Бајпас (медицина)

Бајпас у медицини
Бајпас у медицини
	Артериовенски бајпас
	[уреди на Википодацима]

Бајпас, заобилазница, преносница, хируршки шант је свака природна или вештачка заобилазница за скретање физиолошког протока циркулишућег садржаја у телу човека, изведена хируршким путем.

Примена

Примјењује се за:

Премошћивање сужења или зачепљење лумена крвних судова (артеријски или венски бајпас), након коронарних, периферних или венских оклузија крвних судова (уз помоћ крвних судова узетих са другог места у телу или вештачких цеви),
Скретање тока цереброспиналног ликвора код хидроцефалуса
Хируршко лечење енормно гојазних особа, као би се убрза проток сварене хране кроз желучано-цревни и цревно-цревни бајпас изводе
Привремено заобилажење срца при извођењу хируршких захвата на срцу, када се примењује кардиопулмонални бајпас (вантелесна циркулација)

Врсте

Аортокоронарни бајпас

Аортокоронарни бајпас је операција на срцу којом се премошћује сужење коронарних крвних судова који исхрањују срце. За ово премошћење користе се артерије или вене узете са другог места тела где њихово присуство није неопходно. Помоћу њих се крв изнад места сужења доведе до места испод сужења. Тако срце добија довољну количину крви и са њом кисеоника потребну за нормалан рад. Крвни судови који се користе за бајпас се називају графтови.

Постоје две основне врсте графтова који се користе за успостављање аортокоронарног бајпаса : венски и артеријски.

Венски графтови су због особина свог зида мање квалитетни и постављају се на крвне судове срца мањег значаја.
Артеријски графтови су дуготрајнији и обезбеђују боље преживљавање. Артерија мамарија је графт који се највише користи и ставља се на предњу међукоморску грану леве коронарне артерије. Она исхрањује предњи зид грудног коша са кога се овај крвни суд скине и једноставно пребаци на срце. Примена овог графта данас је постала опште прихваћена и готово обавезна метода премошћавања предње међукоморске гране леве коронарне артерије.

Овом метом болесник се решава бол код ангине пекторис, спречава настанак евентуалног инфаркта срца, а код особа које су већ прележале инфаркт спречава даље погоршање функције срчаног мишића (миокарда).

Због велике раширености коронарне болести аортокоронарни бајпас је данас постао једна од најчешће извођених хируршких интервенција у свету код болесника код којих је уградња стента контраиндикована или непоуздана.

Једноструки и вишеструки бајпас срца

Вантелесни крвоток

Вантелесни крвоток или кардиопулмонални бајпас (скраћено КПБ) омогућава извођење хируршке интервенције на отвореном срцу које се доводи у стање мировања. Хируршки приступ за примену КПБ је медијална стернотомија.

Тиме се обезбеђује бескрвно оперативно поље, а улогу срца и плућа привремено преузимају механичка пумпа и оксигенатор. Ова метода се данс, примењује за већину операција на отвореном срцу.^[1]

Дуоденојејунални бајпас

Дуоденојејунални бајпас данас је постао једна од рутинских хируршких метода у лечењу енормно гојазних особа, чији је број у западном свету достигао статус епидемије на глобалном нивоу, са више од 300 милиона енормно гојазних људи широм света (са дефинисаним индексом телесне масе (БМИ) већим од 30 кг/м².^[2]

Широко је признато да конзервативне интервенције, као што су исхрана и промена у понашању, као и фармаколошка терапија имају мање повољних дугорочних ефеката, хируршка интервенција је за сада постала најефективнији начин којим се лечи тежак облик гојазности.^[3]^[4]

Уградњом овог бајпаса убрзава се проток сварене хране кроз желудачно-цревни и цревно-цревни бајпас, и тиме смањује метаболизам.

Особе које долазе у обзир за овај хируршки захват лечења дебљине треба да имају индекс телесне масе већи од 40, или ако је мањи од 40, да имају болести повезане с дебљином као што је нпр шећерна болест.

Шант за дренажу ликвора

Скретање тока цереброспиналног ликвора код хидроцефалуса (стање које је карактерише абнормалним накупљањем цереброспиналног ликвора у можданим коморама или шупљинама мозга, што за посљедицу може имати повећање интракранијални притисак са свим пратећим последицама) може се до коначног збрињавања његовог узрока обавити применом дренажних система — шантова. Они могу бити спољашњи или унутрашњи.^[5]

Унутрашње дренаже преко специјалних катетера одводе ликвор у другу телесну шупљину, нпр. пеитонелну шупљину, плеуралну, десну преткомору, па према томе могу бити вентрикуларно-перитонелнеални (ВП), вентрикуло-плеурални (ВПЛ), вентрикуло-атријални (ВА) шант и синусни шант.^[6]

Између катетера постоји једносмерна валвула (вентил) која пропушта ликвор из можданих коморног у трбушну шупљину. Када нарасте притисак ликвора у можданим коморама, вентил пропушта вишак у трбушну шупљину.

Дренажни системи (шантови) могу бити и константног притиска или с програмибилном валвулом којој се може мењати притисак након уградње помоћу магнетног поља и тако она прилагодити болесниковим потребама.

Спољашње дренаже су привремена мера и спроводе се када није могуће поставити трајну дренажу, нпр. код упале мозга са хидроцефалусом.^[7]

Извори

^ Дохертy ГМ, Wаy ЛW, едиторс. Цуррент Сургицал Диагносис & Треатмент. 12тх Едитион. Неw Yорк: Мцграw-Хилл; 2006.
^ Тессиер, Дерон Ј.; Еагон, Ј. Цхрис (2008). „Сургицал манагемент оф морбид обеситy”. 2008. 45 (2): 68—137. ПМИД 18267155. дои:10.1067/ј.цпсург.2007.12.003. Непознати параметар |ДУПЛИЦАТЕ_јоурнал= игнорисан (помоћ)
^ Стерн L, Иqбал Н, Сесхадри П, Цхицано КЛ, Даилy ДА, МцГрорy Ј, Wиллиамс M, Грацелy ЕЈ, Самаха ФФ (2004). „Тхе еффецтс оф лоw-царбохyдрате версус цонвентионал wеигхт лосс диетс ин северелy обесе адултс: Оне-yеар фоллоw-уп оф а рандомизед триал”. Анналс оф Интернал Медицине. 140 (10): 778—785. ПМИД 15148064. С2ЦИД 1379426. дои:10.7326/0003-4819-140-10-200405180-00007. .
^ Мун, Едwард C.; Блацкбурн, Георге L.; Маттхеwс, Јеффреy Б. (2001). „Цуррент статус оф медицал анд сургицал тхерапy фор обеситy”. Гастроентерологy. 120 (3): 669—681. ПМИД 11179243. дои:10.1053/гаст.2001.22430.
^ Берqснеидер, M.; Миллер, C.; Веспа, П. M. (2008). „Сургицал манагмент оф адулт хидроцепхалус”. Неуросург. 62 (2): 643—59. .
^ Блацк П M, Ојеманн РГ, Тзоурас А (1985). „ЦСФ схунта фор дементиа, инцонтиненце анд гаит дистурбанце”. Цлини Неуросург. 32: 632—51. .
^ Yогев, Р. (1985). „Цереброспинал флуид схунт инфецтионс: А персонал виеw”. Педиатриц Инфецт Дис. 4 (2): 113—8. ПМИД 3885175. дои:10.1097/00006454-198503000-00001. .

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] Дохертy ГМ, Wаy ЛW, едиторс. Цуррент Сургицал Диагносис & Треатмент. 12тх Едитион. Неw Yорк: Мцграw-Хилл; 2006.

[2] Тессиер, Дерон Ј.; Еагон, Ј. Цхрис (2008). „Сургицал манагемент оф морбид обеситy”. 2008. 45 (2): 68—137. ПМИД 18267155. дои:10.1067/ј.цпсург.2007.12.003. Непознати параметар |ДУПЛИЦАТЕ_јоурнал= игнорисан (помоћ)

[3] Стерн L, Иqбал Н, Сесхадри П, Цхицано КЛ, Даилy ДА, МцГрорy Ј, Wиллиамс M, Грацелy ЕЈ, Самаха ФФ (2004). „Тхе еффецтс оф лоw-царбохyдрате версус цонвентионал wеигхт лосс диетс ин северелy обесе адултс: Оне-yеар фоллоw-уп оф а рандомизед триал”. Анналс оф Интернал Медицине. 140 (10): 778—785. ПМИД 15148064. С2ЦИД 1379426. дои:10.7326/0003-4819-140-10-200405180-00007. .

[4] Мун, Едwард C.; Блацкбурн, Георге L.; Маттхеwс, Јеффреy Б. (2001). „Цуррент статус оф медицал анд сургицал тхерапy фор обеситy”. Гастроентерологy. 120 (3): 669—681. ПМИД 11179243. дои:10.1053/гаст.2001.22430.

[5] Берqснеидер, M.; Миллер, C.; Веспа, П. M. (2008). „Сургицал манагмент оф адулт хидроцепхалус”. Неуросург. 62 (2): 643—59. .

[6] Блацк П M, Ојеманн РГ, Тзоурас А (1985). „ЦСФ схунта фор дементиа, инцонтиненце анд гаит дистурбанце”. Цлини Неуросург. 32: 632—51. .

[7] Yогев, Р. (1985). „Цереброспинал флуид схунт инфецтионс: А персонал виеw”. Педиатриц Инфецт Дис. 4 (2): 113—8. ПМИД 3885175. дои:10.1097/00006454-198503000-00001. .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]