. (3. 9. 2007). „Сећање: Фарук Беголи”. Политика. Архивирано из оригинала 26. 5. 2022. г.
Литература
уреди- Павловић, Момчило; Стамболија, Небојша (2016). Сенатори Краљевине Југославије. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-206-0. COBISS.SR 222657548.
Спољашње везе
уреди- Фарук Беголи на сајту IMDb (језик: енглески)
- Фарук Беголи - филмска банка