Ацилација
У хемији, ацилација (алканоилација) је процес додавања ацил групе у једињење. Једињење које даје ацил групу је ацилирајући агенс.
Ацилни халиди се често користе, јер формирају јаке електрофиле кад се третирају металним катализаторима. На пример, Фридел-Крафтсова ацилација користи ацетил хлорид (етаноил хлорид), CH3CОCl, као агенс и алуминијум хлорид (AlCl3) као катализатор за додавање етаноил (ацетил) групе на бензен:[1][2]
Механизам ове реакције је електрофилна супституција.
Ацилација у биологији уреди
Протеинска ацилација посттранслациона модификација протеина путем везивања функционалних група ацил везама. Један проминентни тип је масна ацилација, адиција масних киселина на поједине аминокиселине (е.г. миристоилација или палмитоилација).[3] Протеинска ацилација је облик биолошке сигнализације.[4]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
- ^ Смитх, Мицхаел Б.; Марцх, Јеррy (2007). Адванцед Органиц Цхемистрy: Реацтионс, Мецханисмс, анд Струцтуре (6тх изд.). Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-471-72091-7.
- ^ Ресх, M. D. (1999). „Фаттy ацyлатион оф протеинс: Неw инсигхтс инто мембране таргетинг оф мyристоyлатед анд палмитоyлатед протеинс”. Биоцхимица ет Биопхyсица Ацта. 1451 (1): 1—16. ПМИД 10446384. дои:10.1016/С0167-4889(99)00075-0.
- ^ Тоwлер, D А; Гордон, Ј I; Адамс, С П; Гласер, L (1988). „Тхе Биологy анд Ензyмологy оф Еукарyотиц Протеин Ацyлатион”. Аннуал Ревиеw оф Биоцхемистрy. 57 (1): 69—97. дои:10.1146/аннурев.би.57.070188.000441.