Агомелатин (Валдоксан, Мелитор, Тиманакс) је антидепресив. Он је у продаји за третман клиничке депресије.[1][2] Познато је да има мање изражене сексуалне нуспојаве, као и слабије дисконтинуационе ефекте у поређењу са другим антидепресивима.

Агомелатин
IUPAC име
N-[2-(7-метоксинафтален-1-ил)етил]ацетамид
Клинички подаци
Drugs.comИнтернационално име лека
Подаци о лиценци
Начин применеОрално
Правни статус
Правни статус
  • ℞ (Пресцриптион онлy)
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост<5%
Метаболизамхепатички (90% CYP1A2; 10% CYP2C9)
Полувреме елиминације< 2 h
Идентификатори
CAS број138112-76-2 ДаY
ATC кодN06AX22 (WHO)
PubChemCID 82148
IUPHAR/BPS198
ChemSpider74141 ДаY
UNII137R1N49AD ДаY
KEGGD02578 ДаY
ChEMBLCHEMBL10878 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC15H17NO2
Моларна маса243,301
  • O=C(NCCc1c2c(ccc1)ccc(OC)c2)C
  • InChI=1S/C15H17NO2/c1-11(17)16-9-8-13-5-3-4-12-6-7-14(18-2)10-15(12)13/h3-7,10H,8-9H2,1-2H3,(H,16,17) ДаY
  • Key:YJYPHIXNFHFHND-UHFFFAOYSA-N ДаY

Механизам дејства уреди

Агомелатин је мелатонергички агонист (МТ1 (Ki=0.10nM±0.01nM) и МТ2 рецептори (Ki=0.12nM±0.02nM)) и 5-HT2C антагонист (IC50=270nM; pKi=6.15±0.04). Из студија везивања произилази да он нема утицаја на унос моноамина и да нема афинитета за адренергичке, хистаминергичке, холинергичке, допаминергичке и бензодиазепинске рецепторе, нити друге серотонергичке рецепторе.[3]

Референце уреди

  1. ^ Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803. 
  2. ^ Пдр Стафф (2009). ПДР: Пхyсицианс Деск Референце 2010 (Пхyсицианс' Деск Референце (Пдр)). Розелле, Н.С.W: Тхомсон Реутерс. ISBN 1-56363-748-0. 
  3. ^ „Суммарy оф Продуцт Цхарацтеристицс” (ПДФ). Еуропеан Медицине Агенцy. 2003. Архивирано из оригинала (ПДФ) 29. 10. 2014. г. Приступљено 22. 9. 2010. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди