Википедија

Диводонична веза

Диводонична веза је врста водоничне везе, интеракције између везе металног хидрида и OH или NH групе, или другог протонског донора. Са ван дер Валсовим радијусом од 1,2 Å, атоми водоника се обично не приближавају другим атомима водоника на растојања мања од 2,4 Å. Прилази ближи од 1,8 Å, су међутим карактеристични за диводонично везивање.[1]

Диводонично везивање је евидентно у блиским H---H контактима између кристалисане воде и борохидридних ањона у соли NaBH4(H2O)2.[1]
Диводонично везивање се јавља између хидроксипиридина и хидридног лиганда у овом комплексу иридијума.

Борни хидриди уреди

Један од првих примера овог феноменона су описали Браун и Хеселтин.[2] Они су приметили интензивну апсорпцију у ИР опсезима на 3300 и 3210 цм−1 раствора (CH3)2NHBH3. Опсег више енергије припада нормалној N−H вибрацији, док опсег ниже енергије потиче од исте везе која формира интеракције са B−H. Након растварања, 3300 цм−1 опсег повећава интензитед, а 3210 цм−1 опсег се умањује, услед интермолекуларних асоцијација.

Интерест у диводонично везивање је оживео након кристалографске карактеризације молекула H3NBH3. У овом молекулу, попут молекула који су изучавали Браун и Хазелтин, атоми водоника на азоту имају парцијално позитивно наелектрисање, Hδ+, а атоми водоника на бору парцијално негативно наелектрисање, Hδ−.[3] Резултујуће B−H...H−N привлачење стабилизује молекул у чврстом стању. У контрасту с тим, сродна супстанца етан, H3CCH3, је гас са тачком клучања нижом од 285 °C. Пошто учествују два водонична центра, интеракција се назива диводонична веза.

Сматра се да долази до формирања диводоничне везе пре формирања H2 у реакцији хидрида и протинске киселине. Веома кратке диводоничне везе су примећена у NaBH4·2H2O са H−H контактима од 1,79, 1,86 и 1,94 Å.[1]

Координациона хемија уреди

Сматра се да до протонације хидридних комплекса прелазних метала генерално долази путем диводоничног везивања.[4] Ова врста H−H интеракција се разликује од -{Х−Х} везивања код комплекса прелазних метала који имају диводоничну везу са металом.[5][6]

Референце уреди

  1. ^ а б в Цустелцеан, Раду; Јамес Е. Јацксон (1. 7. 2001). „Дихyдроген Бондинг: Струцтурес, Енергетицс, анд Дyнамицс”. Цхемицал Ревиеwс. 101 (7): 1963—1980. ПМИД 11710237. дои:10.1021/цр000021б. 
  2. ^ Броwн, M. П.; Р. W. Хеселтине (1968). „Цо-ординатед БХ3 ас а протон аццептор гроуп ин хyдроген бондинг”. Цхемицал Цоммуницатионс (Лондон) (23): 1551—1552. дои:10.1039/Ц19680001551. 
  3. ^ Црабтрее, Роберт Х.; Пер Е. M. Сиегбахн; Одиле Еисенстеин; Арнолд L. Рхеинголд; Тхомас Ф. Коетзле (1. 1. 1996). „А Неw Интермолецулар Интерацтион: Унцонвентионал Хyдроген Бондс wитх Елемент−Хyдриде Бондс ас Протон Аццептор”. Аццоунтс оф Цхемицал Ресеарцх. 29 (7): 348—354. ПМИД 19904922. дои:10.1021/ар950150с. 
  4. ^ Наталиа V. Белкова, Елена С. Схубина, анд Лина M. Епстеин "Диверсе Wорлд оф Унцонвентионал Хyдроген Бондс" Ацц. Цхем. Рес., 2005, вол. 38, пп. 624–631 . дои:10.1021/ар040006ј.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  5. ^ Кубас, Грегорy Ј. (31. 8. 2001). Метал Дихyдроген анд -Бонд Цомплеxес - Струцтуре, Тхеорy, анд Реацтивитy (1 изд.). Спрингер. ИСБН 978-0-306-46465-2. 
  6. ^ Бакхмутов, Владимир. I. (2008). Дихyдроген бондс: Принциплес, Еxпериментс анд Апплицатионс. Хобокен, Њ,: Јохн Wилеy & Сонс, Инц. ИСБН 978-0-470-18096-9. 

Литература уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Divodonična_veza&oldid=26739407”