Википедија

Букве

породица флоре која обухвата букве и храстове са укупно 927 признатих врста
(преусмерено са Bukve (porodica))
За друге употребе, погледајте Букве (вишезначна одредница).

Породица букви (лат. Fagaceae) укључује букве и храстове, са осам родова и око 927 признатих врста.[2] Обухвата зимзелено, листопадно дрвеће и грмове, са карактеристичним наизменично поређаним једноставним листовима перасте нерватуре, једносполним цветовима у облику реса и купастим орашастим плодовима. Лишће букава је често режњевито са петељкама, а обично су присутни и споредни листићи. Карактеристике листа Fagaceae могу бити врло сличне онима у породици Rosaceae и другим породицама са ружиним мотивом. Плодовима недостаје ендосперм и налазе се у крљуштима или бодљикавим љускама које могу, а не морају да облажу читаву орашицу, која се може састојати од 1-7 семена. Најпознатија група из ове породице су храстови, рода Quercus, чији је плод безвалвуларна орашица (обично садржи једно семе) звана жир. Љуска жира у већини храстова ствара само куп у којем се налази орашица. Fagaceae су једна од најважнијих еколошки значајних дрвенастих биљака из своје породица на северној хемисфери, а храстови чине окосницу умерених шума у Северној Америци, Европи и Азији, као и један од најзначајнијих станишта дивљачи и њихове хране.[3][4][5]

Букве
Храст црника (Quercus ilex subsp. rotundifolia)
Научна класификација е
Царство: Плантае
Кладус: Трацхеопхyтес
Кладус: Ангиоспермае
Кладус: Еудицотидае
Кладус: Росидс
Ред: Фагалес
Породица: Фагацеае
Dumort.[1]
Типски род
Fagus
L.
Родови

Погледајте текст.

Опсег породице Fagaceae.
Синоними
  • Castaneaceae Brenner
  • Quercaceae Martinov

Једна од карактеристика Fagaceae је њихова склоност да се лако унакрсно опрашују са члановима истог рода/секције. Конкретно, храстови исте секције се тако лако укрштају да је нејасно како су успели да остану морфолошки различити.

Неколико чланова породице Fagaceae имају важну економску употребу. Многе врсте храста, кестена и букви (родова Quercus, Castanea и Fagus) најчешће се користе као грађа за подове, намештај, ормаре и винску бурад. Од коре храста плутњака Quercus suber, прави се плута за чепове винских боца и знатан број других предмета. Лешници су плодови врста рода Castanea. Бројне врсте из неколико родова су истакнуто украсно биље, а дрвени одсечци стабала и грана рода Fagus се често користе за ароматизирање пива.

Хромозомски бројеви уреди

 
Кестен (Castanea sativa)
 
Листови и плодови Chrysolepis chrysophylla.
 
Lithocarpus edulis
 
Купуле, омотачи плода су карактеристични за породицу Фагацеае: АБ Qуерцус, C Фагус, D Цастанеа.

У хромозомској гарнитури породице букви, основни број хромозома је x = 12, 11, 13 или 21.

Класификација уреди

Fagaceae су обично подељене у пет или шест потпородица и општеприхваћено се укључују у 8-10 родова (наведених у наставку). Монофилију Fagaceae снажно подржавају морфолошки (поготово морфологија плодова), као и молекуларно-биолошки подаци.[6]

Род Nothofagus са Јужне хемисфере, обичне јужне букве, историјски смешта сестринске Fagaceae у род Fagus,[7] али недавни молекуларни докази упућују на неке друге везе. Док Nothofagus има низ заједничких карактеристика са Fagaceae, као што су куполаста структура плода, битно се разликује у неколико структура, укључујући и различите споредне листиће и морфологију полена, као и различит број хромозома. Сада је прихваћен поглед системских ботаничара који род Nothofagus укључују у сопствену породицу, Nothofagaceae.[8]

Родови уреди

  • Castanea - кестени; осам врста, северна умерена Источна Азија, Југозападна Азија, Југоисточна Европа, Источна Северна Америка;
  • Castanopsis - чинквапини или чинкапини, око 125-130 врста, Североисточна Азија;
  • Chrysolepis – zlatni činkapini; dve vrste, Zapadne SAD;
  • Colombobalanus – једна врста C. excelsa, север Јужне Америке, често укључен у Trigonobalanus;
  • Fagus - букве; око 10 до 13 врста, северни умерени делови источне и југоисточне Азије, Европе, источна подручја Северне Америке;
  • Formanodendron – једна врста F. doichangensis, југоиосточна Азија, често укључен у род Trigonobalanus;
  • Lithocarpus - камени храстови; око 330-340 врста, топли умерени крајеви тропске Азије;
  • Notholithocarpus – мркожути храстови; једна врста (бивша Lithocarpus densiflorus), ендем Калифорније и југозападног Орегона;
  • Quercus - храстови; око 600 врста, широкораспрострањени, северна хемисфера, преко екватора у Индонезији;
  • Trigonobalanus – једна врста T. verticillata, тропска југоисточна Азија (три врсте, ако се укључе Colombobalanus и Formanodendron).

Quercus, подрод Cyclobalanopsis је третиран као одвојен род.[9], али и као подрод код већине таксонома. Род Nothofagus (јужне букве; око 40 врста са јужне хемиспхере), који је некада био укључен у Fagaceae, сада се третира као одвојена породица: Nothofagaceae.

Врсте уреди

Систематика уреди

Модерна молекуларна филогенија сугерише следеће односе:[10][11]

 
 

Nothofagaceae

 
‑{Фагацеае}‑
‑{Фагоидеае}‑

Fagus

 
‑{Qуерцоидеае}‑
 

Trigonobalanus

 
 
 
 

Lithocarpus

 
 

Chrysolepis

 
 
 
 

Quercus pro parte

 
 
 

Notholithocarpus

 
 
 

Quercus pro parte

 
 
 

Castanopsis

 
 

Castanea

 
 
 
 
 
 
 
 
 

Распрострањење уреди

Fagaceae су широко распрострањене преко целе северне хемисфере. Разноликост на нивоу рода, концентрисана је у североисточној Азији, где се сматра да је већина постојећих родова еволуирала пре миграције у Европу и Северну Америку (преко Бериговог копненог моста, односно копнене превлаке зване Берингија).[12] Представници породице Fagaceae (као што су Fagus grandifolia, Castanea dentata и Quercus alba na severoistoku SAD ili Fagus sylvatica, Quercus robur и Q. petraea у Европи) ћесто су еколошки доминантни у северним умереним шумама.

Галерија слика уреди

  •  
    Цветање Qуерцус_wислизении
  •  
    Плодоношење (жир) Qуерцус берберидифолиа

Референце уреди

  1. ^ Гроуп, Ангиосперм Пхyлогенy (2009). „Ан упдате оф тхе Ангиосперм Пхyлогенy Гроуп цлассифицатион фор тхе ордерс анд фамилиес оф флоwеринг плантс: АПГ ИИИ”. Ботаницал Јоурнал оф тхе Линнеан Социетy. 161 (2): 105—121. дои:10.1111/ј.1095-8339.2009.00996.x. Архивирано из оригинала (ПДФ) 25. 5. 2017. г. Приступљено 26. 6. 2013. 
  2. ^ Цхристенхусз, M. Ј. M. & Бyнг, Ј. W. (2016). „Тхе нумбер оф кноwн плантс специес ин тхе wорлд анд итс аннуал инцреасе”. Пхyтотаxа. Магнолиа Пресс. 261 (3): 201—217. дои:10.11646/пхyтотаxа.261.3.1. 
  3. ^ Јудд, Wалтер С.; Цампбелл, Цхристопхер С.; Келлогг, Елизабетх А.; Стевенс, Петер Ф.; Доногхуе, Мицхаел Ј. (2007). Плант сyстематицс: а пхyлогенетиц аппроацх. (1ст ед. 1999, 2нд 2002) (3 изд.). Синауер Ассоциатес. ИСБН 978-0-87893-407-2. Приступљено 29. 1. 2014. 
  4. ^ Симпсон, Мицхаел Г. (2011). Плант Сyстематицс. Ацадемиц Пресс. ИСБН 978-0-08-051404-8. Приступљено 12. 2. 2014. 
  5. ^ Софраџија, А.; Шољан, D.; Хаџиселимовић, Р. (2004). Биологија 1. Свјетлост, Сарајево. ИСБН 978-9958-10-686-6. 
  6. ^ Јудд, Wалтер С., Цхристопхер С. Цампбелл, Елизабетх А. Келлогг, Петер Ф. Стевенс, Мицхаел Ј. Доногхуе. Плант Сyстематицс: А Пхyлогенетиц Аппроацх Тхирд Едитион. Синауер Ассоциатес, инц. Сундерланд, МА 2008.
  7. ^ Цронqуист, Артхур. Ан Интегратед Сyстем оф Цлассифицатион оф Флоwеринг Плантс. Цолумбиа Университy Пресс: Неw Yорк, НY 1981.
  8. ^ Такхтајан, Армен. Диверситy анд Цлассифицатион оф Флоwеринг Плантс. Цолумбиа Университy Пресс, Неw Yорк 1997.
  9. ^ „Флора оф Цхина”. Архивирано из оригинала 22. 09. 2006. г. Приступљено 20. 04. 2019. 
  10. ^ Манос ПС, Цаннон ЦХ, Ох С-Х (2008). „Пхyлогенетиц релатионсхипс анд таxономиц статус оф тхе палеоендемиц Фагацеае оф Wестерн Нортх Америца: рецогнитион оф а неw генус, Нотхолитхоцарпус” (ПДФ). Мадроñо. 55 (3): 181—190. дои:10.3120/0024-9637-55.3.181. Архивирано из оригинала (ПДФ) 20. 03. 2017. г. Приступљено 20. 04. 2019. 
  11. ^ Xианг X-Г, Wанг W, Ли Р-Q, Лин L, Лиу Y, Зхоу З-К, Ли З-Y, Цхен З-D (2014). „Ларге-сцале пхyлогенетиц аналyсес ревеал фагалеан диверсифицатион промотед бy тхе интерплаy оф диаспорес анд енвиронментс ин тхе Палеогене”. Перспецтивес ин Плант Ецологy, Еволутион анд Сyстематицс. 16 (3): 101—110. дои:10.1016/ј.ппеес.2014.03.001. 
  12. ^ Манос, ПС., АМ Станфорд. 2001б Тхе хисторицал биогеограпхy оф Фагацеае: Трацкинг тхе тертиарy хисторy оф температе анд субтропицал форестс оф тхе Нортхерн Хемиспхере. Интернатионал Јоурнал оф Плант Сциенцес 162: С77-С93 Суппл. 6.

Спољашње везе уреди

 
Букве на Викимедијиној остави.
 
Викиврсте имају више информација о чланку Букве.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bukve&oldid=26407751”