Агенси социјализације

Агенси или посредници социјализације  су појединци, групе или институције у чијим оквирима се одигравају процеси значајни за социјализацију.[1] Појам социјализација односи се на процес током ког се учи култура одређеног друштва[2] у оквиру ког појединац настоји да стекне одређени друштвени положај и учествује у различитим аспектима друштвене стварности. Процес социјализације траје током читавог живота појединца, подразумева преношење схватања, вредности и норми одређеног друштва уз помоћ интеракције на свакодневном нивоу, посредством усвајања тих садржаја појединац формира сопствени идентитет и постаје члан друштва.[3] Циљеви социјализације се остварују кроз социјално учење, чије главно обележје представљају актери попут особа, група и друштвених институција.[4]

Врсте агенса социјализацијеУреди

Породица

У зависности од фазе социјализације могу се издвојити различити утицајни агенси социјализације. Могуће је разликовати две фазе социјализације: примарну и секундарну.[5] Када је реч о примарној фази, која представља најинтензивнији период процеса учења културе и односи се на период раног детињства, породица је нарочито значајан посредник. У оквирима секундарне социјализације утицај који је породица имала на појединца и његово чланство у друштву преузимају други агенси у оквиру којих се као најутицајнији издвајају школа, вршњаци, друштвене организације, масовни медији.[6]

ПородицаУреди

Породица као примарна група прецизније се дефинише на основу два својства: заједничког живота чланова и постојања сродничких веза између њих.[3] Поред многих функција која је породица имала у прошлости (економска, едукативна, васпитна, рекреативна, протективна), социјализаторска и репродуктивна функција су се издвојиле као нарочито значајне.[7] У оквиру социјализаторске функције улога породице се заснива најпре на преношењу прихваћених схватања о облицима понашања и карактеристикама личности у контексту одређеног друштва. Услови породичног живота имају велики утицај на формирање личности и поимање друштва. Друштвено непожељне особине личности најчешће су последица неповољних околности породичног живота у раном детињству, односно у периоду примарне социјализације. [4]

Школа у Енглеској

ШколаУреди

Ступањем у школски систем појединац ствара услове за интеграцију у ширу друштвену групу него што је то била породица, добија другачији статус на основу улога које преузима. Посредством васпитне и образовне функције коју врши, школа има велики утицај на социјално учење и формирање личности.  Битна разлика у односу  на социјализацију у оквиру породице је што школа се на систематски и организован начин утиче на стицање знања, вештина и формирање ставова.[4]

ВршњациУреди

Вршњачка група

Вршњачку групу чине појединци који се међусобно друже, сличне су старости и истих интереса. Сличност између чланова вршњачке групе испољава се и у погледу вредности које интернализују и ставова које формирају.[8]Утицај вршњака испољава се и кроз начин изражавања, облачења или пак активности током слободног времена. Избори које појединци чине такође се налазе под утицајем вредности заступљених међу вршњацима, међу којима се може пронаћи и усмереност ка преступништву. [4]

Друштвене организацијеУреди

Друштвене организације најпре утичу на усвајање одређених ставова  и развијање интересовања. Разлог оснивања ових организација је постизање циљева или залагање за одређене ставове и вредности, које могу бити опште и уско одређене.[4] Чланство у друштвеној организацији се не подразумева и није обавезно, већ је најчешће у складу са интересовањима појединца који им приступа.

Масовни медијиУреди

Прецизно одређење појма масовних медија или средстава масовног комуницирања је тешко утврдити ако узмемо у обзир чињеницу да постоји велики број њихових појавних облика, попут штампе, радија, телевизије, филмова, интернета.[5] Дејство масовних медија на социјализацију је значајно зато што масовни медији допиру до публике која обухвата велики број људи, садржај који се преноси  је разноврстан и самим тим усмерен на различите аспекте живота и постоји велика изложеност тим садржајима.[4]

Разлика између агенса и извора социјализацијеУреди

Поред агенса социјализације, утицај на овај процес врше и извори социјализације. Агенси социјализације преносе одређене садржаје који се сматрају обележјем друштва у чијим оквирима се одвија социјализација. За разлику од њих, извори социјализације одређују која и каква ће се обележја друштва преносити. Основни извор социјализације је култура или субкултура којој појединац припада, док се као посебни извори могу навести друштвени систем и друштвена структура. [1]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Рот, Никола (2008). Основи социјалне психологије. Београд: Завод за уџбенике. стр. 122. 
  2. ^ Хараламбос, Холборн (2002). Социологија - теме и перспективе. Загреб: Голден Маркетинг. стр. 4. 
  3. 3,0 3,1 Мимица, Богдановиц (2007). Социолошки речник. Београд: Завод за уџбенике. стр. 526, 414. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 Рот, Никола (2002). Психологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 218, 219, 220, 221. 
  5. 5,0 5,1 Гиденс, Ентони (2006). Социологија. Београд: Економски факултет. стр. 31, 454. 
  6. ^ Видановић, Иван (2006). Речник социјалног рада. Београд. 
  7. ^ Фирст Дилић, Ружа (1974). Социјализација у обитељи у слободно време. Загреб. стр. 7. 
  8. ^ Рот, Никола (1987). Основи социјалне психологије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 121. 

ЛитератураУреди

  • Рот, Никола (2008). Основи социјалне психологије. Београд: Завод за уџбенике.
  • Мимица, А. Богдановић, M. (2007). Социолошки речник. Београд: Завод за уџбенике.
  • Хараламбос, M. Холборн, M. (2002). Социологија - теме и перспектве.Загреб: Голден Маркетинг.