Хумска епархија је некадашња епархија Српске православне цркве, коју је 1219. године основао први српски архиепископ Свети Сава за области Хумске Земље и Травуније (данашња Херцеговина, са Старом Херцеговином и Дубровачким приморјем). Приликом оснивања, сједиште епархије је било при манастиру Богородице Стонске, у тадашњем главном хумском приморском месту Стону.[1] Епархијско сједиште је накнадно измјештео у манастир Светих апостола Петра и Павла на Лиму, те је по томе ова епископија понекад називана и Лимском епархијом, а њени јерарси су носили и почасни наслов митрополита.[2]

Први српски архиепископ Свети Сава, оснивач Хумске епархије (1219)

Историја уреди

 
Данашњи изглед римокатоличког храма Госпе од Лужина на месту некадашњег православног манастира Богородице Стонске
 
Пресек цркве Светих апостола Петра и Павла на Лиму, при којој је било друго седиште Хумске епархије

Током 13. века, епископи хумски столовали су у Стону. Послије смрти краља Милутина (1321), за вријеме борбе између Стефана Дечанског и Константина Немањића око престола, успио је босански бан да завлада Хумом, те је Данило избјегао из Стона и настанио се у манастиру Светих апостола, званом Петров манастир, код данашњег Бијелог Поља на Лиму, гдје је добио и потребне земље за издржавање. Послије Данила постављен је за епископа хумског Стефан (1324), али он није могао заузети свој престо у Стону, који је остао у босанским рукама. Стога је и њему краљ Стефан Дечански потврдио боравиште у манастиру Светих апостола Петра и Павла на Лиму, те се по томе ова епископија понекад називала и Лимском епархијом.[2]

Српски јерарх ове епархије је 1377. године у манастиру Милешеви обавио крунисање Стефана Твртка I за краља Срба и Босне. Средином 15. вијека, када је Стефан Вукчић Косача добио назив „херцега од Светог Саве“, подручје Хумске земље и Травуније је добило име Херцеговина, а по томе се ова епархија касније почела називати Херцеговачком, а њени архијереји су такође називани и милешевским митрополитима. Тако се 1466. и 1471. године помиње милешевски митрополит Давид.[3]

Епископи уреди

  • Иларион (13 век)
  • Методије (13 век)
  • Теодосије (13 век)
  • Никола (13 век)
  • Сава (до 1264), потоњи архиепископ Сава II
  • Јевстатије (око 1300)
  • Јован (око 1305)
  • Данило (13161324), потоњи архиепископ Данило II
  • Стефан (1324)

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Богдановић 1981, стр. 317-320.
  2. ^ а б Јанковић 1985, стр. 142.
  3. ^ Јанковић 1985, стр. 157, 180.

Литература уреди