Декстрини су група угљених хидрата мале молекулске тежине који се формирају хидролизом скроба[4] или гликогена.[5] Декстрини су смеше полимера D-глукозних јединица везаних путем α-(1→4) или α-(1→6) гликозидних веза.

Декстрин
Идентификација
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.029.693
Е-бројеви Е1400 (додатне хемикалије)
КЕГГ[1]
УНИИ
Својства
(C6H10O5)n
Моларна маса promenljiva
Агрегатно стање бео или жут прах
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Декстрини се могу формирати из скроба користећи ензиме попут амилаза, до чега долази током варења у људском телу и током формирања слада,[6] или путем примене суве топлоте у киселој средини (пиролиза или жарење). Овај други процес има индустријску примену. До њега исто тако долази на површини хлеба током печења, што доприноси укусу, боји, и крхкости. Декстрини произведени топлотом су такође познати као пиродекстрини'. При печењу под киселим условима скроб се хидролизује и кратки делови ланца делимично поново формирају разгранате структуре путем α-(1,6) веза.[7]

Декстрини су бели, жути, или смеђи прахови који су делимично или потпуно растворни у води. Они производе оптички активне растворе ниске вискозности. Они се могу детектовати помоћу јодног раствора, који даје црвено обојење.

Декстрин са α-(1→4) и α-(1→6) гликозидним везама

Референце уреди

  1. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ An Introduction to the chemistry of plants - Vol II: Metabolic processes, P. Haas and T. G. Hill, London (Longmans, Green & Co.), 1913; pages 123-127
  5. ^ Salway, JG. Medical Biochemistry at a Glance. Second Edition. Malden, MA (Blackwell Publishing), 2006; page 66
  6. ^ Michael Lewis, Tom W. Young (2002), "Brewing"‎, Kluwer Academic, ISBN 978-0-306-47274-9.
  7. ^ Alistair M. Stephen, Glyn O. Phillips, Peter A. Williams (2006), "Food polysaccharides and their applications 2nd edition", p 92-99, CRC Press, Taylor & Francis Group, ISBN 978-0-8247-5922-3

Види још уреди

Спољашње везе уреди