Бора Ћосић
Бора Ћосић (Загреб, 5. април 1932) српски и хрватски је романописац есејиста и преводилац.[1] Рођен 1932. у Загребу, живео је у Београду од 1937. до 1992, када је прешао у Берлин. Написао је око 50 књига, као и неколико позоришних драма, које су са великим успехом игране у београдском Атељеу 212. За роман "Улога моје породице у светској револуцији" добио је за 1970. године (за 1969) НИН-ову награду за роман године.[2]
| Бора Ћосић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 5. април 1932. |
| Место рођења | Загреб, Краљевина Југославија |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Приче о занатима, Улога моје породице у светској револуцији |
| Награде | Нинова награда |
Биографија
уредиБора Ћосић, рођен 1932. у Загребу, 1937. са породицом пресељен у Београд. Ту је завршио средњу школу у Првој мушкој гимназији, студирао на одсеку филозофије Београдског универзитета. У младости је преводио руске футуристичке песнике, уређивао је лист "Млада култура" 1952, ревију "Данас" 1961-1963,[1] часопис "Рок" 1969-1970. Радио је као драматург и уметнички саветник у филмским предузећима "Славија", 1958-1959, и "Авала", 1962-1963. Сарађивао је на документарним филмовима, писао дијалог за игране филмове. Током боравка по Европи, поред целовитих књига објавио је више стотина текстова по новинама и часописима Немачке, Аустрије, Швајцарске, Италије, Холандије, Мађарске, Румуније, Русије, Пољске, Албаније. Учествовао је на више од две стотине читања у неколико европских земаља. Дао више од стотину интервјуа за различита гласила, штампу, радио и телевизију. Учествовао на књижевним конференцијама, фестивалима, симпозијумима, међународним састанцима и конгресима.[3]
Књижевно стваралаштво
уредиКаријеру писца започиње романом Кућа лопова из 1956. године те затим објављује књиге есеја Видљиви и невидљиви човек, 1962, Содома и Гомора, 1963. године. Аутор је култног романа новије српске прозе, Улога моје породице у светској револуцији, 1969, смештеном у ратном и послератном Београду. Ћосић је истовремено наследник средњеевропске прозне традиције интелектуалног есејизма, као и један од последњих интелектуалаца који се емоционално искрено идентификовао са југословенском химером, с мешавином елегичности и мучног преиспитивања након њеног распада. По том роману је снимљен и истоимени филм.
Распад Југославије одвео је писца у добровољно изгнанство (најчешће борави у Ровињу и Берлину, док објављује у Хрватској).[4] Тај део његовог стваралаштва је обележен углавном есејистичким делима, међу којима се истичу Дневник апатрида, 1993, (опет једно поигравање с фиктивним идентитетом преко којег Ћосић износи ставове о савременој друственополитичкој стварности), Добра владавина, 1995, те Царинска декларација, 2000, полуаутобиографски текст натопљен промишљањима о пропалим јужнобалканским огледима и ауторовим помешаним осећањима према тој творевини. Написао је око 50 књига, издатих у Србији, Хрватској и Немачкој.[5]
Награде
уреди- 1969: НИН-ова награда, за роман Улога моје породице у светској револуцији.[2]
- 2002: Награда за Европско разумевање, за аутобиографски есеј Царинска декларација.[6]
- 2008: Награда Албатрос Задужбине Гинтера Граса.[7]
- 2001: Награда Стефана Хеyма.[8]
Дела
уредиНепотпун попис дела:
- Кућа лопова, 1956.
- Видљиви и невидљиви човек, 1962.
- Содома и Гомора, 1963.
- Приче о занатима, 1966.
- Улога моје породице у светској револуцији, 1969.
- Тутори, 1978.
- Послови/сумње/снови Мирослава Крлеже, 1983.
- Доктор Крлежа, 1988.
- Расуло, 1991.
- Дневник апатрида, 1993.
- Добра владавина (и психопатологија њеног свакодневља), 1995.
- Царинска декларација, 2000.
- Поглед малоумног, 2001.
- Ткање, 2001.
- Нулта земља, 2002.
- Иренина соба, (поезија), 2002.
- Изгнаници, 2005.
- Цонсул у Београду, 2007.
- Пут на Аљаску, 2008.
- Западно од раја, 2009.
- Кратко детињство у Аграму, 2011.
- Доручак код Мајестица, 2011.
Референце
уреди- ^ а б Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 125.
- ^ а б „Добитници”. нин.цо.рс. Приступљено 22. 1. 2022.
- ^ Из књиге "Приче о занатима, Улога моје породице у светској револуцији", издавач ЛОМ, Београд, 2010, текст Дејана Михајловића, стр. 215
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 16. 08. 2016. г. Приступљено 09. 09. 2015.
- ^ http://www.danas.rs/dodaci/vikend/rodjen_sam_u_zagrebu_umro_u_beogradu_zivim_u_berlinu.26.html?news_id=210959
- ^ „Бора Ћосић: Живите у гунгули”. блиц.рс. Приступљено 22. 1. 2022.
- ^ http://www.mvinfo.hr/knjiga/4174
- ^ http://www.dw.com/hr/moramo-pripaziti-da-se-ne-ponove-ru%C5%BEne-stvari-iz-jugoslavije/a-15206154?maca=kro-TB_kro_halter-4179-xml-mrss
Спољашње везе
уреди- Бора Ћосић на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
