Рецептор α-амино-3-хидрокси-5-метил-4-изоксазолпропионске киселине (такође познат као АМПА рецептор, АМПАР, или Куискуалатни рецептор) је не-НМДА-тип јонотропног трансмембранског рецептора за глутамат који посредује брзу синаптчку трансмисију у централном нервном систему (ЦНС). Његово име је изведено из његове способности да се активира вештачким глутаматним аналогом АМПА. Рецептор је првобитно био назван "куискуалатни рецептор" по његовом природном агонисту куискуалату и тек касније је добио име "АМПА рецептор" по селективном агонисту.[1] АМПА рецептори су присутни у многим деловима мозга и они су један од најзаступљенијих типова рецептора у нервном систему. Тетрамер АМПА рецептора ГлуА2 (ГлуР2) је за сада једини јонски канал глутаматног рецептора чија кристална структура је одређена.

АМПА рецептор везан за глутаматни антагонист с приказаним амино терминалом, местом везивања лиганда, и трансмембранским доменом, ПДБ 3КГ2
Анимација АМПА рецептора, ПДБ 3КГ2
АМПА
Глутаминска киселина

Структура и функција

уреди

Композиција подјединица

уреди

АМПА рецептори се састоје од четири типа подјединица, названих ГлуР1 (GRIA1), ГлуР2 (GRIA2), ГлуР3 (GRIA3), и ГлуР4, или алтернативно ГлуРА-Д2 (GRIA4), које се комбинују да формирају тетрамере.[2][3][4] Већина АМПА рецептора су хетеротетрамери, који се састоје од симетричних 'димера димера' од ГлуР2 и било ГлуР1, ГлуР3 или ГлуР4.[5][6] Димеризација почиње у ендоплазматичном ретикулуму са интеракцијом н-терминалних ЛИВБП домена, затим се затвара домен везивања лиганда и процес се наставља у трансмембранској јонској пори.[6]

Конформација протеинских подјединица у ћелијској мембрани је била контроверзна неко време. Док аминокиселинска секвенца подјединице индицира да постоје четири трансмембранска домена (дела протеина који пролази кроз ћелијску мембрану), протеини који формирају интеракције са подјединицом индицирају да је Н-терминус екстрацелуларан, док је C-терминус интрацелуларан. Међутим, ако би сваки од четири трансмембрана домена потпуно прошао кроз ћелијску мембрану, онда би два краја била на истој стани мембране. Коначно је утврђено да други трансмембрански домен заправо није транс, него се заокрене уназад ка себи унутар мембране и врати се на интрацелуларну страну.[7] Када се четири подјединице тетрамера саставе, овај други мембрански домен формира пору рецептора која је пермеабилна за јоне.

АМПАР подјединице се највише разликују у њиховој ц-терминалној секвенци, која одређује њихове интеракције са скелеталним протеинима. Сви АМПА рецептори садрже ПДЗ-везујуће домене, али везују различите ПДЗ домене. На пример, ГлуР1 везује САП97 до САП97 класе I ПДЗ домена,[8] док ГлуР2 везује ПИЦК1[9] и ГРИП/АБП. АМПА рецептори не могу директно да се вежу за заједнички синачки протеин ПСД-95 због инкомпатибилних ПДЗ домена, мада он формира интеракције са ПСД-95 путем старгазина (прототипног члана ТАРП фамилије АМПАР помоћних подједница).[10]

Фосфорилација АМПА рецептора може да регулише локализацију канала, њихову проводност, и вероватноћу отварања. ГлуР1 има четири позната места фосфорилације: на серину 818 (С818), С831, треонину 840, и С845 (друге подјединице имају слична места фосфорилације, мада је ГлуР1 најдетаљније изучен). С818 се фосфорилише посредством протеинске киназе C. Његова фосфорилација је неопходна за дуготрајну потенцијацију (ЛТП; за улогу ГлуР1 у ЛТП, погледајте испод).[11] С831 се фосфорилише посредством ЦаМКИИ и ПКЦ током ЛТП, што помаже у испоруци АМПАР који садрже ГлуР1 у синапсу,[12] и повећава проводност тих канала.[13] Т840 место је касније откривено, и оно је имплицирано у ЛТД.[14] Коначно, С845 се фосфоролише посредством ПКА чиме се регулише вероватноћа отварања канала.[15]

Лиганди

уреди

Агонисти

уреди

Позитивни алостерни модулатори

уреди

Антагонисти

уреди

Негативи алостерни модулатори

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Хоноре Т, Лауридсен Ј, Крогсгаард-Ларсен П (1982). „Тхе биндинг оф [3Х]АМПА, а струцтурал аналогуе оф глутамиц ацид, то рат браин мембранес”. Јоурнал оф Неуроцхемистрy. 38 (1): 173—178. ПМИД 6125564. дои:10.1111/ј.1471-4159.1982.тб10868.x. 
  2. ^ „Глутамате рецепторс: Струцтурес анд фунцтионс. Университy оф Бристол Центре фор Сyнаптиц Пластицитy.”. Архивирано из оригинала 15. 09. 2007. г. Приступљено 02. 09. 2007. 
  3. ^ Схи СХ, Хаyасхи Y, Петралиа РС (1999). „Рапид спине деливерy анд редистрибутион оф АМПА рецепторс афтер сyнаптиц НМДА рецептор ацтиватион”. Сциенце. 284 (5421): 1811—6. ПМИД 10364548. дои:10.1126/сциенце.284.5421.1811. 
  4. ^ Сонг I, Хуганир РЛ (2002). „Регулатион оф АМПА рецепторс дуринг сyнаптиц пластицитy”. Трендс Неуросци. 25 (11): 578—88. ПМИД 12392933. дои:10.1016/С0166-2236(02)02270-1. 
  5. ^ Маyер, M. L. (2005). „Глутамате рецептор ион цханнелс”. Цуррент Опинион ин Неуробиологy. 15 (3): 282—288. ПМИД 15919192. дои:10.1016/ј.цонб.2005.05.004. 
  6. ^ а б Грегер ИХ, Зифф ЕБ, Пенн АЦ (2007). „Молецулар детерминантс оф АМПА рецептор субунит ассемблy”. Трендс Неуросци. 30 (8): 407—16. ПМИД 17629578. дои:10.1016/ј.тинс.2007.06.005. 
  7. ^ Холлманн M, Марон C, Хеинеманн С (1994). „Н-глyцосyлатион сите таггинг суггестс а тхрее трансмембране домаин топологy фор тхе глутамате рецептор ГлуР1”. Неурон. 13 (6): 1331—43. ПМИД 7993626. дои:10.1016/0896-6273(94)90419-7. 
  8. ^ Леонард АС, Даваре МА, Хорне MC, Гарнер CC, Хелл ЈW (1998). „САП97 ис ассоциатед wитх тхе алпха-амино-3-хyдроxy-5-метхyлисоxазоле-4-пропиониц ацид рецептор ГлуР1 субунит”. Ј. Биол. Цхем. 273 (31): 19518—24. ПМИД 9677374. дои:10.1074/јбц.273.31.19518. 
  9. ^ Грегер ИХ, Кхатри L, Зифф ЕБ (2002). „РНА едитинг ат арг607 цонтролс АМПА рецептор еxит фром тхе ендопласмиц ретицулум”. Неурон. 34 (5): 759—72. ПМИД 12062022. дои:10.1016/С0896-6273(02)00693-1. 
  10. ^ Батс C, Гроц L, Цхоqует D (2007). „Тхе интерацтион бетwеен Старгазин анд ПСД-95 регулатес АМПА рецептор сурфаце траффицкинг.”. Неурон. 53 (5): 719—34. ПМИД 17329211. дои:10.1016/ј.неурон.2007.01.030. 
  11. ^ Боехм Ј, Канг МГ, Јохнсон РЦ, Естебан Ј, Хуганир РЛ, Малиноw Р (2006). „Сyнаптиц инцорпоратион оф АМПА рецепторс дуринг ЛТП ис цонтроллед бy а ПКЦ пхоспхорyлатион сите он ГлуР1”. Неурон. 51 (2): 213—25. ПМИД 16846856. дои:10.1016/ј.неурон.2006.06.013. 
  12. ^ Хаyасхи Y, Схи СХ, Естебан ЈА, Пиццини А, Понцер ЈЦ, Малиноw Р (2000). „Дривинг АМПА рецепторс инто сyнапсес бy ЛТП анд ЦаМКИИ: реqуиремент фор ГлуР1 анд ПДЗ домаин интерацтион”. Сциенце. 287 (5461): 2262—7. ПМИД 10731148. дои:10.1126/сциенце.287.5461.2262. 
  13. ^ Деркацх V, Барриа А, Содерлинг ТР (1999). „Ца2+/цалмодулин-кинасе II енханцес цханнел цондуцтанце оф алпха-амино-3-хyдроxy-5-метхyл-4-исоxазолепропионате тyпе глутамате рецепторс”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 96 (6): 3269—74. ПМЦ 15931 . ПМИД 10077673. дои:10.1073/пнас.96.6.3269. 
  14. ^ Делгадо ЈY, Цоба M, Андерсон ЦН (2007). „НМДА рецептор ацтиватион депхоспхорyлатес АМПА рецептор глутамате рецептор 1 субунитс ат тхреонине 840”. Ј. Неуросци. 27 (48): 13210—21. ПМЦ 2851143 . ПМИД 18045915. дои:10.1523/ЈНЕУРОСЦИ.3056-07.2007. 
  15. ^ Банке ТГ, Боwие D, Лее Х, Хуганир РЛ, Сцхоусбое А, Траyнелис СФ (2000). „Цонтрол оф ГлуР1 АМПА рецептор фунцтион бy цАМП-депендент протеин кинасе”. Ј. Неуросци. 20 (1): 89—102. ПМИД 10627585. 
  16. ^ Муеллер Р, Рацхwал С, Теддер МЕ, Ли YX, Зхонг С, Хампсон А, Улас Ј, Варнеy M, Ниелссон L, Рогерс Г (2011). „Субститутед бензоxазинонес ас потент поситиве аллостериц АМПА рецептор модулаторс: парт ИИ”. Биоорг. Мед. Цхем. Летт. 21 (13): 3927—30. ПМИД 21636273. дои:10.1016/ј.бмцл.2011.05.024. 
  17. ^ Мурраy ТК, Wхаллеy К, Робинсон ЦС (2003). „ЛY503430, а новел алпха-амино-3-хyдроxy-5-метхyлисоxазоле-4-пропиониц ацид рецептор потентиатор wитх фунцтионал, неуропротецтиве анд неуротропхиц еффецтс ин родент моделс оф Паркинсон'с дисеасе”. Ј. Пхармацол. Еxп. Тхер. 306 (2): 752—62. ПМИД 12730350. дои:10.1124/јпет.103.049445. 
  18. ^ О'Неилл МЈ, Блеакман D, Зиммерман ДМ, Нисенбаум ЕС (2004). „АМПА рецептор потентиаторс фор тхе треатмент оф ЦНС дисордерс”. Цурр Друг Таргетс ЦНС Неурол Дисорд. 3 (3): 181—94. ПМИД 15180479. дои:10.2174/1568007043337508. 

Спољашње везе

уреди