Амерички идол (енгл. American Idol; American Idol: The Search for a Superstar у првој сезони) је Идол ријалити-шоу који тражи младе таленте и „претвара” их у професионалне музичаре. Шоу је оригинално осмислио Сајмон Фулер. Прва епизода прве сезоне шоуа је одржана 11. јуна 2002. и од тада је Амерички идол један од најпопуларнијих емисија у САД. Шоу је део Идол серијала, америчка верзија Поп Идола, који је осмислио британац Сајмон Фулер и први пут је одржан 2001. године у Уједињеном Краљевству. Продуцент емисије је Fremantle USA и 19 Entertainment, а дистрибуира га Фремантл Севена Америка. Шоу је постоја до 7. априла 2016, током 15 сезона. Дана 11. марта 2018, шеснаеста сезона је започела под покровитељством предузећа АБЦ.[1]

Амерички идол
Америцан Идол
Ориг. називАмерицан Идол: Тхе Сеарцх фор а Суперстар (сеасон 1)
ЗемљаСАД
ЈезикЕнглески
Број сезона16
Број епизода574
Време трајања22–104 минута
Емитовање
ЕмитерФоx
Премијерно
приказивање

11. јун 2002 (2002-06-11) — Април 7, 2016
Сродно
приказивање

АБЦ, 11. март 2018 – садашњост
Званични веб-сајт

Емисија тражи најбољег певача у земљи кроз аудиције широм САД.[2][3] Публика бира ко ће испасти, а ко остати путем СМС и телефонског гласања. Жири даје савете и критике натецатељима, а састоји се од Греми-добитника Рандија Џексона; награђиваног музичара, продуцента и менаџера Сајмона Ковела; и Греми-номиниране певачице, текстописца и продуценткиње Каре ДиоГуарди. Оригинално је било три члана жирија, али у осмој сезони је додата и Кара ДиоГуарди. Поп пјевачица, добитница Гремија и Емија, Пола Абдул, отишла је крајем осме сезоне, након седам година у жирију.

Емисију води ТВ водитељ Рајан Сикрест.[4] Комичар Бријан Дунклеман је водио само прву сезону, и то заједно са Сикрестом. Музички састав Амерички идол предводи певач Рики Мајнор. Шоу се обично емитује уторком и средом у САД и Канади, средом и четвртком у Аустралији и Азији, а четвртком и петком на дигиталној телевизији у Уједињеном Краљевству. У Израелу, шоу се емитује петком и суботом, те се суботом и недјељом емитује у Латинској Америци.

Успех Америчког Идола је описан као „без премца у историји емитовања“.[5] Извршни директор ривалске телевизије рекао је да је серија „најутицајнија емисија у историји телевизије”.[3] Она је постала призната одскочна даска за покретање каријере многих уметника као бона фиде звезда. Према Билбоард магазину, у првих десет година, „Идол је изнедрио 345 музичара који су доспели на врх Билбоард листе и мноштво поп идола, укључујући Кели Кларксон, Цари Андервуд, Криса Дотрија, Фантазију, Рубена Стадарда, Џенифер Хадсон, Клеја Ејкена, Адама Ламберта и Џордин Старкса, док је остали без високих ТВ рејтинга.”[6] Током осам узастопних година, од телевизијске сезоне 2003–04 до сезоне 2010–2011, или емисија перформанси или емисија резултата била је рангирана као број један у ТВ рејтингу у САД.[7]

Емисија уреди

Аудиције уреди

Пре него што кандидати могу видети жири, морају проћи два сусрета. Први сусрет су кратке аудиције с продуцентима шоа. Неки кандидати тада пролазе даље у други сусрет с продуцентима, док неки напуштају шоу. Од више хиљада људи који дођу на аудиције, само око 100–200 њих из сваког града иде даље. Ти кандидати иду у аудиције пред жири у Холивуду.

Холивуд уреди

У Холивуду, кандидати наступају у различитим данима, а одлуке доноси жири. Током првих шест сезона, кандидати би бирали песму с пописа за певање у првоји рунди. У следећој рунди, кандидати се поделе у мање групе и певали би песму заједно. У задњој рунди, кандидати наступају а капела (без музике) по њиховом избору.

У седмој сезони, састав Холивудских аудиција се променио и музичке групе су укинуте. Уместо тога, кандидати су сами певали први дан. Ако жири одлучи да је наступ био добар, кандидат пролази у звршни део Холивудских аудиција; ако наступ не буде добар, кандидат има још једну прилику да импресионира жири пре завршнице. По први пут, кандидати су могли да употребе музички инструмент ако желе.

Полуфинале уреди

1.–3. сезона уреди

Прве три сезоне, полуфиналисти су били случајно поређани у различите групе. Сваки натецатељ би певао појединачно, свака група би имала своју ноћ за наступање појединачно. У првој сезони, биле су три одвојене групе, а најбољи три натецатеља из сваке групе би прошло у завршницу. У другој и трећој сезони, биле су четири групе по осам натецатеља, а најбоља два би ишла у завршницу.

Прве три сезоне, шоу је био вишезначан. Натецатељи који не успеју да дођу до завршнице, позвани су назад за још једну прилику за улазак у завршницу. У првој сезони, само је један натецатељ поново одабран од стране жирија. Међутим, у другој и трећој сезони, сваки члан жирија је пропустио једног натецатеља, док би публика пропустила четири натецатеља. У другој сезони, неколико натецатеља који нису прошли у завршницу, касније је жири одабрао за пролаз даље. У трећој сезони, жири је елиминисао четири натецатеља пре него што су они имали прилику да певају.

4.–7. сезона уреди

Од четврте до седме сезоне, полуфинале је било подељено на 24 натецатеља подељена по полу да би се осигурало једнако одељење за Топ 12. Мушкарци и жене су певали на узастопним вечерима и задњих двоје из сваке групе би сваке недеље испадало из натецања. То се одвијало све док у натецању не остане дванаест натецатеља.

8. сезона уреди

У осмој сезони, било је 36 полуфиналиста. Три узастопна четвртка, дванаест различитих полуфиналиста је наступило сваке вечери с надом за пролазак у завршницу. Три полуфиналиста с највећим бројем гласова, један мушкарац, једна жена и још један натецатељ с највећим бројем гласова, пролазе у завршницу. Још једна рунда враћања натецатеља је одржана, са жиријем који бира три натецатеља који су елиминисани пре, да би их пропустили у завршницу. Жири је у осмој сезони одабрао четири, уместо три елиминисана натецатеља, па је финале било са 13 уместо 12 натецатеља.

Завршница уреди

Завршнице шоа се емитирају пред публиком уживо у ТВ студију CBS Television City у Лос Анђелесу. Завршница је у првој сезони трајала осам недеља, а 11 недеља у следећим сезонама. Сваки финалиста наступа с песмом или песмама сваке недеље. Током првих пет недеља, натецатељи певају појединачно по једну песму. Од Топ 4 и Топ 5 емисије, натецатељи појединачно певају по две песме. Најбоља 3 натецатеља (Топ 3) певају појединачно по три песме.

Свака вечер уживо има своју тему за певање. Теме се базирају на музичким жанровима, песмама певаним од стране одређених певача и Билборд хитова број 1. У пређашњим емисијама и сезонама, теме су укључивале Мотаунову, диско, и биг банд музику, као и песме музичара попут Мајкла Џексона, Битлса, Били Џоела, Мараје Кери, Глорија Естефан, Елтона Џона, Ендру Лојд Вебера, Доли Партон, и Елвиса Преслија. Натецатељи обично сарађују са музичким ментором сваке недеље.

Након сваке емисије уживо (Live Show), приказују се резултати гласања публике. Бирају се натецатељи који испадају, а најбољи натецатељи се не откривају, иако јесу понекад. Три натецатеља, те касније само два, који добију најмање гласова, позвани су на средишњу позорницу. Од задњих три, прочита се један натецатељ који не испада, и остају само два натецатеља. После тога, прочита се натецатељ који је елиминисан ис емисије и добио је најмање гласова. Током 8. сезоне, жири је добио способност спасавања натецатеља ако мисле да је публика погрешила. Ако постигну једногласну одлуку, могу спасити натецатеља; али ако до тога дође, следеће недеље мора испасти двоје натецатеља, а спашена особа не може више бити спашена. Кад натецатељи дођу до Топ 5 најбољих, спашавање се више не може користити. Кад натецатељ испада из шоа, пушта се прилог о искуству натецатеља, а тај натецатељ наступа по задњи пут у емисији.

У финалу, два преостала натецатеља наступају и један од њих се проглашава победником, онај који је добио више гласова публике. Првих шест сезона, финале је снимано у позоришту Кодак које може имати до 3.400 гледалаца. Студио је се у седмој сезони преместио у позориште Нокија, који може да прихвати и до 7.000 гледалаца. Победник се проглашава на крају финала.

Победник Америчког идола добива милион долара вредан уговор са дискографском кућом (која је партнер шоа), којег води презузеће 19 Management. У неким случајевима, други финалисти су такође потписали уговор са партнерском дискографском кућом, чији је циљ потписивање уговора са натецатељима.

Референце уреди

  1. ^ Хибберд, Јамес (9. 5. 2017). „АБЦ оффициаллy ревивес Америцан Идол, цхидес Фоx фор цанцелинг”. Ентертаинмент Wееклy. Приступљено 9. 5. 2017. 
  2. ^ Дорис Балтрусцхат (2010). Глобал Медиа Ецологиес: Нетwоркед Продуцтион ин Филм анд Телевисион. Роутледге. стр. 106. ИСБН 978-0415874786. 
  3. ^ а б Цартер, Билл (20. 2. 2007). „Фор Фоx'с Ривалс, 'Америцан Идол' Ремаинс а 'Сцхоолyард Буллy'. Тхе Неw Yорк Тимес. Архивирано из оригинала 16. 4. 2009. г. Приступљено 13. 3. 2008. 
  4. ^ Поттс, Ким. „'Америцан Идол: Тхе Унтолд Сторy' Боок Аутхор Рицхард Русхфиелд Талкс Паст 'Идол' Сцандалс, Бацкстаге Дивас анд Сеасон 10”. ТВ Сqуад. Архивирано из оригинала 22. 01. 2011. г. Приступљено 18. 1. 2010. 
  5. ^ Дорис Балтрусцхат (2010). Глобал Медиа Ецологиес: Нетwоркед Продуцтион ин Филм анд Телевисион. Роутледге. стр. 106. ИСБН 978-0415874786. 
  6. ^ „Тен Yеарс оф 'Америцан Идол' Цхарт Доминанце: Цларксон, Ундерwоод, Даугхтрy, Фантасиа, Море”. Биллбоард. 11. 6. 2012. Архивирано из оригинала 27. 1. 2013. г. Приступљено 4. 9. 2012. 
  7. ^ „Фулл 2010–11 Ратингс: ЦБС Топс Виеwерсхип, Фоx Ис Но. 1 ин Демо анд Идол Ремаинс Мост-Wатцхед”. ТВ Гуиде. 1. 6. 2011. Приступљено 11. 2. 2013. 

Спољашње везе уреди