Фрајбург

Фрајбург им Брајсгау
*Freiburg im Breisgau*
Фрајбург им Брајсгау; Freiburg im Breisgau
	Фрајбуршки минстер, средњовековна катедрала
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Њемачка
Савезна држава	Баден-Виртемберг
Становништво
Становништво	‍
—	221.924
— густина	1.449,54 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	47° 59′ 34″ С; 7° 51′ 03″ И / 47.99274° С; 7.85095° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	278 m
Површина	153,1 km2
	Фрајбург им Брајсгау Фрајбург им Брајсгау на карти Немачке
	; Положај општине у округу
Остали подаци
Градоначелник	Дитер Саломон (Савез 90/Зелени)
Поштански број	79098–79117
Позивни број	0761, 07664, 07665
Регистарска ознака	FR
Веб-сајт
	www.freiburg.de

Фрајбург (њем. Freiburg im Breisgau) је општина у њемачкој савезној држави Баден-Виртемберг. Посједује регионалну шифру (AGS) 8311000. Налази се на западној падини јужног Шварцвалда. Има 221.924 становника (2010).

Географија уреди

Налази се на југозападу Немачке. Близу је тромеђе Швајцарске, Француске и Немачке. Француска је удаљена око 25 km, а Швајцарска 60 km. Општина се налази на надморској висини од 278 m. Површина општине износи 153,1 km².

Историја уреди

Мартинстор, једна од градских врата

Историјска трговачка куђа ма Минстерплацу

Основао га је војвода од Церингена у 12. веку као слободан град. Одатле и ме града, које значи „слободан замак“. Налази се на стратешки важном месту, где се спајају трговачки путеви од Средоземног мора, Северног мора, Дунава и Рајне. Око 1120. град је започео да гради средњовековну катедралу Минстер на месту старије цркве. Фрајбург је 1368. откупио слободу од локалног грофа и ставио се под заштиту Хабзбурговаца, који су допустили граду да задржи велики степен слободе.

Крај средњег века и почетак ренесансе представљали су и време напретка и време трагедије за Фрајбург. Војвода Албрехт VI успоставио је у Фрајбургу Алберт Лудвигс универзитет, један од најстаријих немачких универзитета. Град је 1520. предузео низ законских реформи, које су биле познате међу најпрогресивнијим у своје време. Покушали су да комбинују старе градске традиције са старим Римским законом. Фрајбург се 1520. изјаснио против реформације и постао је значајно упориште католицизма на горњој Рајни. У граду је било раширено веровање у вештице, па је 1536. почео лов на вештице. Пошто се 1564. појавила куга, од које је умрло око 2.000 људи после тога се још више појачао лов на вештице. Врхунац лова на вештице био је 1599. У старом граду постоји табла на старим зидинама, која означава место где су спаљиване вештице.

Током Тридесетогодишњег рата град је припадао час једнима, час другима, тако да су ту владали Аустријанци, Французи, Швеђани, Шпанци и различити чланови немачке конфедерације. Од 1648. до 1805. био је административни центар Предње Аустрије, хабзбуршких територија на југозападу Немачке. Једно време, од 1679. до 1697. био је под управом Француске. Град је 1805. заједно са подручјима Брајзгау и Ортенау постао део Бадена.

За време Другог светског рата Немци су 1940. грешком бацили 60 бомби на свој град. Савезници су 1944. бомбардовањем уништили велики део града. Већина центра града је била сравњена, сем Минстера. После рата град је поново изграђен према средњовековном плану. Кратко време је био седиште савезне државе Баден, која је убрзо постала део веће државе Баден-Виртемберг. Француска војска је окупирала Фрајбург 1945. Последња француска тенковска дивизија напустила је Фрајбург 1991.

Демографија подаци уреди

У самом мјесту је, према процјени из 2010. године, живјело 221.924 становника. Просјечна густина становништва износи 1.450 становника/km².

Знаменитости уреди

Фрајбуршки Минстер (њем. Freiburg Münster) је готска катедрала са 116 m високим торњем. Торањ има 16 звона. најстарије звоно је из 1258. и тежи 3290 килограма. Катедрала је грађена у три фазе. Градњу је започео Конрад I од Бохемије 1120, друга фаза је почела 1210, а трећа 1230. Од оригиналне грађевине данас постоје само темељи.
Историјска трговачка кућа (њем. Historisches Kaufhaus) из 1532.
стара већница је завршена 1559.
Мартинстор, стара градска врата
Хотел—ресторан Цум ротем Берен (њем. Zum Roten Bären) се сматра најстаријим местом где су гост могли да се сместе. Изграђен је 1120.
Хаус цум Валфиш (њем. Haus zum Walfisch) је изграђен за време цара Светог римског царства Максимилијана I и био је седишпте цара од 1493. Ту је живео и Еразмо Ротердамски од 1529. до 1531.
Швабентор, једна од градских врата