Википедија

Дејвид Брустер

Сер Дејвид Брустер KH PRSE FRS FSA (шкот.) FSSA MICE (11. децембар 1781 – 10. фебруар 1868) био је шкотски научник, изумитељ, аутор, и академски администратор. У науци он је првенствено запамћен по свом експерименталном раду у пољу физичке оптике, са нагласком на изучавању поларизације светлости, и по открићу Брустеровог угла. Он је проучавао бирефрингенцију кристала под притиском и открио фотопластичност,[2] чиме је зачео поље оптичке минералогије.[3] Због његових доприноса, Вилијам Вевел га је назвао „оцем модерне експерименталне оптике” и „Јоханом Кеплером оптике.”[4]

Дејвид Брустер
Дејвид Брустер
Име по рођењуDavid Brewster
Друга именаSir David Brewster
Датум рођења(1781-12-11)11. децембар 1781.
Место рођењаКанонгејт, Џедбаро, Роксбергшир
 Шкотска, Велика Британија
Датум смрти10. фебруар 1868.(1868-02-10) (86 год.)
Место смртиГатонсајд, Роксбергшир
 Шкотска, Уједињено Краљевство
ПребивалиштеШкотска
ДржављанствоВелика Британија
ОбразовањеФизика, математика, астрономија
УниверзитетУниверзитет у Единбургу
ДеловањеФизичка оптика, Брустеров угао, фотоеластичност, стереоскоп, калеидоскоп[1]

Као пионир фотографије, Брустер је изумео побољшани стереоскоп,[5] који је он називао „лентикуларним стереоскопом” и који је постао први преносни уређај за 3Д гледање.[6] Он је исто тако изумео бинокуларну камеру,[7][8] два типа полариметра,[9] полизонска сочива, светионички илуминатор,[10] и калеидоскоп.

Брустер је био презвитеријанац и ходао је руку под руку са својим братом на прекидној процесији којом је формирана Слободна црква Шкотске.[11] Као историчар науке, Брустер је стављао фокус на живот и рад свог хероја, Исака Њутна. Брустер је објавио детаљну Њутнову биографију 1831. године и касније је постао први научни историчар који је прегледао многе документе у Њутновој колекцији манускрипата. Брустер је исто тако написао бројне радове популарне науке,[12] и био је један од оснивача Британске научне асоцијације,[13][14] чији је био председник 1849. године. Он је постао јавно лице високог образовања у Шкотској, служећи као декан Универзитета у Сент Андрусу (1837–59) и касније Универзитета у Единбургу (1859–68). Брустер је исто тако био уредник Единбуршке енциклопедије са 18 томова.

Живот уреди

Дејвид Брустер је рођен у Канонгејту у Џедбергу, Роксбургшир, у породици Маргарет Ки (1753–1790) и Џејмса Брустера (око 1735–1815), ректора Џедбуршке гимназије и учитеља високог угледа.[15] Дејвид је био треће од шесторо деце, две ћерке и четири сина: Џејмс (1777–1847), свештеник у Крејгу, Фериден; Давид; Џорџ (1784–1855), свештеник у Скунију, Фифе; и Патрик (1788–1859), свештеник у опатијској цркви, Пејсли.[3]

Са 12 година, Дејвид Брустер је матурирао на Универзитету у Единбургу са намером да постане свештеник. Магистрирао је 1800. године, био је лиценциран као свештеник Цркве Шкотске, а затим је у неколико наврата проповедао по Единбургу.[16] До тада је Брустер већ показао снажну склоност природним наукама и успоставио је блиску везу са Џејмсом Вејчем из Инчбонија. Вејч, који је уживао репутацију локалног човека науке и био је посебно вешт у прављењу телескопа, сер Валтер Скот га је окарактерисао као „самоуког филозофа, астронома и математичара“.[17]

Брустеров закон уреди

Главни чланак: Брустерово правило
 
Према Брустеровом правилу преломљени зрак (рефракција) потпуно је линеарно поларизован ако светлост пада на равну површину под таквим углом да су одбијени (рефлектовани) и преломљени зрак нормални.

Дејвид Брустер је испитивањем доказао да од неполаризованог таласа светлости рефлексијом на прозирном средству настаје поларизовани талас само онда, кад је угао између рефлектованог (поларизованог) и преломљеног зрака прав угао, то јест када је:

 

Будући да је индекс лома n:

 

а из првог израза излази:

 

то је:

 

или:

 

Према томе Брустеров закон гласи: Ако је тангенс угла упадања неполаризованог зрака на неко прозирно средство једнак индексу лома тога средства, онда је рефлектовани зрак потпуно (тотално) поларизован.

Како је индекс лома стакла n = 1,53 то из једначине n = tg α излази да је угао тоталне поларизације за стакло α ≈ 57°. Рефлектована светлост је поларизована и код других упадних углова, али само делимично. Рефлексијом на води настаје потпуна поларизација када је tg α = 4/3, односно α ≈ 53°. Упадни угао α, за који је одбијени (рефлектовани) зрак потпуно (тотално) поларизован зове се угао потпуне поларизације. Осциловање поларизованог зрака, који се одбије рефлексијом неполаризоване светлости је нормално на раван упадања.[18]

Калеидоскоп уреди

Главни чланак: Калеидоскоп
 
Унутрашњост калеидоскопа.

Калеидоскоп (енг. kaleidoscope, од грч. εἶδος: слика) оптичка је направа, цев дуж које су постављена најчешће три правоугаона огледала, међусобно нагнута под оштрим углом, обично од 60° или 72°. На једној је страни цеви отвор за посматрачево око, а на другој прозирна коморица у којој се налазе шарена стакалца или неки други ситни помични предмети. Како се цев врти (ротира), ситни предмети на њеном крају мењају положаје, а вишеструком рефлексијом настаје низ централносиметричних фигура, које чине врло лепе слике. Изумео га је и патентирао Дејвид Брустер 1817. године.[19]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Марy Беллис, Тхе Хисторy оф тхе Калеидосцопе[мртва веза]
  2. ^ Тхомас Ј. Бресс (2009), "Тхе Инфлуенце оф Процессинг анд Флуид Параметерс он Ињецтион Молдинг Флоw". Университy оф Мицхиган. ISBN 978-1-109-11089-0. стр. 14.
  3. ^ а б A. D. Morrison-Low (2004) "Brewster, Sir David (1781–1868)" in Oxford Dictionary of National Biography . doi:10.1093/ref:odnb/3371.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  4. ^ William Whewell (1859) History of the Inductive Sciences. D. Appleton. p. 133
  5. ^ John Werge (1890). The Evolution of Photography. Piper and Carter
  6. ^ International Stereoscopic Union (2006) "Stereoscopy", Numbers 65–72, p. 18. "In 1849 Scottish scientist Sir David Brewster invents the lenticular stereoscope, the first practical, portable, 3D viewing device. This stereoscope used refractive lenses and began the protocol of having the stereo pairs mounted side by side."
  7. ^ Sir David Brewster. historiccamera.com
  8. ^ Thomas L. Hankins; Robert J. Silverman (1995). Instruments and the Imagination. Prinston University Press. стр. 157. ISBN 9780691606453. 
  9. ^ Walter G. Egan, Society of Photo-optical Instrumentation Engineers (1992), "Polarization and remote sensing: 22–23 July 1992", p. 225
  10. ^ „Sir David Brewster - Brewster Kaleidoscope Society”. Brewster Kaleidoscope Society. 
  11. ^ Wylie, James Aitken (1881). Disruption worthies : a memorial of 1843, with an historical sketch of the free church of Scotland from 1843 down to the present time. Edinburgh: T. C. Jack. стр. 59—64. Приступљено 18. 8. 2018. 
  12. ^ In the words of the Round Table Journal (1868): "Sir David Brewster...did more, probably, than has been done by any other one man for the popularization of science." H. E. and C. H. Sweeter, p. 124
  13. ^ „The BAAS: Origins and Beginnings”. Архивирано из оригинала 12. 12. 2013. г. Приступљено 16. 1. 2014. . baas.research.glam.ac.uk
  14. ^ Science, Optics & You, Pioneers in Optics: "Sir David Brewster", Florida State University
  15. ^ Gordon, Margaret Maria (1881). The home life of Sir David Brewster (3rd изд.). Edinburgh: D. Douglas. Приступљено 18. 8. 2018. 
  16. ^ Wylie, James Aitken (1881). Disruption worthies : a memorial of 1843, with an historical sketch of the free church of Scotland from 1843 down to the present time. Edinburgh: T. C. Jack. стр. 59—64. Приступљено 18. 8. 2018. 
  17. ^ Chisholm 1911.
  18. ^ Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.
  19. ^ Kaleidoskop, "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2018.

Literatura уреди

Спољашње везе уреди

 
Дејвид Брустер на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dejvid_Bruster&oldid=27675355”