Википедија

Бездетство

Бездетство је стање немања деце. Бездетство може имати лични, социјални или политички значај.

Бездетство у узрасту од 30

Бездетство, које може бити према избору или околностима, разликује се од добровољног бездетства,[1][2][3] које је добровољно немање деце, и од антинатализма, у коме се промовише бездетство.

Типови уреди

Типови бездетства могу се класификовати у неколико категорија:[4]

  • природна стерилност насумично погађа појединце. То се може сматрати минималним нивоом трајне бездетности који се може уочити у било ком датом друштву, а реда је од 2 процента, у складу са подацима Хутеритеса, групе која је успостављена као демографски стандард 1950-их.
  • социјална стерилност, коју се такође може назвати сиромаштвом узроковано бездетство, или ендогена стерилност, описује ситуацију сиромашних жена на чију су плодност утицали лоши животни услови.
  • људи који су стицајем околности без деце. Ови људи могу бити без деце јер нису упознали партнера са којим би желели да имају децу, или зато што су неуспешно покушали да затрудне у поодмаклом мајчином узрасту, или зато што пате од одређених медицинских проблема, попут ендометриозе или ПЦОС-а, који отежавају зачеће.
  • људи који су по избору без деце.

Прве три категорије су често груписане под ознаком „неволонтерска бездетност“. Потоња категорија се често назива „добровољно бездетство“, такође описано као „слобода од деце“, а јавља се када неко одлучи да се не репродукује.

Статистике уреди

Анализа три горе описане широке категорије бездетности (природна стерилност, социјална стерилност, добровољно бездетство) помаже да се разуме како се оно променило током прошлог века у Сједињеним Државама. [5] Крајем 19. века, ниво прихода и образовања био је низак. То је ниво друштвене стерилности учинило веома високим. Поред горе поменутих узрока, шпанска епидемије грипа значила је да су заражене труднице биле посебно подложне побачајима. Велика депресија такође је осиромашила ове генерације, у којима је добровољно бездетство готово изостало. У целини, стопа бездетности за удате жене рођене између 1871. и 1915. године варирала је између 15 и 20 процената. Пораст образовања и укупног дохотка омогућио је наредним генерацијама да побегну из ситуација у којима су парови били „спутани“ да имају децу, и стопе бездетства почеле су да падају. Временом се природа бездетности мењала, постајући све више и више одабрани исход неких образованих жена. Низак ниво бездетности од 7% постигнут је генерацијом баби-бума. Поново је почео да расте за наредне генерације, а 12 процената жена рођених 1964-68 остало је без деце. Друштвени узроци бездетства сада су потпуно нестали за жене у заједници. То, међутим, не важи за самохране жене, које су обично сиромашније, за које социјална стерилност и даље постоји.

Од 2007. до 2011. стопа плодности у САД-у опала је за 9%, Истраживачки центар Пју известио је 2010. године да је стопа наталитета најнижа у историји САД-а и да је бездетство порасло међу свим расним и етничким групама на око 1 према 5 у односу на 1 у 10 током 1970-их.[6] ЦДЦ је објавио статистику у првом тромесечју 2016. године која потврђује да је америчка стопа плодности пала на најнижу тачку од почетка вођења евиденције 1909. године: 59,8 рођених на 1.000 жена, што је упола мање од 122,9 у 1957.[7] Чак и узимајући у обзир пад стопе плодности, Амерички пописни биро је и даље пројектовао да ће се америчко становништво повећати са 319 милиона (2014) на 400 милиона до 2051.[7]

У раду представљеном на радном заседању Економске комисије Уједињених нација за Европу 2013. године о демографским пројекцијама, шведски статистичари известили су да се од 2000-их у Шведској смањило бездетство, а стопа бракова повећала. Такође је постало уобичајеније да парови добију треће дете што сугерише да нуклеарна породица више није у паду у Шведској.[8]‍:10

Узроци уреди

Волонтерски уреди

Главни чланак: Добровољно бездетство
  • Лични избор, то јест имати физичку, менталну и финансијску способност да се имају деца, али одлучити да их не буде (односно добровољно бездетство).

Неволонтерски уреди

Главни чланак: Неплодност
  • Неплодност, неспособност особе или особа да затрудне, услед компликација повезаних са било женом или са мушкарцем. Ово се сматра најистакнутијим разлогом неволонтерске бездетности. Биолошки узроци неплодности варирају, јер многи органи оба пола морају правилно да функциони[у да би дошло до зачећа. Неплодност погађа и особе које нису у стању да затрудне у другој или следећој трудноћи. То се назива секундарна неплодност.[9]
  • Ефекти социјалних, културних или правних норми (које се понекад[11] називају „социјална неплодност“):
  • Комбинација
  • Недостатак партнера или партнерова припадност истом биолошком полу као дата особа
са
  • Друштвене или правне препреке за стварање породице небиолошким путем (усвајање или породично „мешање“), нпр. забране усвајања од стране самаца, усвајања истополних парова, брак са партнером истог пола који већ има децу итд.[12]
  • Економски или социјални притисак да се каријера настави пре рађања деце, повећавајући шансе за евентуалну неплодност услед поодмакле старости мајке
  • Недостатак ресурса довољних да рађање или одгајање детета буде практично одржива опција:
  • Недовољност финансијских средстава у односу на ниво породичне и друге доступне подршке у заједници
  • Недостатак приступа медицинској нези (често се преклапа са недостатком финансијских средстава)
  • Недовољност приступа подржавајућем збрињавању услед обавеза због запослења или оштећења менталног здравља у свакодневном функционисању (види горе)
  • Неспремност нечијег партнера, ако постоји, да затрудни или одгаја децу (укључује партнере који нису спремни да усвоје децу иако су биолошки неплодни, истог биолошког пола или физички одсутни)
  • Смрт све већ зачете деце неке особе или пре рођења (као код побачаја и мртворођених) или након рођења (као код смртности новорођенчади и деце), заједно са тим што особа још није имала другу децу из разлога који се крећу од физичке или емоционалне исцрпљености до премашивања у родног доба. Смрт новорођенчади и деце може се догодити из већег броја разлога, обично медицинских или еколошких, као што су биолошке малформације, мајчине компликације, несрећа или друге повреде и болести. Постојање многих од ових узрока и тежина њихове штете када су присутни могу се ублажити осигуравањем да околина новорођенчета или детета садржи ресурсе који се крећу од родитељских и безбедносних информација до пре, пери- и постнаталне здравствене заштите мајке и детета.

Контрацепција уреди

Сви облици контрацепције временом су играли улогу у добровољној бездетности, али проналазак поуздане оралне контрацепције увелико је допринео променама у друштвеним идејама и нормама. Добровољно бездетство, које је резултат контрацепције, утицало је на здравље жена, законе и политике, међуљудске односе, феминистичка питања и сексуалне праксе код одраслих и адолесцената.[13]

Доступност оралне контрацепције током касних 1900-их била је директно повезана са покретом за женска права успостављањем, по први пут, масовне дистрибуције начина за контролу плодности. Такозвана „пилула“ пружила је женама могућност доношења различитих животних избора које раније можда нису могле да донесу, као што је, на пример, наставак каријере. То је довело до монументалних промена у тренутним полним и породичним улогама.

Маргарет Сангер, активискиња 1914. године, била је важна личност током покрета за репродуктивна права. Она је омислила термин „контрола рађања“ и отворила прву клинику за контролу рађања у САД. Сангер је сарађивала са многим другима како би омогућила прву оралну контрацепцију, међу којима су: Грегори Пинкус, Џохн Рок, Франк Колтон и Катарине Макормик. Пилулу је одобрила ФДА (Управа за храну и лекове) за контрацепцију 1960. године, и иако је то било контроверзно, она је остала најпопуларнији облик контроле рађања у САД-у до 1967. године, када је дошло до пораста публицитета о могућим здравственим ризицима повезаним са пилулом; сходно томе продаја је опала за двадесет и четири процента. Године 1988, оригинална високодозна пилула је уклоњена са тржишта, и замењена таблетом са малим дозама за коју се сматрало да има мање ризика и има неке здравствене користи.[14]

Референце уреди

  1. ^ Лероуx, Марие-Лоуисе; Пестиеау, Пиерре; Понтхиере, Грегорy (2022). „Цхилдлесснесс, цхилдфреенесс анд цомпенсатион”. Социал Цхоице анд Wелфаре. 59: 1—35. С2ЦИД 210146775. дои:10.1007/с00355-021-01379-y. хдл:2268/266029. 
  2. ^ Енгwалл, Кристина (4. 5. 2014). „Цхилдфреенесс, парентхоод анд адултхоод”. Сцандинавиан Јоурнал оф Дисабилитy Ресеарцх (на језику: енглески). 16 (4): 333—347. ИССН 1745-3011. С2ЦИД 144352218. дои:10.1080/15017419.2013.781955  . 
  3. ^ Броwнелл, Кристен (6. 7. 2020). „Wхy I дон'т хаве а цхилд: I рефусе то пасс он мy аддицтион генес”. Тхе Гуардиан (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2022-07-27. г. Приступљено 2022-11-13. 
  4. ^ Баудин, Тхомас; де ла Цроиx, Давид; Гобби, Паула Е. (2015-01-01). „Фертилитy анд Цхилдлесснесс ин тхе Унитед Статес”. Америцан Ецономиц Ревиеw. 105 (6): 1852—82. дои:10.1257/аер.20120926. 
  5. ^ „Цхилдлесснесс ис хигх ин тхе УС онце агаин, бут тхис тиме ит'с дривен бy цхоице, нот повертy. | УСАПП”. блогс.лсе.ац.ук. Приступљено 2015-10-24. 
  6. ^ Сандлер, Лаурен (12. 8. 2013). „Хавинг Ит Алл Wитхоут Хавинг Цхилдрен”. ТИМЕ. Архивирано из оригинала 4. 8. 2013. г. 
  7. ^ а б Парк, Мадисон (11. 8. 2016). „УС фертилитy рате фаллс то лоwест он рецорд”. ЦНН. Приступљено 31. 5. 2020. 
  8. ^ Јохан Толлебрант; Лотта Перссон (октобар 2013). Ассумптионс он футуре фертилитy Неw фамилy валуес анд инцреасед цхилдбеаринг ин Сwеден? (ПДФ). Унитед Натионс Ецономиц Цоммиссион фор Еуропе (Извештај). Јоинт Еуростат/УНЕЦЕ Wорк Сессион он Демограпхиц Пројецтионс. Роме, Италy. Приступљено 26. 2. 2017. 
  9. ^ Мосхер, W.D. анд Пратт, W.Ф. (1991) Фецундитy анд инфертилитy ин тхе Унитед Статес: Инциденце анд трендс.
  10. ^ Ан еxампле ис обстетриц фистула wхицх хас лефт манy wомен унабле то беар фуртхер цхилдрен анд ис офтен инвокед бy тхеир хусбандс анд цоммунитиес ас а реасон фор рејецтинг тхем. Тхе Аддис Абаба Фистула Хоспитал ис тхе онлy хоспитал оф итс кинд ин тхе wорлд дедицатед еxцлусивелy то wомен wитх обстетриц фистула. Ит wас фоундед бy Доцторс Цатхерине анд Рег Хамлин.
  11. ^ "Сеxуал Фунцтион анд Социал Инфертилитy," аваилабле ат [1]
  12. ^ Бритт, Елизабетх C (2014). Цонцеивинг Нормалцy: Рхеториц, Лаw, анд тхе Доубле Биндс оф Инфертилитy. Университy оф Алабама Пресс. стр. 4. ИСБН 9780817357900. Приступљено 6. 12. 2016. 
  13. ^ Тyрер L. (мај 1999). „Интродуцтион оф тхе пилл анд итс импацт”. Цонтрацептион. 59 (1 Суппл): 11С—16С. ПМИД 10342090. дои:10.1016/с0010-7824(98)00131-0. 
  14. ^ Николцхев, Алеxандра (7. 5. 2010). „А бриеф хисторy оф тхе биртх цонтрол пилл”. Неед то Кноw. 

Литература уреди

Spoljašnje veze уреди

 
Bezdetstvo na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bezdetstvo&oldid=27677415”