Датотека
Датотека (фајл) је именовани, структурирани скуп података садржајно везаних, похрањених на медију за меморисање.
Подаци меморисани у датотекама се чувају и након престанка рада одређеног програма коме припадају и називају се перзистентни подаци (енгл. persistance - одржано, постојано).
Порекло речи уреди
Датотека је сложеница, кованица, две речи, прва дато од латинске речи датум што значи податак и грчке речи θήκη што се на старогрчком изговара теке и значи кутија, ковчег, бележница, на новогрчком тики и значи предмет, случаја, и изведена је од τίθημι што значи постављам, стављам.
Систем датотека уреди
Датотеке су организоване у систем датотека[1] (енгл. filesystem) на различите начине у зависности од оперативног система. Датотечки системи регулишу приступ тврдом диску, меморији, мрежи и специјалним датотекама.
Код већине оперативних система, садржај једне датотеке је обично једнодимензионални низ бајтова (енгл. byte), дакле низ целих бројева између 0 и 255. Тек корисник датотеке или сам оперативни систем интерпретирају ове бројчане редове као текст, програм или слику.
Датотечки систем уређује поред директоријума са датотекама и горе описаним садржајем датотека и атрибуте датотека. Атрибутима припадају тип датотеке, величина датотеке (број бајта у датотеци), регулисање права за упис и читање датотеке, датум настанка, датум последњег приступа и датум последњих промена датотеке. У зависности од оперативног система могући су и додатни атрибути.
У датотекама примењени знакови зависе од датотечког система, оперативног система и постављених језичких поставки. Код УНИX компатибилних датотека у имену се нпр. не смеју налазити знакови '/' и НУЛ знак. Додатно је дужина имена датотеке ограничена на 255 знакова. Знакови могу бити различито кодирани а новији оперативни системи подржавају и уникод.
Логичка и физичка слика датотека уреди
Датотеке се могу посматрати на два начина. Логичка слика (погледај логичка датотека) приказује датотеку као редове информацијских целина. У физичкој слици датотека се састоји из реда информационих блокова исте величине.[2]
Врсте датотека уреди
Датотеке се могу користити у различите сврхе као и бајтови из којих се састоје. По садржају разликују се сљедеће датотеке:
- Програми (датотеке које могу извршити разне функције)
- програми писани у машинским језицима
- програми писани и језицима различитих скрипти (нпр. реxx)
- Датотеке (садрже информације и служе за приказ/очување истих)
- програмски код (текст)
- текстуалне датотеке
- музичке датотеке (нпр. WAV, MIDI, MP3)
- графичке датотеке
- базе података
- Директоријуми
- Специјалне датотеке (псеудо-датотеке)
- датотеке за различите хардверске компоненте
- Процесне информације
Могућности за маркирање типа датотеке:
Приказ датотека помоћу симбола уреди
У графичким програмима за приказ структуре директоријума и постојећих датотека као што су Финдер, Филе Еxплорер или Тотал Цоммандер датотеке су приказане као листе или симболи у одређеном директоријуму.
Референце уреди
- ^ Р. C. Далеy; П. Г. Неуманн (1965). А Генерал-Пурпосе Филе Сyстем Фор Сецондарy Стораге. Фалл Јоинт Цомпутер Цонференце. АФИПС. стр. 213—229. дои:10.1145/1463891.1463915. Приступљено 30. 7. 2011.
- ^ Магнетиц Стораге Хандбоок 2нд Ед., Сецтион 2.1.1, Диск Филе Тецхнологy, Мее анд Даниел, (ц)1990,
Литература уреди
- Јонатхан де Боyне Поллард (1996). „Дисц анд волуме сизе лимитс”. Фреqуентлy Гивен Ансwерс. Архивирано из оригинала 27. 10. 2007. г. Приступљено 9. 2. 2005.
- ИБМ. „ОС/2 цоррецтиве сервице фиx ЈР09427”. Приступљено 9. 2. 2005.[мртва веза]
- „Аттрибуте - $ЕА_ИНФОРМАТИОН (0xД0)”. НТФС Информатион, Линуx-НТФС Пројецт. Приступљено 9. 2. 2005.
- „Аттрибуте - $ЕА (0xЕ0)”. НТФС Информатион, Линуx-НТФС Пројецт. Приступљено 9. 2. 2005.
- „Аттрибуте - $СТАНДАРД_ИНФОРМАТИОН (0x10)”. НТФС Информатион, Линуx-НТФС Пројецт. Приступљено 21. 2. 2005.
- Аппле Цомпутер Инц. „Тецхницал Ноте ТН1150: ХФС Плус Волуме Формат”. Детаилед ХФС Плус анд ХФСX десцриптион. Приступљено 2. 5. 2006.
- Филе Сyстем Форенсиц Аналyсис, Бриан Царриер, Аддисон Wеслеy, 2005.
