Цитотоксичност

Цитотоксичност је својство токсичности за ћелије. Примери токсичних агенаса су имунске ћелије или неки типови отрова, е.г. из змија врсте Битис ариетанс или паука врсте Лоxосцелес рецлуса.

Ћелијска физиологијаУреди

Третирање ћелија цитотоксичним једињењем може да доведе до различитих исхода. Ћелије могу да подлегну некрози, при чему губе мембрански интегритет и брзо умиру услед ћелијског лизирања. Ћелије могу да престану са активним растом и деобом (долази до умањења ћелијске одрживости), или може да дође до активације генетичког програма контролисане ћелијске смрти (апоптозе).

Ћелије које подлежу некрози типично испољавају брзо отицање, губитак мембранског интегритета, заустављање метаболизма и долази испуштања њиховог садржаја у околину. Ћелије које подлежу брзој некрози ин витро немају довољно времена или енергије да активирају апоптотичку машинерију, те не изражавају апоптотичке маркере.[1] Апоптози је својствен добро дефинисани низ цитолошких и молекуларних промена укључујући промену индекса рефракције ћелије, сажимање цитоплазме, нуклеарна кондензација и пресецање ДНК у фрагменте регуларне величине.[2] Ћелије у култури које подлегну апоптози након тога бивају подвргнуте секондарној некрози. Оне заустављају метаболизам, гуве мембрански интегритет и лизирају се.[2][3]

РеференцеУреди

  1. ^ Промега Цорпоратион (2015) Протоцолс анд Апплицатионс Гуиде. Целл Виабилитy.
  2. ^ а б Промега Цорпоратион (2015) Протоцолс анд Апплицатионс Гуиде. Апоптосис.
  3. ^ Рисс ТЛ, Моравец РА; Моравец (2004). „Усе оф мултипле ассаy ендпоинтс то инвестигате тхе еффецтс оф инцубатион тиме, досе оф тоxин, анд платинг денситy ин целл-басед цyтотоxицитy ассаyс”. Ассаy Друг Дев Тецхнол. 2 (1): 51—62. ПМИД 15090210. дои:10.1089/154065804322966315. 

Спољашње везеУреди