Википедија

Дигоксин

Дигоксин, који је исто познат као дигиталис, је пречишћени срчани глукозид издвојен из биљке бесник, Дигиталис ланата, (енгл. foxglove).[1] Његов кореспондирајући аглуконе је дигоксигенин, и његови ацетил дериват је ацетил-дигоксин. Дигоксин је широко коришћен у третману различитих стања срца, наиме атријална фибрилација, атријални флатер и понекад срчани удар у случајевима где се не могу контролисати други лекови. Дигоксин препарације су обично рекламиране под трговачким именима Lanoxin, Digitek, и Lanoxicaps. Овај лек је исто тако доступан као 0.05 мг/мл раствор за оралну употребу, и 0.25 мг/мл или 0.5 мг/мл ињекције. Компанија ГлаксоСмитКлајн га производи и продаје.

Дигоксин
IUPAC име
4-[(3С,5Р,8Р,9С,10С,12Р,13С,14С)-3-
[(2С,4С,5Р,6Р)-5-[(2С,4С,5Р,6Р)-5-
[(2С,4С,5Р,6Р)-4,5-дихyдроxy-6-метхyл-
оxан-2-yл]оxy-4-хyдроxy-6-метхyл-оxан-
2-yл]оxy-4-хyдроxy-6-метхyл-оxан-2-yл]
оxy-12,14-дихyдроxy-10,13-диметхyл-1,
2,3,4,5,6,7,8,9,11,12,15,16,17-тетра
децахyдроцyцлопента[а]пхенантхрен-
17-yл]-5Х-фуран-2-оне
Клинички подаци
Категорија трудноће
Начин применеОрално, Интравенозно
Правни статус
Правни статус
  • С4 (Ау), ПОМ (УК), ℞-само (У.С.)
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост60 то 80% (Орално)
Везивање протеина25%
МетаболизамХепатички (16%)
Полувреме елиминације36 до 48 сата
(пацијенти са нормалном реналном функцијом)
3.5 то 5 дана
(пацијенти са умањеном реналном функцијом)
ИзлучивањеРенално
Идентификатори
CAS број20830-75-5 ДаY
ATC кодC01AA02 (WHO) C01AA05 C01AA08
PubChemCID 30322
DrugBankAPRD00098
ChemSpider2006532
Хемијски подаци
ФормулаC41H64O14
Моларна маса780.938 г/мол
Физички подаци
Тачка топљења2.493 °C (4.519 °F)
Растворљивост у води0.0648 mg/mL (20 °C)

Ефекти уреди

Главни фармаколошки ефекти дигоксина су везани за срце. Ефекти изван кардиолошког домена су одговорни за многе штетне последице.

Главни кардиолошки ефекти[2] су:

Механизам акције уреди

Механизам акције није потпуно истражен.

Дигоксин се везује за место на екстрацелуларном делу α-јединице Na+/K+ ATP пумпе на ћелијској мембрани срчаних ћелија (миоцита), и умањује њену функцију. То узрокује повећање нивоа натријум јона у миоцитима, што доводи до пораста нивоа калцијумових јона. Ћелије садрже натријум/калцијум измењивач који је завистан од натријумског градијента као сигнала за изпумпавање калцијум. Дигоксин смањује тај концентрациони градијент, и тиме омета излив калцијума. На тај начин се повећа концентрација калцијума у миокардиоцитима и пејсмејкер ћелијама. Предложени механизам акције дигоксина је да повећана концентрација калцијума узрокује продужење Фазе 4 и Фазе 0 срчаног акционог потенцијала, који у комбинацији са ефектима дигоксина на парасимпатетички систем, доводи до смањења брзине откуцаја срца.[3][4] Повећане количине Ца2+ су онда сторирају у саркоплазмичном ретикулуму, и ослобођене су са сваким акционим потенцијалом, што је независно оф дигоксина. То доводи до повећане контрактилности срца. Ово је различит механизам од начина рада катеколамина.

Дигоксин исто тако повећава активност живца луталца својом акцијом на централни нервни систем, и тако умањује проводљивост електричних импулса кроз АВ канал.[5] Овај негативни хронотропски ефекат је важан за клиничку употребу у различитим аритмијама.

Клиничка употреба уреди

Најчешће индикације за примену дигоксина су вероватно атријална фибрилација и атријални флатер са брзим вентрикуларним одзивом, али блокери бета или калцијум канала требају бити први избор.[1] [2][мртва веза]. Велика вентрикуларна брзина доводи до недовољног дистолног времена пуњења. Успоравајући провођење у АВ каналу и продужавајући његов рефрактивни период, дигоксин може смањити вентрикуларну брзину. Сама аритмија не подлеже утицају, али се функција пумпања срца побољшава због повећаног пуњења.

Употреба дигоксина у срчаним проблемима у току синусног ритма је једном била стандардна, али је у данашње време контроверзна. У теорији повећана сила контракције треба да доведе до побољшане функције срчаног пумпања, али је тај ефекат споран и други ефективни третмани су доступни. Дигоксин није више први избор лека код конгестивног застоја срца, али још увек може бити користан код пацијената који су симптоматични упркос ваљаног третмана диуретицима и АЦЕ инхибиторима. Овај лек је изгубио добар глас зато што је доказано да није ефикасан у смањењу морбидности и морталитета у конгестивним застојима срца. Међутим, доказано је да повећава квалитет живота.

Дигоксин се обично узима орално, али може дати и путем IV ињекције у хитним ситуацијама. IV ињекција треба бити спора, и ритам срца се треба пратити. Полу време живота му је 36 сати. Дигоксин се даје једном дневно, обично у 125 μг или 250 μг дозама. Код пацијената са смањеном функцијом бубрега полу време живота је значајно дуже, због чега се доза треба смањити, или се треба прећи на други глукозид (као што је дигитоксин који мада има много дужи елиминациони полу живот од око 7 дата, и углавном је елиминисан из тела путем јетре, и тако није подложан променама реналне функције).

Ефективни нивои у плазми су прилично добро дефинисани, 1-2.6 нмол/л. Ниво дигоксина се треба пратити ако се посумља да је токсичан, или неефикасан. Ниво калијум у плазми исто треба да буде пажљиво контролисан.

Quinidine, verapamil, и amiodarone повећавају ниво дигоксина у плазми (уклањајући места за везивање у ткиву, и отежавајући ренално одстрањивање диоксина), тако да се дигоксин у плазми мора пажљиво надгледати.

Истраживачи са Јелског универзитета су разматрали податке једне раније студије да бе видели дали дигоксин има различити утицај на мушкарце и жене. Та студија је утврдила да дигоксин, које је коришћен вековима, и који стимулише снажније контракције срца, није смањио смртност или да је довео до смањене хоспитализације. Научник Др. Харлан Крумхолз је рекао да су они били изненађени проналаском да су жене које су користиле дигоксин у студији умирале фреквентније (33%) него жене које су узимале плацебо пилуле (29%). Они су израчунали да дигоксин повећава ризик смртности жена за 23%. Није било разлике у смртности код мушкараца у тој студији.

Дигоксин ис исто тако користи као стандардна контролна супстанца за тест п-гликопротеин инхибиције.

Штетни ефекти уреди

Појава штетне реакције лекова је честа. То је проузроковано његовим уским терапеутским индексом (маргином између ефективности и токсичности). Штетни ефекти су зависни од концентрације, и ретки су кад је дигоксин концентрација у плазми <0.8 μг/л.[6] Они су чешћи код пацијената код којих је ниво калијума низак (хипокалемија), пошто дигоксин нормално конкурише К+ јонима за везујуће место на На+/К+ АТП пумпи.

Чести штетни ефекти (код ≥1% пацијената) укључују: губитак апетита, мучнина, повраћање, дијареја, замагљена визија, визуелни поремећаји (жуто-зелени кругови), конфузија, дремљивост, вртоглавица, ноћне море, раздраженост, и/или депресија, као и појачани акутни осећај чулних активности.[7] Мање фреквентни штетни ефекти (0,1%–1%) укључују: акутну психозу, делиријум, амнезију, скраћен QRS комплекс, атријалне или вентрикуларне преране контракције, пароксисмална атријална тахикардија са АВ блокадом, вентрикуларна тахикардија или фибрилација, блокирање срца[8] али кад се систематично истражи, евиденција за то је сумњива.[9] Фармаколошко дејство дигоксина обично резултује у електрокардиограмским (ЕКГ) променама, укључујући СТ депресију и Т талас инверзију, које не индицирају токсичност. Пролонгација ПР интервала, међутим, може бити знак токсичности. Додатно, повећан интрацелуларни Ца2+ може проузроковати тип аритмије под именом бигеминија (парни откуцаји), и коначно вентрикуларну тахикардију или фибрилацију. Комбинација повећане (атријалне) аритмогенезе и инхибиране атрио-вентрикуларне проводљивости (на пример пароксисмална атријална тахикардија са АВ блокадом – такозвана "ПАТ са блокадом") се каже да су дијагноза токсичности дигоксина.[10]

Један често описан али ретко примећен штетни ефекат дигоксина је визуелни поремећај перцепције боја (углавном жута и зелена боја) које ис зове ксантопсија. Мисли се да је сликарев Винсент ван Гогов Жути период можда некако био инфлуенциран истовременом дигиталис терапијом. Други окуло-токсични ефекти дигоксина укључују уопштено замагљен вид, као и виђање ореола око сваке тачке светлости.[11] Овај задњи ефекат је видљив у Винсент ван Гоговој Звезданој ноћи. Евиденција о ван Гоговој употреби дигоксина је подржана аутопортретима који садрже биљку бесник, из које се дигоксин издваја.

Концентрација дигоксина у плазми може порасти док је пацијент на антималариској медикацији hydroxychloroquine.[12]

У случају предозирања уобичајене подржне мере су потребне. Ако аритмија ствара проблем, или дође до малигне хиперкалемије (неконтролисаног пораста концентрације калијума због парализе На/К пумпи на ћелијским мембранама које су зависне од АТП-аза), специфични противотров је антидигоксин (фрагмент антитела за дигоксин, са трговачким именима Дигибинд и Дигифаб.[13] Токсичност се исто може третирати са дозама калијума које су више од нормалних. Дигоксин се не може одстранити довољно ефикасно са хемо или перитонеалном дијализом да бе се третирала токсичност.

Дигоксин има потенцијално опасну интеракцију са неколико лекова: verapamil,[14] amiodarone, erythromycin, анд epinephrine.

Референце уреди

  1. ^ А. Холлман (1996). „Дигоxин цомес фром Дигиталис ланата” (леттер). Бритисх Медицал Јоурнал. 312 (7035): 912—. 
  2. ^ Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). „Цхаптер 33. Пхармацотхерапy оф цонгестиве хеарт фаилуре; Цардиац глyцосидес”. Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071422803. 
  3. ^ Марсх АЈ, Ллоyд БЛ, Таyлор РР (2007). „Тхе инфлуенце оф хеарт рате он дигоxин-индуцед инхибитион оф мyоцардиал НА+-К+-АТП ацтивитy ин тхе дог”. Цлиницал анд Еxпериментал Пхармацологy анд Пхyсиологy. 8 (3): 283—286. дои:10.1111/ј.1440-1681.1981.тб00161.x. 
  4. ^ Кјелдсена К, Нøргаардб А, Гхеоргхиадец M (2002). „Мyоцардиал На, К-АТПасе: тхе молецулар басис фор тхе хемодyнамиц еффецт оф дигоxин тхерапy ин цонгестиве хеарт фаилуре”. Цардиовасцулар Ресеарцх. 55 (4): 710—713. дои:10.1016/С0008-6363(02)00466-2. 
  5. ^ Гоодман, ДЈ; et al. (1975). „Еффецт оф дигоxин он атиовентрицулар цондуцтион. Студиес ин патиентс wитх анд wитхоут цардиац аутономиц иннерватион”. Цирцулатион. 51: 251—256. Архивирано из оригинала 28. 9. 2010. г. Приступљено 22. 3. 2010. 
  6. ^ Росси С, едитор. Аустралиан Медицинес Хандбоок 2006. Аделаиде: Аустралиан Медицинес Хандбоок. 2006. ISBN 978-0-9757919-2-9.
  7. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 02. 02. 2011. г. Приступљено 22. 03. 2010. 
  8. ^ Repercussions of digoxin, digitoxin and estradiol on the endometrial histomorphometry of oophorectomized mice. Moscovitz T, et al. Gynecol Endocrinol. 2005 Apr;20(4):213-20 db=pubmed&cmd=Retrieve&dopt=AbstractPlus&list_uids=16019364&query_hl=14&itool=pubmed_docsum
  9. ^ Thompson, D.F.; Carter, J.R. (1993). „Drug-induced gynecomastia”. Pharmacotherapy. 13 (1): 37—45. PMID 8094898. 
  10. ^ Doering, W.; Konig, E.; Sturm, W. (1977). „Digitalis intoxication: specifity and significance of cardiac and extracardiac symptoms. part I: Patients with digitalis-induced arrhythmias (author's transl)”. Z Kardiol. 66 (3): 121—8. PMID 857452. 
  11. ^ Goldfrank, LW. Goldfrank's Toxicologic Emergencies, 8th Edition. New York: McGraw-Hill, 2006.
  12. ^ Digoxin-hydroxychloroquine interaction? [Acta Med Scand. 1982] - PubMed - NCBI
  13. ^ Flanagan, R.J.; Jones, A.L. (2004). „Fab Antibody Fragments: Some Applications in Clinical Toxicology”. Drug Safety. 27 (14): 1115—1133. PMID 15554746. doi:10.2165/00002018-200427140-00004. Архивирано из оригинала (full text (subscription)) 16. 01. 2013. г. Приступљено 22. 03. 2010. 
  14. ^ Kaplanski, J.; Weinhouse, E.; Topaz, M.; Genchik, G. (1983). „Verapamil and digoxin: interactions in the rat”. Res Commun Chem Pathol Pharmacol. 42 (3): 377—88. PMID 6665298. 

Literatura уреди

  • Rang HP, Dale MM, Ritter JM, Moore PK. Pharmacology, Edinburgh: Churchill Livingstone. (5th изд.). 2003. ISBN 978-0-443-07145-4. 
  • Summary of product characteristics, Digoxin 0,125 mg, Zentiva a.s.
  • Lüllmann. Pharmakologie und Toxikologie (15th edition). . Georg Thieme Verlag. 2003. ISBN 978-3-13-368515-3. 

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Digoksin&oldid=27445151”