Црвена Русија
Црвена Рус (рус. Червонная Русь, Красная Русь; укр. Червона Русь; пољ. Ruś Czerwona; лат. Russia Rubra), или Црвена Русија, старински је хороним (обласни назив) који је током раније историје означавао источнословенске просторе у сливовима горњег Дњестра и Сана, од Карпата на југозападу, до Беле Русије на североистоку. У област Црвене Русије су поред уже Галиције у горњем поречју Дњестра и Пшемисловске земље у поречју Сана, понекад убрајане и друге области, даље према истоку, укључујући делове Волиније и Подолије. Све ове области су првобитно припадале Кијевској Русији, а потом су (од краја 12. до средине 14. века) биле у саставу Галичко-волинске државе. За време пољске власти, на том простору је у раздобљу од прве половине 15. до краја 18. века постојало посебно Руско војводство (пољ. Województwo ruskie), а шири појам Црвена Русија је управо у том периоду често употребљаван у геополитичкој терминологији и картографији.[1][2][3][4]
Након успостављања хабзбуршке власти (1772) и стварања Краљевине Галиције и Лодомерије, појам Црвена Русија је постепено потискиван из употребе, првенствено из политичких разлога. У циљу избегавања употребе ендонимских (изворних) појмова, изведених из руског имена, форсирана је употреба егзонимског (страног) појма Црвена Рутенија (нем. Rotruthenien), који је стекао популарност у аустрославистичким и гркокатоличким круговима, а првенствено међу заговорницима антируске политике.[5][6][7]
Види још уреди
- Русија
- Белорусија
- Малорусија
- Карпатска Русија (Поткарпатска Русија)
- Украјина
- Рутенија
- Рутени
- Русини
Референце уреди
- ^ Исаевич 1969, стр. 135—138.
- ^ Мыльников 1996.
- ^ Шанта 2002.
- ^ Милошевић 2008.
- ^ Соловьев 1947, стр. 24—38.
- ^ Soloviev 1959, стр. 1—33.
- ^ Juchnowski, Sielezin & Maj 2018.
Литература уреди
- Байцар, Андрій; Байцар, Ірина (2018). „Назви Русь, Червона Русь на картах Європи XIV–XVIII ст.”. Вісник Львівського університету: Серія географічна. 52: 15—26.
- Исаевич, Ярослав Д. (1969). „О происхождении названий Червен, Червенские города, Червонная Русь”. Доклады и сообщения Львовского отдела Географического общества УССР за 1966 гoд: 135—138.
- Juchnowski, Jerzy; Sielezin, Jan R.; Maj, Ewa (2018). The Image of «White» and «Red» Russia in the Polish Political Thought of the 19th and 20th Century. Berlin: Peter Lang.
- Милошевић, Зоран (2008). Од Малоруса до Украјинаца: Прилог проучавању промјене културног и националног идентитета Малоруса. Источно Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. Архивирано из оригинала 18. 08. 2022. г. Приступљено 14. 05. 2021.
- Мыльников, Александр С. (1996). Картина славянского мира: Взгляд из Восточной Европы: Этногенетические легенды, догадки, протогипотезы XVI-начала XVIII века. Санкт-Петербург: Петербургское Востоковедение.
- Соловьев, Александр В. (1947). „Великая, Малая и Белая Русь” (PDF). Вопросы истории. 7 (1): 24—38. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 08. 2021. г. Приступљено 25. 05. 2021.
- Soloviev, Alexandre V. (1959). „Weiß-, Schwarz- und Rotreußen: Versuch einer historisch-politischen Analyse”. Jahrbücher für Geschichte Osteuropas. 7 (1): 1—33.
- Шанта, Владимир (2002). Енигма Русини-Руснаци-Рутени: Дожица, роздумованя и прешвеченя о етнїчним идентитету югославаянских Руснацох. Нови Сад: Фељтон.
