Википедија

Акваријум

Акваријум је посуда испуњена водом, са бар једном провидном страном у којој се налазе водене биљке и животиње. Могу се поделити на слатководне, акваријуме са морском водом и акваријуме са брактичном водом, зависно од тога који биљни и животињски свет их испуњава. У акваријумима се од животиња чувају како бескичмењаци (на пример пужеви и ракови) тако и кичмењаци (рибе, водоземци, гмизавци и водени сисари).

Појам акваријум је кованица састављена од основе, латинске речи „аqуа” што значи вода и суфикса „-ариум” у значењу места за чување.

Акваријум са рибицама.
Акваријум, Зоолошки врт у Хјустону

Особа којој је хоби одржавање акваријума се назива аквариста, а њен хоби акваристика.[1][2]

Историја акваријума уреди

У Римском царству рибе су чуване у малим мермерним посудама. Око 50 г.н.е. усавршавање производње стакла омогућило је Римљанима да једну страну посуда замене стаклом. Кинески цар Хунг-ву из династије Минг 1369. год. оснива фирму која производи порцеланске каде за гајење златних рибица.

Риболовац и природњак Леонард Балднер (енгл. Leonhard Baldner) je 1666. god. napisao knjigu нем. „Das Vogel-, Fisch- und Tierbuch”[3]

Францускиња Жана Вилпре Пауер (франц. Jeanne Villepreux-Power) је 1832. год. направила први експериментални акваријум са воденим организмима.

1836. год, након проналаска Вардове кутије, др Натанијел Багшо Вард (енгл. Nathaniel Bagshaw Ward) предлаже да се његове кутије користе за држање тропских животиња, а 1841. је први пут посадио водене биљке у Вардову кутију.

Феликс Дижарден (франц. Félix Dujardin) је 1838. имао морски акваријум, мада није користио тај назив. 1846 год. Ана Тхин (енгл. Anna Thynne) успева да одржи корале и алге скоро три године, и тако створи први избалансирани акваријум у Лондону. Енглески хемичар Роберт Варингтон (енгл. Robert Warington) експериментисао је са посудом од 13 галона, где је држао златне рибице, зглавка, ребиљке валиснерије и пужеве, стварајући један од првих стабилних акваријума. Варингтон је у потпуности објаснио принцип размене гасова у води.[4]

Акваријуми постају популарни у Великој Британији после прве Светске изложбе 1851. год. на којој су приказани украшени акваријуми са рамовима од ливеног гвожђа.

Енглез Филип Хенри Гус (енгл. Philip Henry Gosse) ствара први јавни акваријум у Лондонском зоолошком врту. Гус користи израз „aquarium” („aqua-vivarium”) у својој књизи енгл. „The Aquarium: An Unveiling of the Wonders of the Deep Sea”[5] објављеној 1854. год. у којој углавном разматра акваријуме са морском водом.

Коришћење електричне енергије у 20. веку омогућило је лакше осветљавање, грејање и филтрирање акваријума и брже ширење акваристике. Акваристика постаје популаран хоби, прво у Великој Британији, а затим у Немачкој, САД и неким европским државама.

На просторе бивше Југославије акваристика стиже релативно касно. Поједине катедре за биологију на факултетима у Београду и Загребу имале су своје експерименталне акваријуме. Ретки појединци у Београду, Загребу, Љубљани и Марибору имали су акваријуме са само неколико врста риба. Тек после 1950. год. оснивају се први јавни акваријуми у Марибору, Ровињу, Дубровнику. Истовремено са оснивањем јавних акваријума шири се и акваристика. Акваристичке изложбе се организују у Новом Саду 1964, 1965. и 1966. год. 1967 год. у оквиру Међународног сајма лова и риболова одржава се и прва међународна изложба акваристике на којој поред домаћих учествују и акваристи из Мађарске, Аустрије и СР Немачке. 1970. год. у Новом Саду одржана је велика изложба са 105 акваријума и преко 40 излагача.[6][7]

Облик и величина акваријума уреди

Постоје разни облици акваријума. Најчешћи је: призматични (у облику квадра са правоуганом основом). Основа може бити и било који други многоугаоник. Треба избегавати „кугле” или лоптасти облик, јер тако савијена стакла најчешће стварају диоптрију и теже је организовати обавезну филтрацију у њима.

Као што су код кугли стакла неправилно савијена, постоје и акваријуми са предњом закривљеном страном, која се могу правилно савити (ако се могу описати сестаром). Класичан призматични облик акваријума је уједно и најпогоднији за одржавање.

Акваријум може имати од неколико литара до неколико стотина па и хиљада литара, док поједини јавни акваријуми имају и неколико милиона литара, као што је један од највећих акваријума на свету у Сингапуру (8 милиона литара).

Величина акваријума у кућним условима треба да одговара простору у који се смешта. Просечан човек лако одржава акваријум висине до 60 цм, који стоји на уобичајеној висини сталка (70 — 80 цм). Акваријуми који са сталком прелазе висину од 140 цм, тежи су за оџавање јер захтевају коришћење мердевина или стопа.

Што је акваријум већи, лакше се оџава, под претпоставком да поседује одговарајућу опрему за своју литражу. Акваријумски системи са већом запремином су биолошки стабилнији.

Основни делови акваријума уреди

Скоро сваки аматерски акваријум садржи следеће компоненте:

  • систем за филтрирање воде;
  • систем за аерацију (обогаћење воде ваздухом);
  • систем за осветљење;
  • систем за грејање или хлађење воде (зависно од становника акваријума);
  • поклопац чија је намена да спречи рибице да напусте акваријум, али и било шта из спољњег света да уђе у акваријум.

Системи филтрације обично комбинују механичку, биолошку филтрацију, некад и хемијску, па и УВ стерилизацију. Механичка филтрација отклања видљиве нечистоће (синтетичка вата, сунђери одређене порозности); биолошка филтрација се обавља помоћу нитрификационих бактерија које населе филтер материјале (поготово керамичке прстенове или сличан материјал са великом специфичном површином); хемијска филтрација се огледа у коришћењу хемијски активних материјала попут активног угља и зеолита; УВ стерилизација се примењује коришћењем УВ лампе у кућишту кроз који пролази вода, механички обрађена помоћу механичког постојећег филтера.

Системи за аерацију се користе да би се поспешило растварање ваздуха у води уколико интензитет спонтаног растварања ваздуха не задовољава потребе акваријумских становника за кисеоником. Растварање ваздуха у води се може поспешити и таласањем површине воде. Стога су развијени системи (уређаји) за таласање површине воде.

Осветљење на акваријуму мора бити добро решено и прилагођено потребама како биљних тако и животињских врста у њему. Поред интензитета светлости, неопходно је постићи и оптимално дневно трајање светла. Биљкама је за правилан раст и развој неопходан интензитет светлости који имају и у свом природном станишту, као и његово дневно трајање. Исти је случај и са рибицама. Идеално би било да у истом акваријуму постоје и јако осветљена места и сеновита места, да би биле задовољене потребе свих становника. Један од првих показатеља лоше решеног осветљења у акваријуму је појава алги на зидовима и на дну акваријума. Зелене алге настају услед прејаког осветљења, а жуто-смеђе алге настају услед недовољног осветљења.

Системи за грејање или хлађење се примењују уколико температура ваздуха у просторији не одговара температури која влада у природном станишту становника акваријума. Грејач воде се обично састоји од грејног тела и термостата који акваристи омогућује подешавање жељене температуре. Температура воде у акваријуму се одређује помоћу термометра.

Најчешће акваријуми садрже поклопац, мада постоји и отворени тип акваријума који га не садржи. Неретко се дешава да рибица која је похрлила ка површини воде за храном на тренутак напусти воду. Уколико не би било поклопца да је задржи, могла би напустити акваријум и угинути.

Утицај на људско здравље уреди

Научници у Националном морском акваријуму (енгл. National Marine Aquarium), највећем јавном акваријуму у Уједињеном Краљевству (Плимут),[8] проучавали су реакције посетилаца док су један од већих акваријума полако обнављали новим рибама. Пратили су физиолошке ефекте на посматраче и открили да, како се број риба у акваријуму повећавао, пулс и крвни притисак посматрача су опадали. Испитаници су изјавили да су после посете изложби били боље расположени. Према речима Деборе Крекнел (Деборах Црацкнелл), водећег истраживача у акваријуму, чак је и гледање преламања светлости и морских алги било је прилично опуштајуће, али када је почело додавање риба уочена је битна разлика. Овакав резултат није толико изненађујући. Доказ за то може се чути чак и у музици Камија Сен-Санса инспирисаној управо акваријумима[а][10].

Ово истраживање представља допринос бројним другим која се баве проучавањем како посматрање природе може смањити ниво стреса код људи. Наиме, бројне студије су показале да зелени простор, попут вртова или паркова, има сличне физиолошке ефекте. Рађене су такође и студије које су показале да ће посетиоци зубарских ординација и домова за старе имати нижи крвни притисак и смањену анксиозност ако су у просторији присутни акваријуми. Такође постоје докази да врста морског живота акваријуму може направити разлику. Аутори студије сугеришу да су већи утицај на расположење људи имале шарене тропске рибе и виши нивои биодиверзитета.[б] Крекнелова верује да би ови резултати били од користи у болничком окружењу, чак и ако би се само емитовали видео снимци акваријума.[12]

Напомене уреди

  1. ^ Акваријум је седми од 14 ставова композиције Карневал животиwа Камија Сен-Санса.[9]
  2. ^ Обично се расправља о три нивоа биодиверзитета. Најнижи ниво представља генетска разноврсност, виши ниво прердставља разноврсност врста, а највиши разноликост екосистема.[11]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Индустрy Специфицс Самплер - НАИЦС 453910 Пет анд пет супплиес сторес”. 2002. Архивирано из оригинала 13. 12. 2012. г. Приступљено 25. 1. 2011. 
  2. ^ „Фисх ин Танкс? Но, Тханкс! | Цомпанион Анимал Фацтсхеетс | Цомпанион Анималс | Тхе Иссуес”. ПЕТА. 2003-12-15. Приступљено 2016-05-20. 
  3. ^ Леонхард Балднер: Дас Вогел-, Фисцх- унд Тиербуцх Стасбур 1666
  4. ^ „Шврћа: опис, узгој, одржавање и негу”. 
  5. ^ Госсе, Пхилип Хенрy: Тхе аqуариум: ан унвеилинг оф тхе wондерс оф тхе дееп сеа Лондон 1854
  6. ^ Михајло Ристић: Гајење риба у акваријуму, Нолит, Београд 1973 стр. 9 — 14
  7. ^ Рихард Јерич: Свет акваристике, Љубљана 1982 стр. 3 — 4
  8. ^ „УК'с Ларгест Аqуариум | Тхе Натионал Марине Аqуариум”. Натионал Марине Аqуариум (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-28. 
  9. ^ „Чаробни свет музике”. Моја мала друзина (на језику: српски). 2014-02-22. Приступљено 2024-01-28. 
  10. ^ „ОШ4 – Музичка култура, 27. час: Камиј Сен Санс: “Карневал животиња” (Кенгур, Акваријум, Финале) - Слушање музике... - Моја школа”. мојаскола.ртспланета.рс. Приступљено 2024-01-28. 
  11. ^ Бенн, Јоанна (2010). Wхат ис Биодиверситy?. Унитед Натионс Енвиронмент Программе. стр. 2. 
  12. ^ Гебелхофф, Роберт (2021-10-26). „Феелинг стрессед? Трy ан аqуариум.”. Wасхингтон Пост (на језику: енглески). ИССН 0190-8286. Приступљено 2024-01-28. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Акваријум на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Akvarijum&oldid=27556373”