Амон

За друге употребе, погледајте Амон (вишезначна одредница).

Амон (изворно Амун; египатски – „скривени”.) је египатско и либијско божанство, бог Тебе, старог и главног града Египта од XI (Средње краљевство) до XXI династије (Ново краљевство). Био је божанство у египатској митологији, које је с временом постало једно од најважнијих у древном Египту, пре него што је поново постало опскурно. Створитељ је душе – ба. Грци су га поистовећивали са својим врховним божанством Зевсом. Амон је повезиван и с Мином, богом плодности, па је тако настао Амон-Камутеф („Бик своје мајке”).

Амонове сфинге с главом овна

Етимологија

Амон с плавом кожом након раздобља Амарне

Амоново име се такође изговара и као Амун, Амоун, Амен, ређе Имен (грчки Ἄμμων читано Ammon, те Ἅμμων читано Hammon, египатски читано Јаману), али је у ретким случајевима зван и Именанд. Амоново име се у египатским записима први пут појављује као ỉмн, што на египатском језику значи „скривени”. С обзиром да се самогласници нису уписивали у египатске хијероглифе, египтолози су посредно закључили да се име изговарало као *Yamānu (читано, ИПА /јамаːну/). Име је преживело на коптском језику као Амоун.

Рођење и поштовање

На почетку времена постојао је само океан Нун. Према миту из Хермополиса, Нун је имао своју жену Наунет. Из Нуна је издигнут брежуљак, а на њему је створен Амон („онај скривени”, према Хермполису је Амон постојао пре брежуљка, те је имао жену Амаунет). Амон је на брежуљку испљунуо Шуа и Тефнут, близанце. Они су постали родитељи неба (Нут) и Земље (Геб). У Хермополису су се Нун, Наунет, Амон и Амаунет славили као „очеви и мајке који су постојали пре правих богова”. Убрзо је Амон постао „краљ богова”, а то ће највише бити у Новом краљевству. На крају, Амон је постао „неспознатљиви”. Амон је био највише поштован у Карнаку и Луксору. Сви су фараони хтели да покажу своју побожност градећи дворане са стубовима у облику папируса. У храму су поштовани Амон (заштитник храма), Мут (Амонова жена која је победила бившу Амонову супругу) и Кхонсу (бог Месеца, син Амона и Мут). Пут омеђен овноглавим сфингама се може и данас видети, а њиме је путовао Амон током процесија до Луксора, а путем омеђеним палмама до Миновог храма, где би постао Мин. Амонови свећеници су били власници богатих ризница, јер су фараони даровали новац као жртву Амону, а тај су новац присвојили свештеници. Амонов храм је затворен током раздобља Амарне, кад је владао Аменхотеп IV, а чини се да је Нефертити (фаронова супруга) ипак после вратила Амонов култ и вратила свештенике који су остали незапослени. Данас је храм без крова, али још увек постоје многобројни стубови и обелисци.

Амон у египатском пантеону

Оштећени Амонов кип у његовом храму

Поступно, како је Амон био бог ваздуха, он је повезан с дахом живота, којим је створена ба, посебно у Теби. Његова је жена Амаунет. Амон је описан у људском облику, како седи на престољу, носи на глави велику круну, веројатно од перја птица, што упућује на њега као бога ветра и ваздуха. Међутим, како је Мут, друга Амонова жена неплодна, усвојила је Ментуа. У каснијим годинама, с обзиром на облик базена изван светога храма Мут у Теби, Менту је био замењен, Консуом, богом Месеца, који је прави Амонов и Мутин син, јер је Мут ипак плодна, због наслова „Она која рађа, а рођена није”.

Фараони приписују свим својим успешним подухватима Амоново деловање и они дају много свог богатства и заробљеног плена на изградњу својих храмова. С обзиром на клањање Амону, грчки путници у Египту су подржали Амона, краља египатских божанстава, јер је налик на грчког краља богова, Зевса. Исто тако, Амонова је супруга Мут постала повезана са Зевсовом женом Хером. Амонова је света животиња ован, а овнови су били симбол мушкости, па је Амон постао божанство плодности, и тако је започео апсорбује идентитет Мина, итифаличног бога плодности, па постаје Амон-Мин (Амон-Камутеф). Ово удружење с богом мушкости довело до тога да Амон-Мин добива епитет Камутеф, „бик своје мајке”. С порастом Амоновог култа, Амон је почео да буде идентификован с боговима владарима, Сунчевим боговима, као Ра-Характе. Ова идентификација је довела до спајања идентитета, па настаје Амон-Ра. Он преузима све Раове моћи и потомке као своје. Ра-Характе је бог Сунца, спој Ра и Хоруса. Он је видљив дању, а Амон-Ра значи „скривено ноћно Сунце”.

Култ

У почетку је Амон био тебански бог, а први се пут спомиње у Сакари. Током 18. династије, фараон Ехнатон (такође познат као Аменхотеп IV) uveo je Atonov kult, veru u snagu Sunčevog kruga. Međutim, ovo je bilo nepopularno, posebno kod prethodnih sveštenika hrama, koji su ostali bez posla. Nakon faraonove smrti, opet se vraća politeizam s kultom Amona i Mut. Sveštenici uveravaju novog faraona Tutankamona, čije je ime značilo „živa slika Atona”, da promeni svoje ime u Tutankamon, „živa slika Amona”. Međutim, u ostalom Egiptu, popularnost njegovog kulta je brzo nestala zbog Ozirisa i Izide, koji nisu imali nikakve veze s heretikom Ehnatonom. I tako je Amon razdvojen od Ra. U područjima izvan Egipta, gde su Egipćani ranije podonosili žrtve Amonu, njegova sudbina nije bila propadanje kulta. U Nubiji, gde je njegovo ime Amane, on je ostao nacionalni bog, sa svojim sveštenicima. Prema Diodoru Sicilskom, oni su čak i kraljeve terali da počine samoubojstvo, odnosno imali su toliko uverenje. Isto tako, u Libiji je ostao Amon u Libijskoj pustinji, u oazi Siva. Njegov je ugled među Grcima bio toliki da je Aleksandar Veliki smatran njegovim sinom.

Literatura

• David Klotz, Adoration of the Ram: Five Hymns to Amun-Re from Hibis Temple (New Haven, 2006)
• David Warburton (2012). Architecture, Power, and Religion: Hatshepsut, Amun and Karnak in Context. ISBN 9783643902351. .
• E. A. W. Budge, Tutankhamen: Amenism, Atenism, and Egyptian Monotheism (1923).
• Assmann, Jan (1995). Egyptian Solar Religion in the New Kingdom: Re, Amun and the Crisis of Polytheism. Kegan Paul International. ISBN 978-0710304650. 
• Ayad, Mariam F. (2009). God's Wife, God's Servant: The God's Wife of Amun (c. 740–525 BC). Routledge. ISBN 978-0415411707. 
• Cruz-Uribe, Eugene (1994). „The Khonsu Cosmogony”. Journal of the American Research Center in Egypt. 31: 169—189. JSTOR 40000676. 
• Gabolde, Luc (2018). Karnak, Amon-Rê : La genèse d'un temple, la naissance d'un dieu (на језику: French). Institut français d'archéologie orientale du Caire. ISBN 978-2-7247-0686-4. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Guermeur, Ivan (2005). Les cultes d'Amon hors de Thèbes: Recherches de géographie religieuse (на језику: French). Brepols. ISBN 978-90-71201-10-3. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Klotz, David (2012). Caesar in the City of Amun: Egyptian Temple Construction and Theology in Roman Thebes. Association Égyptologique Reine Élisabeth. ISBN 978-2-503-54515-8. 
• Kuhlmann, Klaus P. (1988). Das Ammoneion. Archäologie, Geschichte und Kultpraxis des Orakels von Siwa (на језику: German). Verlag Phillip von Zabern in Wissenschaftliche Buchgesellschaft. ISBN 978-3805308199. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Otto, Eberhard (1968). Egyptian art and the cults of Osiris and Amon. Thames & Hudson. 
• Roucheleau, Caroline Michelle (2008). Amun temples in Nubia: a typological study of New Kingdom, Napatan and Meroitic temples. Archaeopress. ISBN 9781407303376. 
• Thiers, Christophe, ур. (2009). Documents de théologies thébaines tardives. Université Paul-Valéry. 
• Zandee, Jan (1948). De Hymnen aan Amon van papyrus Leiden I. 350 (на језику: Dutch). E.J. Brill. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Zandee, Jan (1992). Der Amunhymnus des Papyrus Leiden I 344, Verso (на језику: German). Rijksmuseum van Oudheden. ISBN 978-90-71201-10-3. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Allen, James P. (1999). „Monotheism: The Egyptian Roots”. Archaeology Odyssey. 2 (3). 
• Allen, James P. (2014). Middle Egyptian: An Introduction to the Language and Culture of Hieroglyphs, Third Edition. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-05364-9. 
• Allen, James P. (2001). „Ba”. Ур.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 1. Oxford University Press. стр. 161—162. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Andrews, Carol A. R. (2001). „Amulets”. Ур.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 1. Oxford University Press. стр. 75—82. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Assmann, Jan (2001) [German edition 1984]. The Search for God in Ancient Egypt. Translated by David Lorton. Cornell University Press. ISBN 0-8014-3786-5. 
• Baines, John (2001) [First edition 1985]. Fecundity Figures: Egyptian Personification and the Iconology of a Genre. Griffith Institute. ISBN 978-0-8014-3786-1. 
• Baines, John (1991). „Society, Morality, and Religious Practice”. Ур.: Shafer, Byron E. Religion in Ancient Egypt: Gods, Myths, and Personal Practice. Cornell University Press. стр. 123—200. ISBN 978-0-8014-9786-5. 
• Baines, John (2011). „Presenting and Discussing Deities in New Kingdom and Third Intermediate Period Egypt”. Ур.: Pongratz-Leisten, Beate. Reconsidering the Concept of Revolutionary Monotheism. Eisenbrauns. стр. 41—89. ISBN 978-1-57506-199-3. 
• Bonhême, Marie-Ange (2001). „Divinity”. Ур.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 1. Oxford University Press. стр. 401—406. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Borgeaud, Philippe (2004). „Deities and Demons: Introduction”. Ур.: Johnston, Sarah Iles. Religions of the Ancient World: A Guide. The Belknap Press of Harvard University Press. стр. 392–393. ISBN 978-0-674-01517-3. 
• Budde, Dagmar (2011). „Epithets, Divine”. Ур.: Wendrich, Willeke. UCLA Encyclopedia of Egyptology. Department of Near Eastern Languages and Cultures, UC Los Angeles. ISBN 978-0615214030. Приступљено 4. 4. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• David, Rosalie (2002). Religion and Magic in Ancient Egypt. Penguin. ISBN 978-0-14-026252-0. 
• Dunand, Françoise; Zivie-Coche, Christiane (2004) [French edition 1991]. Gods and Men in Egypt: 3000 BCE to 395 CE. Translated by David Lorton. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-8853-5. 
• Englund, Gertie (1989a). „Gods as a Frame of Reference: On Thinking and Concepts of Thought in Ancient Egypt”. Ур.: Englund, Gertie. The Religion of the Ancient Egyptians: Cognitive Structures and Popular Expressions. S. Academiae Ubsaliensis. стр. 7—27. ISBN 978-91-554-2433-6. 
• Englund, Gertie (1989b). „The Treatment of Opposites in Temple Thinking and Wisdom Literature”. Ур.: Englund, Gertie. The Religion of the Ancient Egyptians: Cognitive Structures and Popular Expressions. S. Academiae Ubsaliensis. стр. 77—87. ISBN 978-91-554-2433-6. 
• Enmarch, Roland (2008). „Theodicy”. Ур.: Wendrich, Willeke. UCLA Encyclopedia of Egyptology. Department of Near Eastern Languages and Cultures, UC Los Angeles. ISBN 978-0615214030. Приступљено 4. 4. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Frandsen, Paul John (1989). „Trade and Cult”. Ур.: Englund, Gertie. The Religion of the Ancient Egyptians: Cognitive Structures and Popular Expressions. S. Academiae Ubsaliensis. стр. 95—108. ISBN 978-91-554-2433-6. 
• Frandsen, Paul John (2011). „Faeces of the Creator or the Temptations of the Dead”. Ур.: Kousoulis, Panagiotis. Ancient Egyptian Demonology: Studies on the Boundary between the Demonic and the Divine in Egyptian Magic. Peeters. стр. 25—62. ISBN 978-90-429-2040-8. 
• Frankfurter, David (1998). Religion in Roman Egypt: Assimilation and Resistance. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-07054-4. 
• Frankfurter, David (2004). „Histories: Egypt, Later Period”. Ур.: Johnston, Sarah Iles. Religions of the Ancient World: A Guide. The Belknap Press of Harvard University Press. стр. 159–164. ISBN 978-0-674-01517-3. 
• Graindorge, Catherine (2001). „Sokar”. Ур.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 3. Oxford University Press. стр. 305—307. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Graves-Brown, Carolyn (2010). Dancing for Hathor: Women in Ancient Egypt. Continuum. ISBN 978-1-8472-5054-4. 
• Griffiths, J. Gwyn (2001). „Isis”. Ур.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 2. Oxford University Press. стр. 188—191. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Gundlach, Rolf (2001). „Temples”. Ур.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 3. Oxford University Press. стр. 363—379. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Hart, George (2005). The Routledge Dictionary of Egyptian Gods and Goddesses, Second Edition. Routledge. ISBN 978-0-203-02362-4. 
• Hornung, Erik (1982) [German edition 1971]. Conceptions of God in Egypt: The One and the Many. Translated by John Baines. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-1223-3. 
• Kadish, Gerald E. (2001). „Wisdom Tradition”. Ур.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 3. Oxford University Press. стр. 507—510. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Kockelmann, Holger (2012). „Philae”. Ур.: Wendrich, Willeke. UCLA Encyclopedia of Egyptology. Department of Near Eastern Languages and Cultures, UC Los Angeles. ISBN 978-0615214030. Приступљено 4. 4. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Kozloff, Arielle P. (2001). „Sculpture: Divine Sculpture”. Ур.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 3. Oxford University Press. стр. 242—246. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Leitz, Christian (2004). „Deities and Demons: Egypt”. Ур.: Johnston, Sarah Iles. Religions of the Ancient World: A Guide. The Belknap Press of Harvard University Press. стр. 393–396. ISBN 978-0-674-01517-3. 
• Lesko, Barbara S. (1999). The Great Goddesses of Egypt. University of Oklahoma Press. ISBN 978-0-8061-3202-0. 
• Lesko, Leonard H. (1991). „Ancient Egyptian Cosmogonies and Cosmology”. Ур.: Shafer, Byron E. Religion in Ancient Egypt: Gods, Myths, and Personal Practice. Cornell University Press. стр. 89—122. ISBN 978-0-8014-9786-5. 
• Lorton, David (1999). „The Theology of Cult Statues in Ancient Egypt”. Ур.: Dick, Michael B. Born in Heaven, Made on Earth: The Making of the Cult Image in the Ancient Near East. Eisenbrauns. стр. 123—210. ISBN 978-1-57506-024-8. 
• Lucarelli, Rita (2010). „Demons (benevolent and malevolent)”. Ур.: Wendrich, Willeke. UCLA Encyclopedia of Egyptology. Department of Near Eastern Languages and Cultures, UC Los Angeles. ISBN 978-0615214030. Приступљено 4. 4. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Luft, Ulrich H. (2001). „Religion”. Ур.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 3. Oxford University Press. стр. 139—145. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Luiselli, Michela (2008). „Personal Piety (modern theories related to)”. Ур.: Wendrich, Willeke. UCLA Encyclopedia of Egyptology. Department of Near Eastern Languages and Cultures, UC Los Angeles. ISBN 978-0615214030. Приступљено 4. 4. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Meeks, Dimitri; Favard-Meeks, Christine (1996) [French edition 1993]. Daily Life of the Egyptian Gods. Translated by G. M. Goshgarian. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-8248-9. 
• Meeks, Dimitri (2001). „Demons”. Ур.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 1. Oxford University Press. стр. 375—378. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Mills, Anthony J. (2001). „Western Desert”. Ур.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 3. Oxford University Press. стр. 497—501. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Montserrat, Dominic (2000). Akhenaten: History, Fantasy, and Ancient Egypt. Routledge. ISBN 978-0-415-18549-3. 
• Morenz, Siegfried (1973) [German edition 1960]. Ancient Egyptian Religion. Translated by Ann E. Keep. Methuen. ISBN 978-0-8014-8029-4. 
• Morkot, Robert G. (2012). „Kings and Kingship in Ancient Nubia”. Ур.: Fisher, Marjorie M.; Lacovara, Peter; Ikram, Salima; et al. Ancient Nubia: African Kingdoms on the Nile. The American University in Cairo Press. стр. 118–124. ISBN 978-977-416-478-1. 
• Naerebout, Frederick (2007). „The Temple at Ras el-Soda. Is It an Isis Temple? Is It Greek, Roman, Egyptian, or Neither? And So What?”. Ур.: Bricault, Laurent; Versluys, Miguel John; Meyboom, Paul G. P. Nile into Tiber: Egypt in the Roman World. Proceedings of the IIIrd International Conference of Isis Studies, Faculty of Archaeology, Leiden University, May 11–14 2005. Brill. стр. 506—554. ISBN 978-90-04-15420-9. 
• Naguib, Saphinaz-Amal (2008). „Survivals of Pharaonic Religious Practices in Contemporary Coptic Christianity”. Ур.: Wendrich, Willeke. UCLA Encyclopedia of Egyptology. Department of Near Eastern Languages and Cultures, UC Los Angeles. ISBN 978-0615214030. Приступљено 4. 4. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Ockinga, Boyo (2001). „Piety”. Ур.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 3. Oxford University Press. стр. 44—47. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Pinch, Geraldine (2002). Egyptian Mythology: A Guide to the Gods, Goddesses, and Traditions of Ancient Egypt. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-517024-5. 
• Ritner, Robert K. (2001). „Magic: An Overview”. Ур.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 2. Oxford University Press. стр. 321—326. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Ritner, Robert K. (2011). „An Eternal Curse upon the Reader of These Lines”. Ур.: Kousoulis, Panagiotis. Ancient Egyptian Demonology: Studies on the Boundary between the Demonic and the Divine in Egyptian Magic. Peeters. стр. 3—24. ISBN 978-90-429-2040-8. 
• Robins, Gay (2001). „Color Symbolism”. Ур.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 1. Oxford University Press. стр. 291—293. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Roccati, Alessandro (2011). „Demons as Reflections of Human Society”. Ур.: Kousoulis, Panagiotis. Ancient Egyptian Demonology: Studies on the Boundary between the Demonic and the Divine in Egyptian Magic. Peeters. стр. 89—96. ISBN 978-90-429-2040-8. 
• Sfameni Gasparro, Giulia (2007). „The Hellenistic Face of Isis: Cosmic and Saviour Goddess”. Ур.: Bricault, Laurent; Versluys, Miguel John; Meyboom, Paul G. P. Nile into Tiber: Egypt in the Roman World. Proceedings of the IIIrd International Conference of Isis Studies, Faculty of Archaeology, Leiden University, May 11–14, 2005. Brill. стр. 40—72. ISBN 978-90-04-15420-9. 
• Silverman, David P. (1991). „Divinity and Deities in Ancient Egypt”. Ур.: Shafer, Byron E. Religion in Ancient Egypt: Gods, Myths, and Personal Practice. Cornell University Press. стр. 7—87. ISBN 978-0-8014-9786-5. 
• Struck, Peter T. (2004). „Esotericism and Mysticism: Hermeticism”. Ур.: Johnston, Sarah Iles. Religions of the Ancient World: A Guide. The Belknap Press of Harvard University Press. стр. 650–652. ISBN 978-0-674-01517-3. 
• Teeter, Emily (2011). Religion and Ritual in Ancient Egypt. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-61300-2. 
• Thompson, Stephen E. (2001). „Cults: An Overview”. Ур.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 1. Oxford University Press. стр. 326—332. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Tobin, Vincent Arieh (1989). Theological Principles of Egyptian Religion. P. Lang. ISBN 978-0-8204-1082-1. 
• Traunecker, Claude (2001a) [French edition 1992]. The Gods of Egypt. Translated by David Lorton. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-3834-9. 
• Traunecker, Claude (2001b). „Kamutef”. Ур.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 2. Oxford University Press. стр. 221—222. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Troy, Lana (1986). Patterns of Queenship in Ancient Egyptian Myth and History. Acta Universitatis Upsaliensis. ISBN 978-91-554-1919-6. 
• Versluys, Miguel John (2007). „Aegyptiaca Romana: The Widening Debate”. Ур.: Bricault, Laurent; Versluys, Miguel John; Meyboom, Paul G. P. Nile into Tiber: Egypt in the Roman World. Proceedings of the IIIrd International Conference of Isis Studies, Faculty of Archaeology, Leiden University, May 11–14, 2005. Brill. стр. 1—14. ISBN 978-90-04-15420-9. 
• Wildung, Dietrich (1977). Egyptian Saints: Deification in Pharaonic Egypt. New York University Press. ISBN 978-0-8147-9169-1. 
• Wilkinson, Richard H. (2003). The Complete Gods and Goddesses of Ancient Egypt. Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-05120-7. 
• Wilkinson, Toby (1999). Early Dynastic Egypt. Routledge. ISBN 978-0-203-02438-6. 
• Yellin, Janice W. (2012). „Nubian Religion”. Ур.: Fisher, Marjorie M.; Lacovara, Peter; Ikram, Salima; et al. Анциент Нубиа: Африцан Кингдомс он тхе Ниле. Тхе Америцан Университy ин Цаиро Пресс. стр. 125–144. ИСБН 978-977-416-478-1. 

Спољашње везе

• Wim van den Dungen, Leiden Hymns to Amun
• Karnak 3D :: Detailed 3D-reconstruction of the Great Temple of Amun at Karnak, Marc Mateos, 2007
• Amun with features of Tutankhamun (statue, око 1332–1292 BC, Penn Museum)