Википедија

Алувијална лепеза

лепезни или конични депозит седимената ‍формиран од стране речних токова

Алувијална лепеза је акумулација седимената обликованих као секција плитког конуса,[1] са врхом на тачки извора седимената, као што је уски кањон који излази из одрона.[2] Они су карактеристични за планински терен у аридним до полуаридних подневља,[3][4] али се исто тако могу наћи и у влажнијим срединама подложним интензивним падавинама[1] и у областима данашњих глечера.[4] Њихова површина се креће у опсегу од мање од 1 км2 (0,39 сq ми)[4][5] до скоро 20.000 км2 (7.700 сq ми).[6]

Алувијална лепеза на француским Пиринејима

Алувијалне лепезе се обично формирају где проток излази из уског канала и где је слободан да се рашири и инфилтрира површину лепезе. Ово смањује носивост протока и доводи до таложењем седимената.[1] Ток може бити у облику ретких токова дебриса или једног или више ефемерних или вишегодишњих потока.[6]

Неке од највећих алувијалних лепеза налазе се дуж фронта планине Хималаји на Индо-ганшкој равници.[6] Померање доводног канала (нодална авулзија) може довести до катастрофалних поплава, као што се догодило на лепези реке Коси 2008. године.[7]

Величина и геоморфологија уреди

 
Алувијална лепеза у Долини смти

Алувијалне лепезе могу постојати на широком спектру скале величина, од само неколико метара у пресеку до чак 150 километара, са нагибом од 1,5 до 25 степени.[5] Нагиб који се мери од врха је генерално конкаван, са најстрмијим нагибом у близини врха (проксимална лепеза[8] или глава лепезе[9]) и постаје мање стрм идући нанаже (медијална лепеза) и плитак на ивицама лепезе (дистална лепеза или спољашња лепеза). На проксималној лепези могу бити присутни депозити шљунка,[10] који су наноси грубог шљунка. Седименти у алувијалној лепези обично су груби и слабо сортирани, тако да седименти постају мање груби идући према дисталним деловима.[4][1]

 
Велика алувијална лепеза у Долини смрти.

Када на алувијалној равни има довољно простора да се сви таложни седименти рашире без додиривања зидова других долина или река, развија се неограничена алувијална лепеза. Такве алувијалне лепезе омогућавају седиментима да се природно рашире, и на облик лепезе не утичу друге тополошке карактеристике.[11] Када је алувијална раван уска или блиско паралелна са таложним током, то ултиматно утиче на облик лепезе.[12] Таласна или канална ерозија ивица лепезе понекад производи слојевите алувијалне лепезе у водним токовима.[13]

Када бројне реке и потоци изађу с планинског фронта у равницу, лепезе могу да буду комбиноване и да формирају континуирани покривач. У сувим и полусушним окружењима ово се назива бахада, а у влажним климама непрекидни лепезни слој се назива пијемонтна алувијална лепеза.[11]

Формирање уреди

Алувијалне лепезе се обично формирају где оивичени доводни канал излази из планинског фронта[14][15] или из глечерског руба.[4] Како проток излази из доводног канала на површину лепезе, он се може проширити у широке плитке канале, или инфилтрирати неку већ постојећу лепезу. Ово смањује носивост протока и резултира таложењем седимената.[15]

 
Огромна (60 км дуга) алувијална лепеза формирана преко пустог крајолика између планинских ланаца Куенлуен и Алтина који чине јужну границу пустиње Такламакан у Синкјангу. Лева страна је активни део лепезе, и обојена је плаво од воде која тече у многим малим потоцима.

Проток у проксималној лепези, где је нагиб најстрмији, обично је ограничен на један канал[4] (ров лепезе[6]), који може бити дубок и до 30 м (98 фт).[4] Овај канал је подложан закрчењима услед нагомиланих седимената или токова дебриса, што узрокује да се проток периодично измешта из свог старог канала (нодална авулзија) и прелази на део лепезе са стрмијим нагибом, где се таложење наставља.[15] Као резултат тога, обично је само део лепезе активан у датом времену, а заобиђена подручја могу бити подложна стварању тла или ерозији.[4]

Алувијалне лепезе могу бити доминиране протоком дебриса или водене масе.[8][16]

Галерија уреди

  •  
    Сателитски приказ алувијалне лепезе у јужном Ирану. Снимак са НАСА-иног Тера сателита
  •  
    Алувијална лепеза у Долини смрти, Калифорнија, виђена са области Црних планина.

Референце уреди

  1. ^ а б в г Боггс, Сам, Јр. (2006). Принциплес оф седиментологy анд стратиграпхy (4тх изд.). Уппер Саддле Ривер, Н.Ј.: Пеарсон Прентице Халл. стр. 246-250. ИСБН 0131547283. 
  2. ^ Леедер, Мике (2011). Седиментологy анд седиментарy басинс : фром турбуленце то тецтоницс (2нд изд.). Цхицхестер, Wест Суссеx, УК: Wилеy-Блацкwелл. стр. 282—294. ИСБН 9781405177832. 
  3. ^ Схелтон, Јохн С. (1966). Геологy Иллустратед. Сан Францисцо анд Лондон: W.Х. Фрееман анд Цомпанy. стр. 154. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж Блатт, Харвеy; Миддлетоне, Герард; Мурраy, Раyмонд (1980). Оригин оф седиментарy роцкс (2д изд.). Енглеwоод Цлиффс, Н.Ј.: Прентице-Халл. стр. 629-632. ИСБН 0136427103. 
  5. ^ а б Морган, А. M.; Хоwард, А. D.; Хоблеy, D. Е. Ј.; Мооре, Ј. M.; Диетрицх, W. Е.; Wиллиамс, Р. M. Е.; Бурр, D. M.; Грант, Ј. А.; Wилсон, С. А. (1. 2. 2014). „Седиментологy анд цлиматиц енвиронмент оф аллувиал фанс ин тхе мартиан Сахеки цратер анд а цомпарисон wитх террестриал фанс ин тхе Атацама Десерт” (ПДФ). Ицарус. 229: 131—156. Бибцоде:2014Ицар..229..131М. дои:10.1016/ј.ицарус.2013.11.007. 
  6. ^ а б в г Леедер 2011, стр. 285
  7. ^ Леедер 2011, стр. 289
  8. ^ а б Боггс 2006, стр. 247
  9. ^ Блатт ет ал. 1980, п.629
  10. ^ „Сиеве депосит”. 
  11. ^ а б Америцан Геологицал Институте. Дицтионарy оф Геологицал Термс. Неw Yорк: Долпхин Боокс, 1962.
  12. ^ Аллувиал фан флоодинг. Цоммиттее он Аллувиал Фан Флоодинг, Wатер Сциенце анд Тецхнологy Боард, Цоммиссион он Геосциенцес, Енвиронмент, анд Ресоурцес, Натионал Ресеарцх Цоунцил. Wасхингтон, D.C.: Натионал Ацадемy Пресс. 1996. ИСБН 978-0-309-05542-0. 
  13. ^ Леедер 2011, стр. 282
  14. ^ Боггс 2006, стр. 246–248
  15. ^ а б в Леедер 2011, стр. 285–289
  16. ^ Леедер 2011, стр. 287–289

Литература уреди

Spoljašnje veze уреди

 
Aluvijalna lepeza na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Aluvijalna_lepeza&oldid=27677138”