β-Глукани (бета-глукани) су полисахариди D-глукозних мономера повезаних β-гликозидним везама. β-глукани су разноврсна група молекула која може да варира у погледу молекулске масе, растворљивости, вискозности, и тродимензионе конфигурације. Они се јављају најчешће као целулоза у биљкама, мекиње житарица, ћелијски зидови пекарског квасца, као и у појединим гљивама, печуркам и бактеријама. Неке форме бета-глукана су корисне у људској исхрани јер дају храни текстуру, и као суплементарна растворна влакна. Они могу да буду проблематични у процесима врења.

Дијаграм показује оријентацију и локацију различитих бета-глуканских веза.
Тродимензиона структура целулозе, β-1,4 глукан.

β-глукани изведени из квасца и медицинских печурки имају способност модулисања имунског система. Истраживања су показала да нерастворни (1,3/1,6) β-глукан, има већу биолошку активност од растворног (1,3/1,4) β-глукана.[1] Разлике у погледу β-глуканских веза и хемијске структуре су значајне за његову растворљивост, мод акције, и свеукупну биолошку активност.

Референце уреди

  1. ^ Оои ВЕ, Лиу Ф (2000). „Иммуномодулатион анд анти-цанцер ацтивитy оф полyсаццхариде-протеин цомплеxес”. Цурр. Мед. Цхем. 7 (7): 715—29. ПМИД 10702635. 

Литература уреди

Види још уреди

Спољашње везе уреди