Википедија

Бронхитис

Бронхитис је инфламација бронхија (великих и средњих дисајних путева) у плућима која узрокује кашаљ.[1] [4]Симптоми укључују искашљавање спутума, кркљање, отежано дисање и бол у грудима.[1] Бронхитис може бити акутан или хроничан.[1]

Бронхитис
Слика А приказује локацију плућа и бронхијалних цеви. Слика Б увећани поглед на нормалну бронхијалну цев. Слика C је увећани поглед на бронхијалну цев са бронхитисом.
Изговор
  • брон-кyе-тис
СпецијалностиИнфекциона болест, пулмонологија
СимптомиИскашљавање шлајма, кркљање, краткоћа даха, бол у грудима[1]
ТиповиАкутни, хронични[1]
ФреквенцијаАкутни: ~5% људи годишње[2][3]
Хронични: ~5% људи[3]

Акутни бронхитис је обично праћен кашљем који траје око три недеље,[5] а познат је и као прехлада груди.[6] У више од 90% случајева узрок је вирусна инфекција.[5] Ови вируси се могу ширити ваздухом када људи кашљу или директним контактом.[7] Мали број случајева је узрокован бактеријском инфекцијом као што је Mycoplasma pneumoniae или Bordetella pertussis.[5] Фактори ризика укључују изложеност дуванском диму, прашини и другом загађењу ваздуха.[7] Третман акутног бронхитиса типично обухвата одмор, парацетамол (ацетаминофен) и нестероидне антиинфламаторне лекове (НСАИД) за помоћ код грознице.[8][9]

Хронични_бронхитис се дефинише као продуктивни кашаљ - онај који производи испљувак - који траје три месеца или дуже годишње најмање две године.[10][11] Већина људи са хроничним бронхитисом има хроничну опструктивну плућну болест (COPD).[12] Пушење дувана је најчешћи узрок, док други фактори као што су загађење ваздуха и генетика играју мању улогу.[13] Третмани укључују престанак пушења, вакцинације, рехабилитацију и често удисање бронходилататора и стероида.[14] Неки људи могу имати користи од дуготрајне терапије кисеоником.[14]

Акутни бронхитис је једна од најчешћих болести.[8][15] Око 5% одраслих је погођено, а око 6% деце има најмање једну епизоду годишње.[2][16] Акутни бронхитис је најчешћи тип бронхитиса.[6] У Сједињеним Америчким Државама, у 2016. години, 8,6 милиона људи је било дијагнозирано да болује од хроничног бронхитиса.[17][18]

Хронични бронхитис уреди

Хронични бронхитис је болест доњих дисајних путева,[19] коју дефинише продуктиван кашаљ који траје три месеца или више годишње током најмање две године.[1][20] Кашаљ се понекад назива кашаљ пушача, јер је често последица пушења. Када се хронични бронхитис јавља заједно са смањеним протоком ваздуха, то је познато као хронична опструктивна болест плућа (ХОБП).[21][19] Многи људи са хроничним бронхитисом имају ХОБП, међутим, већина људи са ХОБП такође нема хронични бронхитис.[20][22] Процене броја људи са ХОБП који имају хронични бронхитис су 7 до 40%.[23][24] Процене броја људи који пуше и имају хронични бронхитис који такође имају ХОБП су 60%.[25]

Термин „хронични бронхитис“ је коришћен у претходним дефиницијама ХОБП, али више није укључен у дефиницију.[20][26][27] Термин се још увек клинички користи.[28] Док су хронични бронхитис и емфизем често повезани са ХОБП, није неопходно ни једно ни друго за постављање дијагнозе.[28] Кинески консензус је коментарисао симптоматске типове ХОБП који укључују хронични бронхитис са честим егзацербацијама.[29]

Хронични бронхитис је обележен хиперсекрецијом слузи и муцинима.[10][30] Вишак слузи се производи повећаним бројем пехарастих ћелија и увећаним субмукозним жлездама као одговором на дуготрајну иритацију.[31] Слузне жлезде у субмукози луче више од пехарастих ћелија.[32] Муцини згушњавају слуз, а утврђено је да је њихова концентрација висока у случајевима хроничног бронхитиса, као и да је у корелацији са тежином болести.[33] Вишак слузи може да сузи дисајне путеве, чиме се ограничава проток ваздуха и убрзава опадање плућне функције, и резултира са ХОБП.[29][34] Вишак слузи се манифестује као хронични продуктивни кашаљ и његова тежина и запремина спутума могу да варирају у периодима акутних егзацербација. Еxцесс муцус схоwс итселф ас а цхрониц продуцтиве цоугх анд итс северитy анд волуме оф спутум цан флуцтуате ин периодс оф ацуте еxацербатионс.[29] Код ХОБП, они са хроничним бронхитичним фенотипом са повезаним хроничним вишком слузи, доживљавају лошији квалитет живота од оних без.[29][35]

Повећани секрет се у почетку уклања кашљањем.[30] Кашаљ је често гори убрзо након буђења, а произведени спутум може имати жуту или зелену боју и може бити прошаран мрљама крви.[36] У раним фазама, кашаљ може одржати уклањање слузи. Међутим, уз континуирано прекомерно лучење, уклањање слузи је нарушено, а када се дисајни путеви зачепе, кашаљ постаје неефикасан.[37] Ефикасан мукоцилијарни клиренс зависи од хидратације дисајних путева, лучења цилијара и брзине лучења муцина. Сваки од ових фактора је оштећен код хроничног бронхитиса.[38] Хронични бронхитис може довести до већег броја егзацербација и бржег опадања плућне функције.[34][39] ИЦД-11 спискови наводе хронични бронхитис са емфиземом (емфизематозни бронхитис) као „одређени специфични ХОБП”.[40][41]

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ „Бронцхитис”. НХЛБИ. Приступљено 9. 6. 2019. 
  2. ^ а б Wензел, РП; Фоwлер АА, 3рд (16. 11. 2006). „Цлиницал працтице. Ацуте бронцхитис”. Тхе Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 355 (20): 2125—30. ПМИД 17108344. дои:10.1056/нејмцп061493. 
  3. ^ а б Вос Т, Флаxман АД, Нагхави M, Лозано Р, Мицхауд C, Еззати M, Схибуyа К, Саломон ЈА, Абдалла С, Абоyанс V, et al. (decembar 2012). „Years lived with disability (YLDs) for 1160 sequelae of 289 diseases and injuries 1990–2010: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2010”. Lancet. 380 (9859): 2163—96. PMID 23245607. doi:10.1016/S0140-6736(12)61729-2. 
  4. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 182. ISBN 86-331-2075-5. 
  5. ^ а б в Kin2016, S (1. 10. 2016). „Acute Bronchitis”. American Family Physician. 94 (7): 560—565. PMID 27929206. 
  6. ^ а б „Antibiotics Aren't Always the Answer”. Centers for Disease Control and Prevention (на језику: енглески). 25. 9. 2017. 
  7. ^ а б „What Is Bronchitis?”. 4. 8. 2011. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 1. 4. 2015. 
  8. ^ а б Tackett, KL; Atkins, A (decembar 2012). „Evidence-based acute bronchitis therapy”. Journal of Pharmacy Practice. 25 (6): 586—90. PMID 23076965. doi:10.1177/0897190012460826. 
  9. ^ „How Is Bronchitis Treated?”. 4. 8. 2011. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 1. 4. 2015. 
  10. ^ а б „MeSH Browser”. meshb.nlm.nih.gov. 
  11. ^ Global Initiative for Chronic Obstructive Lung Disease (PDF). 2019. стр. 4. Приступљено 1. 5. 2019. 
  12. ^ Reilly, John J.; Silverman, Edwin K.; Shapiro, Steven D. (2011). „Chronic Obstructive Pulmonary Disease”. Ур.: Longo, Dan; Fauci, Anthony; Kasper, Dennis; Hauser, Stephen; Jameson, J.; Loscalzo, Joseph. Harrison's Principles of Internal Medicine (18th изд.). McGraw Hill. стр. 2151—9. ISBN 978-0-07-174889-6. 
  13. ^ Decramer M, Janssens W, Miravitlles M (april 2012). „Chronic obstructive pulmonary disease”. Lancet. 379 (9823): 1341—51. CiteSeerX 10.1.1.1000.1967  . PMID 22314182. doi:10.1016/S0140-6736(11)60968-9. 
  14. ^ а б Rabe KF, Hurd S, Anzueto A, Barnes PJ, Buist SA, Calverley P, Fukuchi Y, Jenkins C, Rodriguez-Roisin R, van Weel C, Zielinski J (septembar 2007). „Global strategy for the diagnosis, management, and prevention of chronic obstructive pulmonary disease: GOLD executive summary”. Am. J. Respir. Crit. Care Med. 176 (6): 532—55. PMID 17507545. doi:10.1164/rccm.200703-456SO. 
  15. ^ Braman, SS (januar 2006). „Chronic cough due to acute bronchitis: ACCP evidence-based clinical practice guidelines”. Chest. 129 (1 Suppl): 95S—103S. PMID 16428698. doi:10.1378/chest.129.1_suppl.95S. 
  16. ^ Fleming, DM; Elliot, AJ (mart 2007). „The management of acute bronchitis in children”. Expert Opinion on Pharmacotherapy. 8 (4): 415—26. PMID 17309336. doi:10.1517/14656566.8.4.415. 
  17. ^ „FastStats”. www.cdc.gov (на језику: енглески). 23. 5. 2019. Приступљено 30. 5. 2019. 
  18. ^ Villarroel, MA; Blackwell, DL; Jen, A (2019), „Summary Health Statistics: National Health Interview Survey, 2018” (PDF), ftp.cdc.gov (на језику: енглески), Приступљено 22. 3. 2020 
  19. ^ а б „ICD-11 - ICD-11 for Mortality and Morbidity Statistics”. icd.who.int. Приступљено 15. 8. 2021. 
  20. ^ а б в Global Initiative for Chronic Obstructive Lung Disease - GOLD (PDF). 2018. стр. 4—5, 25. Приступљено 29. 5. 2019. 
  21. ^ „Chronic Obstructive Pulmonary Disease (COPD) - Pulmonary Disorders”. MSD Manual Professional Edition. Приступљено 3. 6. 2019. „Chronic bronchitis becomes chronic obstructive bronchitis if spirometric evidence of airflow obstruction develops.” 
  22. ^ Widysanto, A; Mathew, G (јануар 2019). „Chronic Bronchitis”. StatPearls [Internet]. PMID 29494044. NBK482437. „Chronic bronchitis ... is very often secondary to chronic obstructive pulmonary disease (COPD).” 
  23. ^ Lee, Sang-Do (2017). COPD: Heterogeneity and Personalized Treatment (на језику: енглески). Springer. стр. 150. ISBN 9783662471784. 
  24. ^ Maselli, DJ (мај 2019). „Clinical Epidemiology of COPD: Insights From 10 Years of the COPDGene Study”. Chest. 156 (2): 228—238. doi:10.1016/j.chest.2019.04.135. 
  25. ^ Dotan, Y; So, JY; Kim, V (9. 4. 2019). „Chronic Bronchitis: Where Are We Now?”. Chronic Obstructive Pulmonary Diseases. 6 (2): 178—192. PMC 6596437  . PMID 31063274. doi:10.15326/jcopdf.6.2.2018.0151. „with CB by symptoms (18.9%), approximately 60% had COPD (i.e., had also airflow obstruction on spirometry)” 
  26. ^ „Chronic obstructive pulmonary disease (COPD)”. www.who.int (на језику: енглески). Приступљено 15. 7. 2019. „The more familiar terms "chronic bronchitis" and "emphysema" have often been used as labels for the condition.” 
  27. ^ „COPD: Definition”. WHO. Приступљено 15. 7. 2019. „The more familiar terms 'chronic bronchitis' and 'emphysema' are no longer used, but are now included within the COPD diagnosis.” 
  28. ^ а б Ferri 2019, стр. 331
  29. ^ а б в г Shen, Y (30. 1. 2018). „Management of airway mucus hypersecretion in chronic airway inflammatory disease: Chinese expert consensus (English edition)”. International Journal of Chronic Obstructive Pulmonary Disease. 13: 399—407. PMC 5796802  . PMID 29430174. doi:10.2147/COPD.S144312. 
  30. ^ а б Voynow, J (фебруар 2009). „Mucins, mucus, and sputum”. Chest. 135 (2): 505—512. PMID 19201713. doi:10.1378/chest.08-0412. 
  31. ^ Vestbo, J.; Hurd, S. S.; Agustí, A. G.; Jones, P. W.; Vogelmeier, C.; Anzueto, A.; Barnes, P. J.; Fabbri, L. M.; Martinez, F. J.; Nishimura, M.; Stockley, R. A.; Sin, D. D.; Rodriguez-Roisin, R. (2013). „Global strategy for the diagnosis, management, and prevention of chronic obstructive pulmonary disease: GOLD executive summary” (PDF). American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine. 187 (4): 347—65. PMID 22878278. doi:10.1164/rccm.201204-0596PP. 
  32. ^ Weinberger 2019, стр. 98
  33. ^ „New Insights on Chronic Bronchitis:Diagnostic Test and Better Treatments on the Horizon”. nhlbi.nih.gov. септембар 2017. Приступљено 3. 8. 2019. 
  34. ^ а б Kim, V; Criner, G (фебруар 2013). „Chronic bronchitis and chronic obstructive pulmonary disease”. Am J Respir Crit Care Med. 187 (3): 228—237. PMC 4951627  . PMID 23204254. doi:10.1164/rccm.201210-1843CI. 
  35. ^ Global Strategy for Prevention, Diagnosis and Management of COPD: 2021 Report (PDF). Global Initiative for Chronic Obstructive Lung Disease. 25. 11. 2020. стр. 106. Приступљено 3. 8. 2021. 
  36. ^ Cohen, Jonathan; Powderly, William (2004). Infectious Diseases, 2nd ed. Mosby (Elsevier). Chapter 33: Bronchitis, Bronchiectasis, and Cystic Fibrosis. ISBN 978-0323025737. 
  37. ^ Foster, W (2002). „Mucociliary transport and cough in humans”. Pulm Pharmacol Ther. 15 (3): 277—282. PMID 12099778. doi:10.1006/pupt.2002.0351. 
  38. ^ Ghosh, A (октобар 2015). „Airway hydration and COPD”. Cell Mol Life Sci. 72 (19): 3637—52. PMC 4567929  . PMID 26068443. doi:10.1007/s00018-015-1946-7. 
  39. ^ Ohar, JA; Donohue, JF; Spangenthal, S (23. 10. 2019). „The Role of Guaifenesin in the Management of Chronic Mucus Hypersecretion Associated with Stable Chronic Bronchitis: A Comprehensive Review.”. Chronic Obstructive Pulmonary Diseases. 6 (4): 341—349. PMID 31647856. doi:10.15326/jcopdf.6.4.2019.0139  . 
  40. ^ „ICD-11 - Mortality and Morbidity Statistics”. icd.who.int. 
  41. ^ „ICD-11 - Mortality and Morbidity Statistics”. icd.who.int. 

Literatura уреди

  • Ferri, Fred (2019). Ferri's Clinical Advisor. Elsevier. ISBN 9780323530422. 
  • Weinberger, Steven (2019). Principles of Pulmonary Medicine. Elsevier. ISBN 9780323523714. 

Spoljašnje veze уреди

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bronhitis&oldid=26109648”