Википедија

Алберт Бандура

Алберт Бандура (Мандер, 4. децембар 1925 — Станфорд, 26. јул 2021) био је познати амерички психолог.[1] Бандуров избор психологије као каријере дошао је случајно. Као млад радио је у браварији, како би се ишколовао. Утицај његовог случајног уласка у свет психологије је утицао на његову теоризацију касније. У свом чланку из 1982. године Психологија среће и животних путева, он је говорио о томе како лична иницијатива често доводи људе у ситуацију у којима случајни догађаји могу обликовати начине зивота. Уместо да третира случајност као неконтролисану, Бандура се фокусирао на то како направити случајан рад за себе кроз сопствени развој искоришћавајући случајне могућности. Након завршене средње школе, Бандура је отишао на Универзитет Британске Колумбије у Ванкуверу. Школовање је наставио на универзитету у Ајови. Бандура је магистрирао 1951. и докторирао клиничку психологију 1952. на Универзитету Ајова.[2]

Алберт Бандура
Датум рођења(1925-12-04)4. децембар 1925.
Место рођењаМандер, Алберта
 Канада
Датум смрти26. јул 2021.(2021-07-26) (95 год.)
Место смртиСтанфорд, Калифорнија
 САД

Године 1953. наставио је школовање на факултету Стенфорд, где је градио своју каријеру. Након што је уочио то како људи уче посматрањем, Бандура је проширио свој посао до апстрактног модела понашања кроз посредно искуство. Резултат овог рада довео је Бандуру до апстрактног модела понашања кроз посредно искуство, као и до тога да спроведе експеримент са Доротеом и Шилом Рос по социјаном моделу који укључује сада чувену Бобо лутку.[3][4]

Неке од важнијих награда које је заслужио су Истакнута награда за научни допринос Америчке психолошке асоцијације (АПА), Вилијам Џејмс награду Америчког психолошког друштва за изузетан допринос психолошкој науци, Награду за допринос од Међународног друштва за истраживање на пољу агресије. Добитник је дванаест диплома на универзитетима као што су: Универзитет Колумбија, Алфред универзитет, Универзитет у Риму, Универзитет Саламанка у Шпанији, Индијана универзитет и многи други.

Бандурина најзначајнија дела су Self-efficacy: the exercise of control (1997), Social Foundations of Thought and Action (1986), Social Learning through Imitation (1962), Principles of behavior modification (1969)...

Једно истраживање из 2002. је Бандура рангирало као четвртог најчешће цитираног психолог свих времена, иза Б. Ф. Скинера, Сигмунда Фројда и Жана Пијажеа.[5] Током свог живота, Бандура је нашироко описиван као највећи живи психолог,[6][7][8][9] и као један од најутицајнијих психолога свих времена.[10][11]

Рани живот уреди

Бандура је рођен у Мундареу, Алберта, отвореном граду од отприлике четири стотине становника, као најмлађе дете и једини син, у шесточланој породици. Ограничења образовања у удаљеном граду попут његовог родног места довела су до тога да Бандура постане независан и самомотивисан у смислу учења, а ове примарно развијене особине показале су се од велике помоћи у његовој дугој каријери.[12] Бандура је био пољског и украјинског порекла; његов отац је био из Кракова, Пољска, док му је мајка била из Украјине.[13]

Бандурини родитељи су имали кључни утицај. Они су га охрабрили да тражи подухвате из малог засеока у којем су живели. Током лета након завршетка средње школе, Бандура је радио у Јукону на заштити Аљаског аутопута од потањања. Бандура је касније приписао свој рад у северној тундри као порекло свог интересовања за људску психопатологију. Било је то искуство у Јукону, где је био изложен субкултури пијанства и коцкања, што је помогло да се прошири његова перспектива и опсег погледа на живот.[13]

Бандура је стигао у САД 1949. и натурализован је 1956. Оженио се Вирџинијом Варнс (1921–2011) 1952.[14] и подигли су две ћерке, Керол и Мери.[15]

Образовање и академска каријера уреди

Бандурин увод у академску психологију остарио се случајно; као студент са мало посла у раним јутарњим сатима, похађао је курс психологије како би му прошло време и постао страствен за ту тему. Бандура је дипломирао за три године, 1949. године, са дипломом Универзитета Британске Колумбије, освојивши Болокан награду за психологију, а затим се преселио у тадашњи епицентар теоријске психологије, Универзитет у Ајови, где је магистрирао 1951. и докторирао у области клиничке психологије 1952. Артур Бентон је био његов академски саветник у Ајови,[16] дајући Бандури директно академско порекло од Вилијама Џејмса,[17] док су Кларк Хол и Кенет Спенс били утицајни сарадници. Током својих година у Ајови, Бандура је подржао стил психологије који је настојао да истражује психолошке феномене кроз поновљива, експериментална тестирања. Његово укључивање таквих менталних појава као слике и заступање, и његов концепт реципрочног детерминизма, који је постулирао однос међусобног утицаја између средства и његовог окружења, обележио је радикално удаљавање од доминантног бихејвиоризма тог времена. Бандурина проширена лепеза концептуалних алата омогућила је снажније моделовање таквих феномена као што су опсервационо учење и саморегулација, и пружила психолозима практичан начин на који могу да теоретишу о менталним процесима, у супротности са менталистичким конструкцијама психоанализе и психологије личности.[11]

Постдокторски рад уреди

По завршетку студија завршио је постдокторску праксу у Центру за специјализацију у Вичити. Следеће, 1953. године, прихватио је место професора на Универзитету Станфорд, које је обављао све док није постао професор емеритус 2010. године.[18] Године 1974. изабран је за председника Америчког удружења психолога (АПА), највећег светског удружења психолога.[19] Бандура је касније изјавио да је једини разлог због којег је пристао да се кандидује за изборе АПА био тај што је желео својих 15 минута славе без икакве намере да буде изабран. Радио је и као спортски тренер.[20]

Главне књиге уреди

Следеће књиге имају више од 5000 цитата у Гугл академику:

  • Бандура, А. (1997). Селф-еффицацy: тхе еxерцисе оф цонтрол. Неw Yорк: W.Х. Фрееман.
  • Бандура, А. (1986). Социал Фоундатионс оф Тхоугхт анд Ацтион: А Социал Цогнитиве Тхеорy. Енглеwоод Цлиффс, Н.Ј.: Прентице-Халл.
  • Бандура, А., & Wалтерс, Р.Х. (1959). Адолесцент Аггрессион. Роналд Пресс: Неw Yорк.
  • Бандура, А. (1962). Социал Леарнинг тхроугх Имитатион. Университy оф Небраска Пресс: Линцолн, НЕ.
  • Бандура, А. анд Wалтерс, Р. Х.(1963). Социал Леарнинг & Персоналитy Девелопмент. Холт, Ринехарт & Wинстон, ИНЦ: Њ.
  • Бандура, А. (1969). Принциплес оф бехавиор модифицатион. Неw Yорк: Холт, Ринехарт анд Wинстон.
  • Бандура, А. (1971). Псyцхологицал моделинг: цонфлицтинг тхеориес. Цхицаго: Алдине·Атхертон.
  • Бандура, А. (1973). Аггрессион: а социал леарнинг аналyсис. Енглеwоод Цлиффс, Н.Ј.: Прентице-Халл.
  • Бандура, А., & Рибес-Инеста, Емилио. (1976). Аналyсис оф Делинqуенцy анд Аггрессион. Лаwренце Ерлбаум Ассоциатес, ИНЦ: Њ.
  • Бандура, А. (1977). Социал Леарнинг Тхеорy. Енглеwоод Цлиффс, Њ: Прентице Халл.
  • Бандура, А. (2015). Морал Дисенгагемент: Хоw Пеопле До Харм анд Ливе wитх Тхемселвес. Неw Yорк, НY: Wортх.

Референце уреди

  1. ^ „Тхе Пресидент'с Натионал Медал оф Сциенце: Реципиент Детаилс | НСФ - Натионал Сциенце Фоундатион”. www.нсф.гов. Приступљено 14. 10. 2021. 
  2. ^ Линдзеy, M. Г., Рунyан, W. M.(2006). А хисторy оф псyцхологy ин аутобиограпхy. Америцан Псyцхологицал Ассоциатион, вол. 9
  3. ^ Еванс, Р. I. (1989). Алберт Бандура: Тхе ман анд хис идеас: А диалогуе, Неw Yорк: Праегер.
  4. ^ Бандура, Алберт; Росс, Доротхеа; Росс, Схеила А. (1963-01). „Имитатион оф филм-медиатед аггрессиве моделс.”. Тхе Јоурнал оф Абнормал анд Социал Псyцхологy (на језику: енглески). 66 (1): 3—11. ИССН 0096-851X. дои:10.1037/х0048687.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ)
  5. ^ Хаггблоом С.Ј. (2002). Тхе 100 мост еминент псyцхологистс оф тхе 20тх центурy, Ревиеw оф Генерал Псyцхологy, 6 (2). 139–152.
  6. ^ „Схоwцасинг Тхе Верy Бест Онлине Псyцхологy Видеос”. Алл-абоут-псyцхологy.цом. Архивирано из оригинала 27. 12. 2010. г. Приступљено 30. 12. 2010. 
  7. ^ Фостер, Цхристине (2. 7. 2003). „СТАНФОРД Магазине: Септембер/Оцтобер 2006 > Феатурес > Алберт Бандура”. Станфордалумни.орг. Архивирано из оригинала 2011-09-27. г. Приступљено 30. 12. 2010. 
  8. ^ Ванцоувер, Тхе (6. 12. 2007). „Цанадиан-борн псyцхологy легенд wинс $200,000 призе”. Цанада.цом. Архивирано из оригинала 3. 9. 2011. г. Приступљено 30. 12. 2010. 
  9. ^ Цлаy, Ребецца А. (март 2016). „Алберт Бандура рецеивес Натионал Медал оф Сциенце”. Монитор он Псyцхологy (на језику: енглески). 47 (3): 8. Приступљено 12. 2. 2020. 
  10. ^ „10 Мост Инфлуентиал Псyцхологистс”. Псyцхологy.абоут.цом. 24. 9. 2010. Архивирано из оригинала 21. 01. 2016. г. Приступљено 30. 12. 2010. 
  11. ^ а б C. Георге Боерее (4. 12. 1925). „Алберт Бандура”. Wебспаце.схип.еду. Приступљено 30. 12. 2010. 
  12. ^ "Бандура, Алберт." Псyцхологистс анд Тхеир Тхеориес фор Студентс. Ед. Кристине Крапп. Вол. 1. Детроит: Гале, 2005. 39–66. Гале Виртуал Референце Либрарy. Wеб. 3 Апр. 2012.
  13. ^ а б „АЛБЕРТ БАНДУРА Биограпхy | Псyцхологист | Социал Псyцхологy | Станфорд Университy | Цалифорниа”. албертбандура.цом. Приступљено 2021-06-22. 
  14. ^ "Виргиниа Белле Бандура, Дец. 6, 1921 - Оцт. 10, 2011, Станфорд, Цалифорниа" ат Ластинг Мемориес: Ан онлине дирецторy оф обитуариес анд ремембранцес оф Мид-пенинсула Ресидентс. (аццессед 6 Децембер 2012)
  15. ^ „Марqуис биограпхиес онлине: Профиле детаил, Алберт Бандура”. Марqуис Wхо'с Wхо. Приступљено 6. 8. 2012. 
  16. ^ „Сее енд оф паге фор Бандура'с оwн статемент”. Дес.еморy.еду. Архивирано из оригинала 15. 6. 2012. г. Приступљено 30. 12. 2010. 
  17. ^ „Бандура'с Профессионал Генеалогy”. Дес.еморy.еду. Архивирано из оригинала 9. 5. 2012. г. Приступљено 30. 12. 2010. 
  18. ^ „Алберт Бандура”. Британница. Приступљено 2021-03-11. 
  19. ^ „Боок оф Мемберс, 1780–2010: Цхаптер Б” (ПДФ). Америцан Ацадемy оф Артс анд Сциенцес. Приступљено 17. 5. 2011. 
  20. ^ M. Г. Линдзеy; W. M. Рунyан (ур.). А хисторy оф псyцхологy ин аутобиограпхy (вол IX). Архивирано из оригинала 26. 02. 2008. г. Приступљено 6. 8. 2012. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Albert_Bandura&oldid=27703319”