Алесандро Барико

Алесандро Барико (итал. Alessandro Baricco; 25. јануар 1958, Торино[1]) је популарни италијански новелиста, сценариста, књижевни и музички критичар, новинар, пијаниста, режисер и есејиста. Његова дела су преведена на више језика. Написао је једанаест романа, три есеја и неколико сценарија за позориште. Његови новински чланци објављени су под називом Барнум, Барнум 2 и Next.

Алесандро Барико
Алессандро Бариццо.јпг
Алесандро Барико
Датум рођења25. јануар 1958.
Место рођењаТорино
Италија

БиографијаУреди

Након завршених студија из филозофије са Ђанијем Ватимом, објављује неколико есеја о критици у музици: Геније у бекству, Хегелова душа и краве из Висконсина у којима повезује музику и модернизам. Страст према класичној музици пренели су му родитељи, а знање на овом пољу плод је његовог самосталног истраживања. Такође, дипломирао је на консерваторијуму на одсеку за клавир. Његова прва књига Замкови гнева доноси му европска признања а Свила - светску славу, као и Пијаниста и Цитy.[2] У кратком, али ефектном роману СвилаБарико свог јунака, трговца свиленим бубама спроводи кроз зачуђујуће авантуре на путу од Европе до Јапана.[3] Као музички критичар даје свој допринос у дневним новинама la Repubblica и la Stampa. Између маја и октобара 2006. године објавио је серију чланака у листу Република у којима је критички приказао однос према феномену глобализације.[4]

Такође, као глумац се опробао у филму Il cielo è sempre più blu, а 2008. режира и филм Lezione 21. Свака од Барикових књига садржи неке заједничке карактеристике: богате имагинације, необичне ликове и судбине. Оно што Барика чини истински другачијим је својеврстан начин приповедања у коме је реченица час изломљена час дугачка, богата поетским сликама.[5] Алесандро себе види као занатлију који ради, размишља, посматра, осећа тежину и чврстину дела. Писање је дуготрајан процес кроз који се исказује енергија, лепота, таленат.[6] Године 2014. учествовао је на Дубровачким летњим играма у оквиру програма Писци на Играма где је био представљен његов роман Океан море са цитатом Песак докле ти око сеже.[7] Пише топло, с истанчаним осећајем за патњу, усамљеност и тугу. Лирски лако описује посебна стања духа, промене и сумњу кроз богату игру речи и стилова, али и кроз благу иронију и шалу.[8]

БиблиографијаУреди

Алесандро Барико имазначајну библиографију током свог надахнутог писања.[9]

РоманиУреди

ЕсејиУреди

  • „Геније у бекству“ (итал. Il genio in fuga), 1988.
  • „Хегелова душа и краве из Висконсина“ (итал. L'anima di Hegel e le mucche del Wisconsin), 1992.
  • „Неxт“, 2002.
  • „Варвари“ (итал. I Barbari), 2006.

Сценарија за позориштеУреди

  • „Пијаниста“, 1994.
  • „Давила Роа“ (итал. Davila Roa), 1997.
  • „Шпанска партија“ (итал. Partita spagnola), 2003.

РеференцеУреди

  1. ^ Алессандро Бариццо - Аутхорс - Рандом Хоус
  2. ^ „Алесандро Барико: Писање је само животињски инстинкт”. Блиц. Приступљено 3. 2. 2020. 
  3. ^ „Алесандро Барико: Свила”. Клуб књиге. Архивирано из оригинала на датум 03. 02. 2020. Приступљено 3. 2. 2020. 
  4. ^ „Варвари - Оглед о преображају”. Часопис Вино. Приступљено 3. 2. 2020. 
  5. ^ Врбавац, Јасмина (2007). Три и по: критике. Зрењанин, Нови Сад: Агора. стр. 54—55. 
  6. ^ „Савремени писци: Алесандро Барико”. РТС. Приступљено 3. 2. 2020. 
  7. ^ „Алесандро Барико на Дубровачким летњим играма”. Блиц. Приступљено 3. 2. 2020. 
  8. ^ „Италијанска прича: Алесандро Барико”. Портал млади. Приступљено 3. 2. 2020. 
  9. ^ „Лист оф Боокс бy Алессандро Бариццо”. Папербацксwап. Приступљено 3. 2. 2020.