Хајнрих Расп (1204 - Дворац Вартбург, 16. фебруар 1247) је био ландгроф Тирингије, а касније је изабран за противкраља Немачке насупрот Конраду IV.[1] Био је син Хермана I, ландгрофа Тирингије и Софије од Вителсбаха.[2]

Хајнрих Расп
Лични подаци
Датум рођења1204.
Датум смрти16. фебруар 1247.(1247-02-16) (42/43 год.)
Место смртиДворац Вартбург,
Породица
СупружникГертруда од Бабенберга
РодитељиХерман I, ландгроф Тирингије
Софија од Вителсбаха
ДинастијаLudovingians
ПретходникХерман I, ландгроф Тирингије
НаследникHenry III, Margrave of Meissen

Биографија

уреди

Хајнрих Расп је рођен 1204. године, био је син Хермана I, ландгрофа од Тирингије и Софије Вителсбах. Године 1226. Хајнрихов брат Лудвиг IV, ландгроф од Тирингије, умро је на путу за Шести крсташки рат,[3] а Хajнрих је постао намесник свог малолетног синовца Хермана II, ландгрофа од Тирингије. Успео је да одузме свом синовцу и дечаковој младој мајци, Светој Елизабети Угарској, наследство и 1231. године, формално је наследио свог брата на месту грофа.

Године 1242. грофа Хајнриха, заједно са чешким краљем Вацлавом I, одабрао је цар Фридрих II за администратора Немачке за Фридриховог малолетног сина Конрада.

Након што је папа Иноћентије IV увео забрану цару Фридриху II 1245. године, гроф Хајнрих Расп је променио страну и 22. маја 1246. године, је изабран за антикраља, поставши тако ривал Конраду.[4] Снажно папско подстицање које је довело до његовог избора донело је Распу погрдни надимак „Пфафенкониг“ (краљ свештеника).[5] Папски легат у Немачкој био је Филипо да Пистоја.[6] У августу 1246. године, Хајнрих је победио Конрада у бици код Ниде у јужном Хесену и опседао Улм и Ројтлинген.[7] Задобио је смртну рану,[7] и умро је 16. фебруара 1247. године, у замку Вартбург близу Ајзенаха у Тирингији.[8]

Лични живот

уреди
 
Гертруда од Аустрије, Ландгравина од Тирингије

Године 1228. Хајнрих Расп се оженио Елизабетом (1206-1231), ћерком Алберта II, маркгрофа од Бранденбурга.[9] После њене смрти, оженио се Гертрудом (око 1210/1215 – 1241),[10] ћерком Леополда VI, војводе Аустрије. Након смрти грофице Гертруде Бабенберг, оженио се са Беатриче од Брабанта (1225-1288),[10] ћерком Хенрика II, војводе од Брабанта.

Сва три његова брака била су без деце.[11] После његове смрти, цар је предао Тирингију Хајнриху III, маркгрофу од Мајсена, сину његове сестре Јуте.

Породично стабло

уреди
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Louis the Springer
 
 
 
 
 
 
 
8. Лудвиг I, ландгроф Тирингије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Adelheid of Stade
 
 
 
 
 
 
 
4. Лудвиг II, ландгроф Тирингије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Giso IV, Count of Gudensberg
 
 
 
 
 
 
 
9. Hedwig of Gudensberg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Kunigunde of Bilstein
 
 
 
 
 
 
 
2. Херман I, ландгроф Тирингије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Фридрих I Швапски
 
 
 
 
 
 
 
10. Фридрих II Швапски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Агнеса од Немачке
 
 
 
 
 
 
 
5. Judith of Hohenstaufen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Frederick, Count of Saarbrücken
 
 
 
 
 
 
 
11. Агнеса од Немачке
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Gisela of Lorraine
 
 
 
 
 
 
 
1. Хајнрих Расп
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Eckhard I, Count of Scheyern
 
 
 
 
 
 
 
12. Otto IV, Count of Wittelsbach
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Richardis of Carniola-Orlamünde
 
 
 
 
 
 
 
6. Отон I Вителсбах
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Frederick III of Pettendorf
 
 
 
 
 
 
 
13. Heilika of Pettendorf-Lengenfeld
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Heilika of Swabia
 
 
 
 
 
 
 
3. Sophia of Wittelsbach
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Арнолд II, гроф Лона
 
 
 
 
 
 
 
14. Лудвиг I, гроф Лона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Agnes
 
 
 
 
 
 
 
7. Агнес од Лона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Folmar V of Metz
 
 
 
 
 
 
 
15. Agnes of Metz
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Matilda of Dagsburg
 
 
 
 
 
 

Референце

уреди
  1. ^ „Henry Raspe | antiking of Germany | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-24. 
  2. ^ „Henry Raspe IV of Thuringia”. www.hubert-herald.nl. Приступљено 2022-01-24. 
  3. ^ Van Cleve 1969, p. 446.
  4. ^ Cox 1974, стр. 180
  5. ^ Stubbs 1908, стр. 36
  6. ^ Van Cleve 1972, p. 494.
  7. ^ а б Knodler 2010, стр. 184
  8. ^ Rogers, Caferro & Reid 2010, стр. 110.
  9. ^ Lyon 2013, стр. 241
  10. ^ а б Lyon 2013, стр. 243
  11. ^ Rasmussen 1997, стр. 63

Литература

уреди
  • Cox, Eugene L. (1974). The Eagles of Savoy. Princeton University Press.[ISBN missing]
  • Knodler, Julia (2010). "Germany:Narrative (1125–1250)". The Oxford Encyclopedia of Medieval Warfare and Military Technology. Vol. 1. Oxford University Press.
  • Lyon, Jonathan R. (2013). Princely Brothers and Sisters: The Sibling Bond in German Politics, 1100–1250. Cornell University Press.
  • Rasmussen, Ann Marie (1997). Mothers and Daughters in Medieval German Literature. Syracuse University Press. ISBN 978-0815603894.
  • Rogers, C.J.; Caferro, W.; Reid, S. (2010). The Oxford Encyclopedia of Medieval Warfare and Military Technology. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-533403-6.
  • Stubbs, William (1908). Germany in the Later Middle Ages, 1200–1500. Longmans, Green and Co.
  • Van Cleve, Thomas C. (1969). "The Crusade of Frederick II". In Wolff, Robert Lee; Hazard, Harry W. (eds.). A History of the Crusades. Vol. II. The University of Wisconsin Press.
  • Van Cleve, Thomas C. (1972). The Emperor Frederick II of Hohenstaufen: Immutator Mundi. Clarendon Press.