Википедија

Апендектомија

Апендектомија је хируршка процедура којом се кроз отвор на предњем трбушном зиду уклања патолошки измењен црвуљак (лат. апендиx вермицуларис) након акутног или хроничног запаљења црвуљка (лат. апендицитиса). Спада у групу најчешћих оперативних захвата у абдоминалној хирургији.[1][2]

Апендектомија
Класична апендектомија
Специјалностхирургија

Историја уреди

Црвуљак се не спомиње у раним анатомским записима, све до његове прве појава на цртежима Леонарда да Винчија из 1472. године, који нису објављени све до 18. века. Разлог томе је чињеница да су велики антички анатоми попут Галена описе грађе унутрашњих органа човека вршили на основу дисекције мајмуна који немају црвуљак. Међутим сматра се да је црвуљак ипак био познат лекарима александријске школе и наследницима Галена и Целсуса који су га међутим поистовећивали са цекумом (слепим цревом).[3][4]

Клинички описи стања које одговара болести црвуљка и стварању апендикуларног апсцеса потичу још од Хипократа који је су у својим делима описао „сталан бол у трбуху услед запаљењског процеса у цревима", а сматра се да је он и умро због компликованог запаљења црвуљка.[3][5]

 
Андреас Весалиус (1514—1564), илустровао је црвуљак 1543. године, као физиолошку анатомску структуру, захваљујући чињеници да је изучавање анатомије спроводио на човеку, а не на животињама

Први званични анатомски опис црвуљка дао је Јацопо Беренгарио да Царпија, професор анатомије и хирургије у Болоњи, 1521. године, сматрајући га аномалијом слепог црева, поведен чињеницом да га Гален није спомињао у својим радовима.[3]

Оснивач модерне анатомије Андреас Весалиус (1514—1564), илустровао је црвуљак 1543. године, као физиолошку анатомску структуру, захваљујући чињеници да је изучавање анатомије спроводио на човеку, а не на животињама као што су то чинили његови претходници.[6] Андреас Весалиус, допунио је опис црвуљка и приложио неколико илустрација у свом чувеном делу Де Хумани Цорпорис Фабрица објављеном 1543. године. Весалиус је инсистирао на називу слепо црево за црвуљак због његовог слепог завршетка, јер је по њему „цекум имао три отвора и комуникације са илеумом, колоном и црвуљком".[7] Терминолоска конфузија и нејасно дефинисање слепог црева (цекума) и црвуљка (апендикса) присутно је и у радовима француског хирурга Амброаза Переа (1510—1590) из 1582. године.[3]

Цаспар Бауцхин је 1579. године поставио хипотезу о улози црвуљка као резервоара за фецес плода током интраутериног живота. Могуће је да је он заменио црвуљак са дивертикулуморн кога је Јохан Фриедрицх Мецкел (1810—1894) описао двеста година касније.[8] I када је најзначајнији анатом 18. века, Гиованни Баттиста Моргагни (1687—1771), објавио 1719. године значајну анатомску студију она је медутим, мало допринела новом сазнању о грађи црвуљка.[3]

Акутно запаљење црвуљка као посебан клинички и дијагностички ентитет датира уназад два века, након што је 1886. године, амерички патолог Региналд Фитз (ученик Рудолфа Wирцхофа), по први пут, препознао да је упала вермиформног апендикса (црвуљка) разлог инфекције и бола у доњем десном квадранту трбуха.[3]

Барон Гуиллауме Дупуyтрен (1777—1835) тврдио је да акутно запаљење на десној страни трбуха потиче од обољења слепог црева, а не црвуљка и први је за ово стање употребљавао назив тифлитис (лат. тyпхлитис).[3]

Дуго су ране фазе акутног запаљења црвуљка остале непознаница првенствено због избегавања хирурга да обаве хируршку експлорацију трбушне дупље. Након што је Енглез Јохн Паркинсон (1755—1824) извршио аутопсију дечака умрлог од сепсе и пронашао запаљен и перфориран црвуљак који је изазвао дифузни перитонитис. Он је на основу овог клиничког сазнања 1812. године дао опис фаталног тока акутног запаљења црвуљка.[3]

Енглески војни хирург, Цлаудиус Амyанд, извео је прву успешну апендектомију 1735. године у Болници Светог Ђорда у Лондону. Апендектомију је извео јатрогено, током операције препонске киле и без анестезије.[3] Међутим како је то било ненамерно отстрањење црвуљка, сматра се да је прво хируршко одстрањење црвуљка након постављене дијагнозе обавио Роберт Лаwсон Таит 1880. године. Оперативна техника за апендектомију никада није комплетно стандардизована. Инцизија на кожи је у почетку била вертикална, у средњој линији, али приступ црвуљку није био довољно добар.[9] Пет година касније, 1894. године је МцБурнеy описао нови начин одстрањења црвуљка кроз инцизију на кожи трбуха која је и данас позната по овом аутору.

Сам појам апендектомија датира из 1889. године када је Региналд Фитз из Бостона први пут издао рад о запаљењу црвуљка и његово оперативно лечење назвао апендектомија (уклањање црвуљка).

Апендектомија је крајем 19. века постала метода избора у хирургији. Тиме је почела нова ера савременог хируршког лечења запаљења црвуљка.[3] Захваљујући овој методи лечења стопа морталитета запаљења црвуљка се временом смањивала, посебно увођењем антибиотика 1940-тих и 1950-тих година.[3]

Након што је немачки гинеколог Курт Семм (1927—2003) открио могућности лапароскопије посебно у решавању ограничења класичне отворене хирургије, он је прву лапароскопску апендекторнију извео 13. септембра 1981. године у Киелу.[10][11][12] Прву лапароскопску апендектомију код деветогодишњег дечака, извео је у САД, 1989. године Тхорн Лобе у Мемфису.[13] Потом су Јеан-Степхане Валла и сарадници 1991. године известили да су обавили велику серију лапароскопских апендектомија у дечјем узрасту, за коју сматрају да треба да постане нови златни стандард у третману нејасног бола у десном доњем квадранту, посебно код девојчица.

Захваљујућим бројним новинама у медицинској дијагностици, до данас су откривени многобројни знаци и симптоми као и многобројни скоринг системи који олакшавају постављање прецизне дијагнозе запаљења црвуљка.[3]

Што се тиче терапије и данас је основни принцип хируршко лечења, класичном оперативном или лапароскопском техником.[3]

Досадашња светска истраживања показују значајнију предност лапароскопске у односу на класичну апендектомију нарочито код гојазних пацијената, жена и у случају сумње у тачност дијагнозе. Такође се сматра да је велика предност лапароскопске операције у величини оперативног реза, мањем постоперативном болу, бржем опоравку и повратку свакодневним активностима, док се као мане сматрају дужи ток операције већа инциденца постоперативних интраабдоминалних абсцеса (само у неким студијама).[14]

Релевантна анатомија уреди

 
Илиоцеклни отвор и отвор црвуљка у слепом цреву
 
Приказ слепог црева са могућим положајем црвуљка у %.[15]

Црвуљак, као што му сам назив каже је црволика структура, или део дебелог црева која настаје непосредно испод илеоцекалне валвуле (на 1 до 2,5 цм), и слепо се завршава и виси о дну слепог црева, као привезак.

Црвуљак има тубуларни облик са једном до две вијуге, а ретко је прав. Дужина црвуљка која му просечно износи око 9 цм, може да варира од јако кратког (2 цм) до јако дугог (20 цм), као и у дебљина која се креће од 0,5 до 1,0 цм.

Црвуљак постоји само код човјека, примата и неких глодара. Прво се сматрало како је црвуљак закржљао и сувишан орган, а данас постоје тврдње како је он посебно обликован део слепог црева специфичне грађе, са много лимфног ткива због чега га неки називају и цревни крајник. Мезоапендиксом у коме су садржани припадајући крвни, лимфни судови и нерви, црвуљак је повезан са илеумом.

Отвор црвуљка у слепом цреву (цекуму) налази се на његовом унутрашњем, задњем, спољашњем и предњем зиду и увек испод илеалног отвора.

На предњем трбушном зиду он се презентује у пределу Ланзове топографске тачке која одговара споју десне и средње трећине биспиналне линије. Међутим снажним притиском у пределу Мекбурнијеве тачке може се изазвати снажан бол код запаљења црвуљка (апендицитиса).

У већини случајева црвуљак лежи у десној илијачној јами, међутим у односу на слепо црево евидентиран је и полазак црвуљка са доњег, најнижег дела цекум, који може да се пружа: Описује се пет могућих положаја црвуљка у трбуху, од којих може да зависи клиничка презентација апендицитиса:[16]

  • ретроцекални (64,0—65,3),
  • десцедентни/пелвични (31,0—32%),
  • субцекални (2,0—2,3%),
  • преилеални (1,0%),
  • постилеални (0,4—0,5%).

Од нивоа доње ивице јетре црвуљак се спушта у десну бедрену јаму.[17][18]

Преваленција различитих положаја црвуљка варира у различитим популацијама, па је тако ретроцекални положај црвуљка је најчешћи у Гани и Судану (67,3% и 58,3%), док је у Ирану и Босни карлични положај најчешћи (55,8% и 57,7%).[19][20][21][22]

У ембрионалном и феталном добу, као и у детињству, црвуљак је знатно шири у односу на величину дебелог црева него код одраслих, па се теже зачепи. Црвуљак постаје атрофичан и смањује се у старости чиме се може објаснити знатно нижа учесталост запаљења црвуљка код старијих особа.

У веома ретким случајевима црвуљак можда уопште није присутан са преваленцијом 1 на 100.000).[23]

Епидемиологија уреди

Учесталост

У америчким болницама у 2011. години извршено је око 327.000 апендектомија, што чини 10,5 процедура на 10.000 становника. Примера ради апендектомије су чиниле 2,1% свих хируршких процедура обављених у операционим салама широм САД у 2011. години.[24]

Морталитет

Апендектомија је релативно једноставна процедура са стопом морталитета, од око 0,8 на 1.000 пацијената чак и код некомпликованих запаљења црвуљка. У случају перфорације морталитет може бити и до 5,1 на 1.000 пацијената, посебно оних у млађим узрастима.


Класична апендектомија уреди

 
Класична апендектомија

Класична апендектомија или отворена апендектомија је традиционална оперативна техника која подразумева приступ запаљеном црвуљку трансверзалним, наизменичним резом, размицањем мишићних слојева у пројекцији МцБурнеy-еве тачке.

Након отварања трбушне марамице, слепо црево са црвуљком се мобилише и црвуљак се екстериоризује кроз инцизију. Мезентериолум се санира лигатурама, а на базу црвуљака се постављају лигатуре. Оставља се кратак батаљак црвуљака, како би се избегло спадање лигатуре, инфламација батаљка, стварање фистуле... Уз лигатуру, око батаљка се потом поставља шав у облику дуванкесе, а сам батаљак се инвертира и препокрије „З“- шавом. Сматра се да инверзија батаљка делује хемостазно и смањује могућност његве контаминације.[25]

Потом требас урадити експлорацију вијуга танког црева у дужини од 90 цм, како би се искључила додатна патологија (Мецкел-ов дивертикулум, мезентеријални аденитис, инфламаторна болест црева), а код девојчица и унутрашњих гениталија.

Код акутног некомпликованог запаљења црвуљка иригација ране је непотребна. Рана на трбуху се затим затвара по слојевима, најчешће без постављања дрена.[26][27]

Лапароскопска апендектомија уреди

 
Лапароскопска апендектомија

Лапароскопска апендектомија је савременија метода апендектомије која подразумева неколико различитих врста техника, са једним, два или три порта.[28] Пре операције предлаже се преоперативна декомпресија желуца и мокраћне бешике убацивањем назогастричне сонде односно уринарног катетера. Тиме се значајно смањује могућност повређивања ових органа.[29]

Пацијент у току операције лежи на леђима (у Тренделенбурговом положају 10-15°) благо нагут на лијеву страну. Хирург и асистент, који чине оперативни тим, се налазе са леве стране пацијента.

Оперативни тим захват се изводи кориштењем три троакара, два од по 10 мм и једног од 5 мм, са интраабдоминалним притиском од 10ммХг. Један троакар од 10 мм поставља се у пределу пупка, а троаакра од 5 мм у десну илијачну јаму. Други троакар од 10 мм поставља се парамедијално лево изнад монс пубиса.

Током интервенције користи се техника отворене лапароскопије са Хассоновим троакаром од 10 мм, коса оптика и базични сет за лапароскопске операције. Ресекција мезоапендикса ради се са монополарном кукицом и/или биполаром, а може и са са хармоничним скалпелом. База црвуљка збрињава се Роедеровом омчом. Након интервенције затварању се отвори на трбуху начињени троакаром ушивањем фасција а затим и интрадермалним шавом.

Предности лапароскопске апендектомије уреди

Предности лапароскопске технике могу бити:

  • боља експлорација трбушне шупљине
  • краћи постоперативни ток
  • бржа реконвалесценција
  • бољи козметски учинак
  • економски аспект, мањи трошкови лечења, краћа хоспитализација.

Компликације лапароскопске апендектомије уреди

Опструкција танког црева Опструкција страним телом; волвулус слепог и танког црева; адхезије
Крварење
Интраабдоминално крварење
Хематом у абдоминалном зиду
Илеус
Инфекција
Инфекција ране
Апсцес (интраабдоминални; пелвични и скротални)
Сепса;
Локалне компликације на батаљку црвуљка
Заостао феколит
Запаљење преосталог батаљка црвуљка
Цурење садржаја на батаљку
Фистулаа
Кила (хернија)
Ингвинална кила
Кила на месту порта

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Лее, Сеунг Хwан; Лее, Јин Yоунг; Цхои, Yоон Yоунг; Лее, Јае Гил (2019-04-25). "Лапаросцопиц аппендецтомy версус опен аппендецтомy фор суспецтед аппендицитис дуринг прегнанцy: а сyстематиц ревиеw анд упдатед мета-аналyсис". БМЦ Сургерy. 19 (1): 41.
  2. ^ Цхунг, Р.С., Роwланд, D.Y., Ли, П., Диаз, Ј. (1999) А мета-аналyсис оф рандомизед цонтроллед триалс оф лапаросцопиц версус цонвентионал аппендецтомy. Америцан Јоурнал оф Сургерy, 177(3): 250-256
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Игор МЕЉНИКОВ, Бранка РАДОЈЧИЋ, Сиободан ГРЕБЕЛДИНГЕР и Никола РАДОЈЧИЋ, Историја хирургије црвуљка, Мед Прегл 2009; LXII (9-10): 489-492. Нови Сад: септембар-октобар
  4. ^ Сеал А. Аппендицитис: а хисторицал ревиеw. Цан Ј Сург. 1981 ;24(4):427-33
  5. ^ Wиллиамс ГР. Пресидентиал Аддресс: а хисторy оф аппендицитис. Wитх анецдотес иллустратинг итс импортанце. Анналс оф сургерy. 1983;197(5):495-506.
  6. ^ Хаегер К. Тхе иллустратед хисторy оф сургерy. Неw Yорк, Белл Публисхинг, 1988.
  7. ^ Гребелдингер С. Аппендицитис: ултрасонографска дијагностика. Нови Сад: Медицински факултет; 2007.
  8. ^ Wиллиамс ГР. Пресидентиал аддресс: хисторy оф аппендицитис, wитх анецдотес иллустратинг итс импортанце. Анн Сург 1983; 197:495-506.
  9. ^ Строхл ЕЛ, Диффенбаугх WГ. Тхе хисторицал бацкгроунд оф тхе гридирон ор мусцле-сплиттинг инцисион фор аппендецтомy. ИМЈ Иллиноис медицал јоурнал. 1969;135(3):287-8 пассим.
  10. ^ Варадхан КК, Неал КР, Лобо ДН (Април 2012). "Сафетy анд еффицацy оф антибиотицс цомпаред wитх аппендицецтомy фор треатмент оф унцомплицатед ацуте аппендицитис: мета-аналyсис оф рандомисед цонтроллед триалс". БМЈ. 344: е2156. Варадхан, К. К.; Неал, К. Р.; Лобо, D. Н. (2012). „Сафетy анд еффицацy оф антибиотицс цомпаред wитх аппендицецтомy фор треатмент оф унцомплицатед ацуте аппендицитис: Мета-аналyсис оф рандомисед цонтроллед триалс”. БМЈ. 344: е2156. ПМЦ 3320713  . ПМИД 22491789. дои:10.1136/бмј.е2156. 
  11. ^ Сернм К. Ендосцопиц аппендецтомy. Ендосцопy. 1983:15:59-64.
  12. ^ Литyнски ГС. Курт Семм анд тхе фигхт агаинст сцептицисм: ендосцопиц хемостасис. лапаросцопиц аппендецтомy анд Семм'с импацт он нтхе "Иапаросоцпиц револутион". Ј Соц Лапароендосц Сург 1998:2:309-13.
  13. ^ Лобе Т. Ендоеирургиа Педиатрица. Уна децада де еxпериенциа. Цир Педиатр,2002; 15: 90
  14. ^ Лее, С.L. (2011) Лапаросцопиц вс Опен Аппендецтомy ин Цхилдрен. Арцхивес оф Сургерy, 146(10): 1118
  15. ^ Дењалић, А.; Делић, Ј.; Делић-Цустендил, С.; Муминагић, С. (2009). „Вариатионс ин поситион анд плаце оф форматион оф аппендиx вермиформис фоунд ин тхе цоурсе оф опен аппендецтомy”. Медицински Архив. 63 (2): 100—101. ПМИД 19537667. 
  16. ^ Wакелеy ЦПГ. Поситион оф тхе вермиформ аппендиx ас асцертаинед бy аналyсис оф 10,000 цасес. Ј Анат. 1933;67:277-283.
  17. ^ Чукурановић, Р.Ч. (2002) Анатомија човека - абдомен. Гњилане: Свети Сава
  18. ^ Фитзгералд, M.Ј., Нолан, Ј.П., О'неил, M.Н. (1971) Тхе поситион оф тхе хуман цаецум ин фетал лифе. Ј Анат, 109, 1, 71-74
  19. ^ Цлегг-Ламптеy ЈН, Армах Х, Нааедер СБ, Аду-Арyее НА (2006). „Поситион анд сусцептибилитy то инфламматион оф вермиформ аппендиx ин Аццра, Гхана”. Еаст Афр Мед Ј. 83 (12): 670—3. ПМИД 17685212. дои:10.4314/еамј.в83и12.9498. 
  20. ^ Бакхеит МА, Wарилле АА (1999). „Аномалиес оф тхе вермиформ аппендиx анд преваленце оф ацуте аппендицитис ин Кхартоум”. Еаст Афр Мед Ј. 76 (6): 338—40. ПМИД 10750522. 
  21. ^ Гхорбани А, Фороузесх M, Каземифар АМ (2014). „Вариатион ин Анатомицал Поситион оф Вермиформ Аппендиx амонг Ираниан Популатион: Ан Олд Иссуе Wхицх Хас Нот Лост Итс Импортанце”. Анат Рес Инт. 2014: 1—4. ПМЦ 4176911  . ПМИД 25295193. дои:10.1155/2014/313575  . 
  22. ^ Дењалић А, Делић Ј, Делић-Цустендил С, Муминагић С (2009). „[Вариатионс ин поситион анд плаце оф форматион оф аппендиx вермиформис фоунд ин тхе цоурсе оф опен аппендецтомy]”. Мед Арх (на језику: Босниан). 63 (2): 100—1. ПМИД 19537667. 
  23. ^ Зетина-Мејíа ЦА, Алварез-Цосíо ЈЕ, Qуилло-Олвера Ј (2009). „Цонгенитал абсенце оф тхе цецал аппендиx. Цасе репорт”. Цир Цир. 77 (5): 407—10. ПМИД 19944032. 
  24. ^ Wеисс А. Ј.; Елиxхаусер А.; Андреwс Р. M. (фебруар 2014). „Цхарацтеристицс оф Оператинг Роом Процедурес ин У.С. Хоспиталс, 2011.”. ХЦУП Статистицал Бриеф #170. Роцквилле, MD: Агенцy фор Хеалтхцаре Ресеарцх анд Qуалитy. ПМИД 24716251. 
  25. ^ Ј.А. ОН. Аппендицитис. Педиатриц Сургерy, 5тх Едитион 1998:1255-63
  26. ^ Аккоyун I, Туна АТ. Адвантагес оф абандонинг абдоминал цавитy ирригатион анд драинаге ин оператионс перформед он цхилдрен wитх перфоратед аппендицитис. Јоурнал оф педиатриц сургерy. 2012;47(10):1886-90.
  27. ^ Цхенг Y, Зхоу С, Зхоу Р, Лу Ј, Wу С, Xионг X, ет ал. Абдоминал драинаге то превент интра-перитонеал абсцесс афтер опен аппендецтомy фор цомплицатед аппендицитис. Тхе Цоцхране датабасе оф сyстематиц ревиеwс. 2015;2:ЦД010168.
  28. ^ Голебиеwски А, Лосин M, Мураwски M, Wиејек А, Лубацка D, Цзаудерна П. Оне, тwо ор тхрее порт аппендецтомy - а ратионал аппроацх. Wидеоцхирургиа и инне тецхники малоинwазyјне = Видеосургерy анд отхер миниинвасиве тецхниqуес / кwарталник под патронатем Секцји Wидеоцхирургии ТЦхП ораз Секцји Цхирургии Бариатрyцзнеј ТЦхП. 2013;8(3):226-31.
  29. ^ Вагхолкар К. Тхе “БАСЕ ФИРСТ” тецхниqуе ин лапаросцопиц аппендецтомy. Јоурнал оф минимал аццесс сургерy. 2013;9(1):45.

Спољашње везе уреди

Класификација
Спољашњи ресурси


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Apendektomija&oldid=27448479”