Чајетина

Чајетина
Чајетина;
	Дом културе у Чајетини
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Чајетина
Становништво
— 2022.	3.702
Географске карактеристике
Координате	43° 45′ 00″ С; 19° 43′ 00″ И / 43.75° С; 19.716666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	815 m
	Чајетина Чајетина на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	31310
Позивни број	031
Регистарска ознака	UE

Чајетина је градско насеље и седиште истоимене општине у Златиборском округу. Према попису из 2022. било је 3.702 становника.

Географија уреди

Чајетина је варош која се налази на северним обронцима планине Златибор у области Стари Влах, и седиште је општине Чајетина. Лоцирана је на око 850 m надморске висине окружена врховима попут Градине, Оманице, Чајетинског брда, Лађевца, Карауле и Палисада. Кроз Чајетину протиче планинска речица Балашица. Највиши врх општине Чајетина је 1.496 m (Торник), колико је висок највиши врх планине Златибор. Чајетина је планинска општина у коју долазе бројни туристи ради уживања у њеним природним лепотама.

Историја уреди

Име потиче од прасловенске речи чајати или чајити, што је некада на локалном говору значило чекати. Пошто су се плашили да зими појединачно путују преко Златибора, златиборске кириџије су се овде сачекивали враћајући се из Шумадије.

Први до данас пронађени документ који помиње Чајетину је из 1815. године. То је писмо Јована Мићића књазу Милошу којим га обавештава о пријему пореских књига. Чајетину 1826. године помиње и Јоаким Вујић у својој књизи „Путешествије по Сербији“. Он пише да је од Чиготе, преко Стрмца, кроз густу шуму, дошао у Мићићеву Чајетину, у којој је рујански сердар имао свој „двор“.

Када је постављен за рујанског кнеза, Јован Мићић је изабрао Чајетину за своје стално седиште и 1817. у њој је подигао конак са многим зградама. Око Мићићевог конака се касније развила варошица Чајетина.

Према предању, најстарија породица у Чајетини су Шишовићи, и Џамбићи који воде порекло од њих. Друге две најстарије породице су Спасенићи и Нинчићи. Сви остали су досељени из Рашке, Херцеговине, Босне, Црне Горе или других златиборских села.

Чајетина је имала велики значај. Она је била центар једне велике територије, а преко ње су ишле дипломатске везе Србије са Црном Гором. У то време је имала свега неколико кућа, али се, временом, све више изграђивала. Седиште среза је остало у Чајетини све до 1845. године, када су га Уставобранитељи преместили у Ужице. 1863. године, за време друге владавине Михаила Обреновића, седиште среза се враћа у Чајетину и исте године она добија водовод. Крајем XIX века, изграђене су и школа и Црква Светог Архангела Гаврила у Чајетини. Овде се налази ОШ „Димитрије Туцовић” Чајетина. Нова школска зграда је подигнута 1905. године. 1927. године изграђен је савремени пут Ужице-Краљева Вода, па је и Чајетина прикључена на њега.

Године 1930, општина је поднела молбу Министарству унутрашњих послова да се Чајетина прогласи за варошицу, и ова молба је усвојена новембра исте године, па је Србија добила једну од најмањих варошица.

Овде је живео Бранислав Раковић, носилац Карађорђеве звезде са мачевима. У Чајетини је 1876. године рођен Милош Поповић, оснивач извиђачког покрета у Србији давне 1911. године.

Зграда општине у Чајетини

Култура уреди

Главне културне институције у Чајетини свакако јесу "Дом културе", Библиотека „Љубиша Р. Ђенић” и "Културно спортски центар Чајетина". Дом културе житељима Чајетине и околине нуди богат позоришни програм и честе филмске пројекције у 2Д и 3Д приказу. Библиотека "Љубиша Р.Ђенић" поред велике колекције књига (преко 40,000) поседује музејску збирку са преко 1,200 предмета разврстаних у историјску, етнографску, уметничку, нумизматичку и природњачку збирку као и спомен-збирку чувеног армијског ђенерала Крсте Смиљанића, родом из Љубиша. Главна културна манифестација у Чајетини је такозвани Летњи улични ерски кабаре који је Одлуком националног комитета за нематеријално културно наслеђе Републике Србије од 2012. године увршћен у регистар нематеријалног културног наслеђа Републике Србије. Сваког августа од 2008. године до данас, на платоу испред библиотеке одржава се овај својеврстан фестивал ерског хумора, досетки, афоризама, песме и игре које на најбољи начин осликавају карактер и менталитет становника Златиборског округа. Чајетина је чувена и по бројним завичајним песницима и писцима. У Чајетини је живео и стварао Михаило Ћуповић рођени Мокрогорац који је Златибору посветио неке од својих најлепших песама. Основну школу у Чајетини је учио и Љубишанин Љубивоје Ршумовић. У Чајетини живе и раде између осталих Мирјана Стакић, Мирјана Ранковић Луковић, Добросав Обрадовић, а пореклом Чајетинац је и чувени књижевни критичар Петар Арбутина.

Кроз културно уметничко друштво Златибор из Чајетине је у својој вишедеценијској историји прошло преко 1000 играча. Освајали су бројне награде како на домаћим фестивалима фолклорних ансамбала тако и у иностранству. Данас КУД Златибор поред прве поставе ради и са извођачким и припремним дечјим ансамблима и ветеранским ансамблом и поседује десеточлани народни оркестар. Од многобројних наступа у иностранству издвајају се турнеје Мађарска, Бугарска, Пољска, Белгија, Шпанија, Тунис, Аустрија, Чешка, Словенија, Француска, Грчка...

Спорт уреди

Колективни спорт у Чајетини има дугу и богату историју. Најстарији клуб је ФК Златибор, основан 1945. године који тренутно бележи највеће успехе у од оснивања. Тренутно се такмичи у Суперлиги Србије. Своје утакмице игра на стадиону "Швајцарија" на Златибору. Познати фудбалери који су поникли у ФК Златибору су Милован Рајевац, Дарко Брашанац, Богдан Планић... Кошаркашки клуб Златибор је у сезони 2016/17 остварио највећи успех чајетинског спорта пласиравши се у КЛС лигу, највиши ранг домаћег такмичења. Исте сезоне Златибор је освојио Куп Србије чиме се пласирао у четвртфинале Купа Радивоја Кораћа где је поражен од београдског Партизана. Освајањем четвртог места у лигашком делу, КК Златибор се нашао у Суперлиги у групи са Црвеном звездом, Мега Бемаксом и чачанским Борцем, да би у четвртфиналу Суперлиге стали пред екипом ФМП из Железника. Најпознатији кошаркаши из Чајетине су Милован Раковић, Душан Кутлешић, Лазар Јоксимовић... Част женског колективног спорта у Чајетини брани одбојкашки клуб Златибор, који се тренутно такмичи у трећем рангу такмичења. Највећи успех им је четвртфинале националног купа 2018. године. Чајетина је дом два планинарска клуба, ПК "Торник" и ПД "Александар Џавовић", стреличарског клуба "Златиборац", карате клуба "Рујно", клуба борилачких вештина "Шогун" и шаховског клуба "Златибор-Чигота". У Чајетини успешно ради и Фудбалски клуб "Чајетина" који бележи значајне успехе у раду са млађим селекцијама.

Демографија уреди

У насељу Чајетина живи 2.352 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 33,8 година (33,9 код мушкараца и 33,6 код жена). У насељу има 939 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,37.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	654
1953.	763
1961.	752
1971.	1.199
1981.	1.778
1991.	2.588	2.585
2002.	3.162	3.184
2011.	3.336
2022.	3.735

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	3.102	98,10%
Црногорци	26	0,82%
Југословени	15	0,47%
Мађари	2	0,06%
Хрвати	1	0,03%
непознато	12	0,37%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	6	4
80+	5	10
75—79	9	13
70—74	38	37
65—69	53	45
60—64	53	67
55—59	60	64
50—54	121	111
45—49	132	139
40—44	128	139
35—39	123	153
30—34	116	128
25—29	126	111
20—24	104	144
15—19	127	140
10—14	128	138
5—9	97	102
0—4	91	100
Просек :	33,9	33,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	179	202	216	369	537	763	939

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	75	182	211	328	96	34	10	3	0	0	3,37

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.201	335	823	22	17	4
Женски	1.305	297	842	108	56	2
УКУПНО	2.506	632	1.665	130	73	6

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	646	27	0	9	216
Женски	609	25	0	1	136
УКУПНО	1.255	52	0	10	352
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	30	26	78	67	25
Женски	7	15	76	107	5
УКУПНО	37	41	154	174	30
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	4	5	70	16	36
Женски	15	7	38	32	127
УКУПНО	19	12	108	48	163
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	19	0	0	18
Женски	13	0	0	5
УКУПНО	32	0	0	23