Целомата
Целомата (Coelomata) је традиционални назив за све животиње које поседују праву телесну дупљу, целом. Међу целоматама најбројнији врстама и најзначајнији су мекушци, прстенасти црви, зглавкари и хордати. Поред наведених, целоматама припадају и њима сродне мање групе животиња.
Систематика целомата
уреди
Међу целомским животињама разликују се две основне линије (групе): протостомије и деутеростомије. Разлике између ове две групе целомата дате су у наредној табели и приказане на слици:
| особине | протостомије | деутеростомије |
|---|---|---|
| од бластопора настаје | усни отвор | анални отвор |
| начини образовања целома | шизоцелно | ентероцелно |
| развиће | детерминисано | недетерминисано |
Целомске протостомије (грч. protos – први; грч. stoma – уста) обухватају:
- мекушце (Mollusca),
- прстенасте црве (Annelida) и
- зглавкаре (Arthropoda), као и читав низ мањих типова животиња (мање целомске протостомије).
Целомске деутеростомије (грч. deuteros – други по реду) обухватају:
- бодљокошце (Echinodermata)
- хордате (Chordata) као и поједине мање типове.
Литература
уреди- Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
- Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
- Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
- Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
