Ференц Фехер
Ференц Фехер (мађ. Fehér Ferenc; Стари Жедник, 3. август 1928 – Нови Сад, 30. јул 1989) био је југословенски књижевник, новинар и преводилац.[1]
| Ференц Фехер | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 3. август 1928. |
| Место рођења | Стари Жедник, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 30. јул 1989. (60 год.) |
| Место смрти | Нови Сад,  Социјалистичка Федеративна Република Југославија |
Биографија уреди
Рођен је у Старом Жеднику 3. августa 1928.[2] Пет разреда основне школе завршио у Бачкој Тополи (1935—1940). Потом похађао гимназију у Суботици на мађарском наставном језику, а школовање наставио на Вишој педагошкој школи у Новом Саду где је студирао мађарски и руски језик и књижевност.[3]
Био уредник књижевне рубрике омладинског листа Ijúfság Szava (1949—1951), заменик главног уредника часописа „Хид” (1952—1955), уредник уметничких и дечјих емисија Радио Новог Сада (1953—1959), уредник књижевне рубрике дневника Magyar Szó (1964—1966), а потом члан редакције овог листа.[3]
Заступљен је у антологијама: A vajdasági ég alatt (Под војвођанским небом), мађарске поезије у избору Имреа Борија (1960), Алманах Савеза књижевника Југославије 1958-1959, Зборнику Трећег југословенског фестивала поезије (1959), Равница (1961), Vallomások (1963), Седам мађарских песника из Војводине (1965), Gyémánttengely (Дијамантска осовина), Алманах европских песника (1966), Братимљење 1966-1974 (1974).[3]
Са македонског на мађарски језик преводио Ацу Шопова, са словеначког Тонета Селишкара и Франце Бевка, са српскохрватског Мирослава Антића, Бранка Ћопића, Стевана Раичковића, Васка Попу, Флорику Штефан, Васу Поповића, Александра Поповића, Бранка В. Радичевића и многе друге.[3]
Његове песме су превођене на српскохрватски, словеначки, македонски, румунски, албански, турски, италијански и русински.[3]
Заједно са Мирославом Антићем објавио двојезичну књигу Színek és Szavak / Боје и речи. Преводио Антићеве стихове на мађарски, док је Антић преводио његове песме на српски (1960).[3]
Необјављене, а изведене радио-драме на Радио Новом Саду:
- Ördögmalom (Ђавољи млин; 1964)
- A csillagok nappal is fénylenek (Звезде сијају и дању; 1966)
- Befejezetlen vallomás (Недовршена исповест; 1967)
- Zene a kenyérről (Песма о хлебу; 1974)
Награде и одликовања уреди
- Октобарска награда града Новог Сада (1965)[4]
- Хидова награда за најбољу књигу на мађарском (1966)[4]
- Награда Змајевих дечјих игара (1971)[4]
- Златна плакета књижевне колоније у Кањижи
- Награда Szenteleky
- Седмојулска награда
- Орден братства и јединства са сребрним венцем[3]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Ferenc Feher – BIOGRAFIJA”. balasevic.in.rs. Приступљено 26. 1. 2022.
- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 193.
- ^ а б в г д ђ е Енциклопедија Новог Сада. Књига 29, Тре-Фур. Нови Сад: Новосадски клуб "Добра вест". 2008. стр. 280—281.
- ^ а б в „Фехер, Ференц”. dkv.org.rs. Приступљено 26. 1. 2022.
