Добро (економски појам)
Добро у економском смислу дефинише се као појам који означава производе и услуге, који су настале као резултат људског рада, да би се њима задовољила нека људска потреба (не произвођача, него купца) путем тржишта.[1][2]
Добро има двије особине: употребну вредност и прометну вредност. Број одређених корисних својстова која су карактеристична за одређено добро, као што су функционална, физичка, естетска и друга, а којима се могу задовољити одређене људске потребе је употребна вредност добра. Сопособност добра да буде размењено на тржишту за јединице неког другог добра (нпр. један килограм кукуруза за пола килограма јечма, или један килограм кукуруза за 1 евро) назива се прометна вредност добра.[3]
У економији постоје разне поделе економских добара у категорије, а једна у низу од многобројних је на: производе (сировине, машине, прехрамбене намернице), услуге (превоз, оставопримске делатности и сл.) или права (патент, лиценца...); потрошачка (храна, козметика) трајна добра - добра која се могу трајније користити, више година (намештај, аутомобил, алат...); добра за која постоје супституција, тј. када се недостатак једног добра може надоместити конзумирањем другог (маргарин и маслац) или комплементарна добра - добра код којих потрошња једног добра тражи повећање потрошње и другог добра (аутомобил и бензин, пица и кока-кола, машина за суђе и детеџент за прање суђа); те хомогена или хетерогена добра - код којих изгледа да је једно добро исто као и друго, а није (чачанска родна шљива и шљива ранка или нека друга врста шљиве и слично)..[4]
Корисност и карактеристике добара уреди
Добра могу повећати или смањити своју корисност директно или индиректно и могу се описати као да имају граничну корисност. Неке ствари су корисне, али не довољно ретке да би имале новчану вредност, као што је Земљина атмосфера, оне се називају „бесплатна добра“.
У нормалном говору, „роба“ је обично реч у множини,[5][6] али економисти већ дуго називају један артикал робе „добром“.
У економији, лоше је супротно од доброг.[7] Ултиматно, да ли је неки предмет добар или лош зависи од сваког појединачног потрошача и стога нису сва добра добра за све људе.
Типови роба уреди
Разноврсност робе омогућава њихову класификацију у различите категорије на основу карактеристичних карактеристика, као што су опипљивост и (редовна) релативна еластичност. Материјално добро као што је јабука разликује се од нематеријалног добра као што је информација због немогућности човека да физички држи другу, док прва заузима физички простор. Нематеријална добра се разликују од услуга по томе што су финална (нематеријална) добра преносива и могу се трговати, док услуга не може.
Еластичност цена такође разликује врсте роба.[8] Еластична роба је она за коју постоји релативно велика промена у количини услед релативно мале промене цене, и стога је вероватно да ће бити део породице заменљивих добара; на пример, како цене хемијских оловака расту, потрошачи би уместо њих могли купити више обичних оловака. Нееластично добро је оно за које има мало или нимало замена, као што су карте за велике спортске догађаје, оригинална дела познатих уметника и лекови на рецепт као што је инсулин.
Роба класификована према ексклузивности и конкурентности уреди
Четворострани модел робе уреди
Роба се може класификовати на основу степена искључивости и ривалства (конкурентности). С обзиром да се искљученост може мерити на континуираној скали, нека добра не би могла да потпадну у једну од четири уобичајене категорије које се користе.
Постоје четири врсте добара засноване на карактеристикама ривала у потрошњи и искључивости: јавна добра, приватна добра, заједнички ресурси и клубска добра.[9] Ова четири типа плус примери за борбу против ривалства појављују се у пратећој табели.
Јавна добра уреди
Добра која су несупарничка и неискључива називају се јавним добрима. У многим случајевима, обновљиви ресурси, као што је земљиште, су уобичајена роба, али неки од њих су садржани у јавним добрима. Јавна добра су неискључива и неконкурентна, што значи да се појединци не могу спречити да их користе и свако може да конзумира ово добро без ометања могућности других да их конзумирају. Примери поред оних у матрици су национални паркови или ватромет. Уопштено је прихваћено од стране мејнстрим економиста да ће тржишни механизам недовољно обезбедити јавна добра, тако да се ова добра морају производити другим средствима, укључујући и државну набавку. Јавна добра такође могу испаштати од проблема мукташења.[10][11][12].
Приватна добра уреди
Приватна добра су она која се могу искључити, тако да се спречавају други потрошачи да их конзумирају. Приватна добра су такође ривалска, јер једно добро у приватном власништву не може да користи неко други. Односно, потрошња неке робе лишиће другог потрошача могућности да их конзумира. Приватна добра су најчешћа врста добара. Она обухватају оно што се мора купити у продавници. На пример, храна, одећа, аутомобили, паркинг места, итд. Појединац који конзумира јабуку ускраћује другом појединцу да конзумира исту. Искључиво је јер се потрошња нуди само онима који су спремни да плате цену.[13]
Ресурси заједничког фонда уреди
Ресурси заједничког фонда су ривалски у потрошњи и неискључиви. Пример је рибарство, које лови рибу из заједничког рибљег фонда. Риба коју улови једна група рибара више није доступна другој групи, те је тако ривалска. Међутим, често је, због одсуства добро дефинисаних имовинских права, тешко ограничити приступ рибарима који могу прекомерно ловати.[14]
Клубска роба уреди
Клубска добра су искључена, али не и ривалска у потрошњи. То јест, не може свако да користи добро, али када један појединац има право да га користи, он не смањује количину или способност других да конзумирају добро. Учлањењем у одређени клуб или организацију могу се набавити клупска добра; Као резултат тога, неки људи су искључени јер нису чланови. Примери поред оних у матрици су кабловска телевизија, терени за голф и било која роба која се пружа члановима клуба. Велики провајдер телевизијских услуга би већ имао инфраструктуру која би омогућила додавање нових корисника без нарушавања способности гледања постојећих корисника. То би такође значило да би гранични трошак био близу нуле, што задовољава критеријуме да се неко добро сматра неривалским. Међутим, приступ услугама кабловске телевизије доступан је само потрошачима који су спремни да плате цену, што показује аспект искључивања.[15]
Историја четвоространог модела добара уреди
Године 1977, нобеловка Елинор Остром и њен супруг Винцент Остром предложили су додатне модификације постојеће класификације робе како би се идентификовале фундаменталне разлике које утичу на подстицаје с којима се суочавају појединци. Њихове дефиниције су представљене на матрици.[16]
Елинор Остром је предложила додатне модификације класификације робе да би се идентификовале фундаменталне разлике које утичу на подстицаје са којима се суочавају појединци.[17]
Референце уреди
- ^ Др Горан Поповић и Др Милан П. Милановић, Основе економије за правнике., стр. 39., Правни факултет Бања Лука (2010) ISBN 978-99938-50-39-7
- ^ Исто., стр. 40.
- ^ Оxфорд Енглисх Дицтионарy
- ^ ег: Царриаге оф Гоодс бy Сеа Ацт, гоодс вехицле, Сале оф Гоодс Ацт
- ^ Дwиведи, D. Н. (2016). Мицроецономицс: Тхеорy анд Апплицатионс. Викас Публисхинг Хоусе ПВТ ЛТД. стр. 133. ИСБН 978-93259-8670-1.
- ^ „Прице еластицитy оф деманд | Ецономицс Онлине” (на језику: енглески). 2020-01-14. Приступљено 2021-04-14.
- ^ Манкиw, Н. Грегорy. (2012). Принциплес оф мицроецономицс (6тх изд.). Масон, ОХ: Соутх-Wестерн Ценгаге Леарнинг. ИСБН 978-0-538-45304-2. ОЦЛЦ 742415439.
- ^ Баумол, Wиллиам (1952). Wелфаре Ецономицс анд тхе Тхеорy оф тхе Стате. Цамбридге, Массацхусеттс: Харвард Университy Пресс.
- ^ Риттенберг анд Трегартхен. Принциплес оф Мицроецономицс, Цхаптер 6, Сецтион 4. п. 2 Архивирано 19 март 2013 на сајту Wayback Machine. Ретриевед 20 Јуне 2012
- ^ Цхои, Таехyон; Робертсон, Петер Ј. (2019). „Цонтрибуторс анд Фрее-Ридерс ин Цоллаборативе Говернанце: А Цомпутатионал Еxплоратион оф Социал Мотиватион анд Итс Еффецтс”. Јоурнал оф Публиц Администратион Ресеарцх анд Тхеорy. 29 (3): 394—413. дои:10.1093/јопарт/муy068.
- ^ Хуббард, Р.Г; Гарнетт, А; Леwис, П; О'Бриен, А (2018). Ессентиалс оф Ецономицс Ебоок. Аустралиа: Пеарсон Едуцатион Аустралиа. стр. 351. ИСБН 9781488617003.
- ^ Перлофф, Ј (2018). Мицроецономицс, Глобал Едитион (Еигхтх изд.). Пеарсон Едуцатион Лимитед. стр. 635—636. ИСБН 9781292215693.
- ^ Перлофф, Ј (2018). Мицроецономицс, Глобал Едитион (Еигхтх изд.). Пеарсон Едуцатион Лимитед. стр. 637. ИСБН 9781292215693.
- ^ Остром, Е. (2010). Беyонд Маркетс анд Статес : Полyцентриц Говернанце оф Цомплеx Ецономиц Сyстемс. Америцан Ецономиц Ревиеw, 100(Јуне), 408–444. https://doi.org/10.1080/19186444.2010.11658229
- ^ Elinor, Ostrom (2005). Understanding Institutional Diversity. Princeton, NJ: Princeton University Press.
Literatura уреди
- Bannock, Graham et al. (1997). Dictionary of Economics, Penguin Books.
- Milgate, Murray (1987), "goods and commodities," The New Palgrave: A Dictionary of Economics, v. 2, pp. 546–48. Includes historical and contemporary uses of the terms in economics.
- Vuaridel, R. (1968). Une définition des biens économiques. (A definition of economic goods). L'Année sociologique (1940/1948-), 19, 133-170. Stable JStor URL: [1]
- Leach, John (2004). A Course in Public Economics (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 171. ISBN 978-0-521-53567-0. Приступљено 23. 7. 2021. „Knowledge is a pure public good: once something is known, that knowledge can be used by anyone, and its use by any one person docs not preclude its use by others.”
- Kumar, V. „Why Government is Needed to Supply Public Goods?”. www.newsandsociety.expertscolumn.com. Приступљено 4. 10. 2022.
- Cowen, Tyler (децембар 2007). David R. Henderson, ур. The Concise Encyclopedia of Economics. Public Goods. The Library of Economics and Liberty. Архивирано из оригинала 28. 3. 2010. г. Приступљено 19. 2. 2010.
- Samuelson, Paul A. (1954). „The Pure Theory of Public Expenditure”. Review of Economics and Statistics. 36 (4): 387—89. JSTOR 1925895. doi:10.2307/1925895.
- Samuelson, Paul A. (1955). „Diagrammatic Exposition of a Theory of Public Expenditure”. Review of Economics and Statistics. 37 (4): 350—56. JSTOR 1925849. doi:10.2307/1925849.
- Gunnthorsdottir, Anna; Houser, Daniel; McCabe, Kevin (2007). „Disposition, history and contributions in public goods experiments”. Journal of Economic Behavior & Organization (на језику: енглески). 62 (2): 304—315. ISSN 0167-2681. doi:10.1016/j.jebo.2005.03.008.
- Staff, Investopedia. „Lindahl Equilibrium Definition”. Investopedia (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-28.
- „Public Good | Learning to Give”. www.learningtogive.org. Приступљено 2020-10-28.
- Kingma, Bruce R. (1997). „Public good theories of the non-profit sector: Weisbrod revisited”. Voluntas: International Journal of Voluntary and Nonprofit Organizations. 8 (2): 135—148. ISSN 0957-8765. JSTOR 27927560. S2CID 154163089. doi:10.1007/BF02354191.
- Kingma, Bruce R. (2003), Anheier, Helmut K.; Ben-Ner, Avner, ур., „Public Good Theories of the Nonprofit Sector”, The Study of the Nonprofit Enterprise: Theories and Approaches, Nonprofit and Civil Society Studies (на језику: енглески), Boston, MA: Springer US, стр. 53—65, ISBN 978-1-4615-0131-2, doi:10.1007/978-1-4615-0131-2_3, Приступљено 2020-10-28
- Sandmo, Agnar (20. 3. 2017). „Public Goods”. The New Palgrave Dictionary of Economics. The New Palgrave Dictionary of Economics. Springer Link. стр. 10973—10984. ISBN 978-1-349-95188-8. doi:10.1057/978-1-349-95189-5_1696. Приступљено 10. 12. 2020.
- Demsetz, Harold (октобар 1970). „Full Access The Private Production of Public Goods”. Journal of Law and Economics. 13 (2): 293—306. JSTOR 229060. S2CID 154885952. doi:10.1086/466695.
- Boyle, James (1996). Shamans, Software, and Spleens: Law and the Construction of the Information Society
. Cambridge, Mass.: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-80522-4. - Touffut, J.P. (2006). Advancing Public Goods. The Cournot Centre for Economic Studies. Edward Elgar Publishing, Incorporated. стр. 26. ISBN 978-1-84720-184-3. Приступљено 27. 8. 2018.
- Hess, Charlotte; Ostrom, Elinor (2007). Understanding Knowledge as a Commons: From Theory to Practice. Cambridge: Massachusetts Institute of Technology. стр. 12—13. ISBN 978-0-262-08357-7.
- James M. Buchanan (фебруар 1965). „An Economic Theory of Clubs”. Economica. 32 (125): 1—14. JSTOR 2552442. doi:10.2307/2552442.
- Arnold, Roger A. (17. 12. 2008). Economics. Cengage Learning. ISBN 978-0-324-59542-0. Приступљено 28. 2. 2010.
- Ayers; Collinge (2003). Microeconomics. Pearson. ISBN 978-0-536-53313-5.
- Brownell, Kelly D.; Farley, Thomas; Willett, Walter C.; Popkin, Barry M.; Chaloupka, Frank J.; Thompson, Joseph W.; Ludwig, David S. (15. 10. 2009). „The Public Health and Economic Benefits of Taxing Sugar-Sweetened Beverages”. New England Journal of Medicine. 361 (16): 1599—1605. PMC 3140416
. PMID 19759377. doi:10.1056/NEJMhpr0905723. - Browning, Edgar K.; Browning, Jacquelene M. (1992). Microeconomic Theory and Applications (4th изд.). HarperCollins. Приступљено 11. 12. 2020.
- Case, Karl; Fair, Ray (1999). Principles of Economics (5th изд.). Prentice-Hall. ISBN 978-0-13-961905-2.
- Chaloupka, Frank J.; Grossman, Michael; Saffer, Henry (2002). „The effects of price on alcohol consumption and alcohol-related problems”. Alcohol Research and Health. 26 (1): 22—34. PMC 6683806 . PMID 12154648.
- de Rassenfosse, Gaetan; van Pottelsberghe, Bruno (2007). „Per un pugno di dollari: a first look at the price elasticity of patents”. Oxford Review of Economic Policy. 23 (4): 588—604. S2CID 55387166. doi:10.1093/oxrep/grm032. Working paper on RePEc
- de Rassenfosse, Gaetan; van Pottelsberghe, Bruno (2012). „On the price elasticity of demand for patents”. Oxford Bulletin of Economics and Statistics. 74 (1): 58—77. S2CID 43660064. doi:10.1111/j.1468-0084.2011.00638.x. Working paper on RePEc
- Duetsch, Larry L. (1993). Industry Studies. Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall. ISBN 978-0-585-01979-6.
- Feldstein, Paul J. (1999). Health Care Economics (5th изд.). Albany, NY: Delmar Publishers. ISBN 978-0-7668-0699-3.
- Ferguson, Charles E. (1972). Microeconomic Theory (3rd изд.). Homewood, Illinois: Richard D. Irwin. ISBN 978-0-256-02157-8.
- Frank, Robert (2008). Microeconomics and Behavior (7th изд.). McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-126349-8.
- Gillespie, Andrew (1. 3. 2007). Foundations of Economics. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-929637-8. Приступљено 28. 2. 2010.
- Goodwin; Nelson; Ackerman; Weisskopf (2009). Microeconomics in Context (2nd изд.). Sharpe. ISBN 978-0-618-34599-1.
- Gwartney, James D.; Stroup, Richard L.; Sobel, Russell S.; David MacPherson (14. 1. 2008). Economics: Private and Public Choice. Cengage Learning. ISBN 978-0-324-58018-1. Приступљено 28. 2. 2010.
- Krugman; Wells (2009). Microeconomics (2nd изд.). Worth. ISBN 978-0-7167-7159-3.
- Landers (фебруар 2008). Estimates of the Price Elasticity of Demand for Casino Gaming and the Potential Effects of Casino Tax Hikes.
- Marshall, Alfred (1920). Principles of Economics. Library of Economics and Liberty. ISBN 978-0-256-01547-8. Приступљено 5. 3. 2010.
- Mas-Colell, Andreu; Winston, Michael D.; Green, Jerry R. (1995). Microeconomic Theory. New York: Oxford University Press. ISBN 978-1-4288-7151-9.
- McConnell, Campbell R.; Brue, Stanley L. (1990). Economics: Principles, Problems, and Policies (11th изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-044967-1.
- Negbennebor (2001). „The Freedom to Choose”. Microeconomics. ISBN 978-1-56226-485-7.
- Parkin, Michael; Powell, Melanie; Matthews, Kent (2002). Economics. Harlow: Addison-Wesley. ISBN 978-0-273-65813-9.
- Perloff, J. (2008). Microeconomic Theory & Applications with Calculus. Pearson. ISBN 978-0-321-27794-7.
- Pindyck; Rubinfeld (2001). Microeconomics (5th изд.). Prentice-Hall. ISBN 978-1-4058-9340-4.
- Png, Ivan (1999). Managerial Economics. Blackwell. ISBN 978-0-631-22516-4. Приступљено 28. 2. 2010.
- Ruffin, Roy J.; Gregory, Paul R. (1988). Principles of Economics (3rd изд.). Glenview, Illinois: Scott, Foresman. ISBN 978-0-673-18871-7.
- Samuelson; Nordhaus (2001). Microeconomics (17th изд.). McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-057953-8.
- Schumpeter, Joseph Alois; Schumpeter, Elizabeth Boody (1994). History of economic analysis (12th изд.). Routledge. ISBN 978-0-415-10888-1. Приступљено 5. 3. 2010.
- Sloman, John (2006). Economics. Financial Times Prentice Hall. ISBN 978-0-273-70512-3. Приступљено 5. 3. 2010.
- Taylor, John B. (1. 2. 2006). Economics. Cengage Learning. ISBN 978-0-618-64085-0. Приступљено 5. 3. 2010.
- Vogel, Harold (2001). Entertainment Industry Economics (5th изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-79264-6.
- Wall, Stuart; Griffiths, Alan (2008). Economics for Business and Management. Financial Times Prentice Hall. ISBN 978-0-273-71367-8. Приступљено 6. 3. 2010.
- Wessels, Walter J. (1. 9. 2000). Economics. Barron's Educational Series. ISBN 978-0-7641-1274-4. Приступљено 28. 2. 2010.
- Cornes, Richard; Sandler, Todd (1986). The Theory of Externalities, Public Goods and Club Goods. New York: Cambridge University Press. ISBN 052130184X.
- William D. Nordhaus, "A New Solution: the Climate Club" (a review of Gernot Wagner and Martin L. Weitzman, Climate Shock: The Economic Consequences of a Hotter Planet, Princeton University Press, 250 pp, $27.95), The New York Review of Books, vol. LXII, no. 10 (June 4, 2015), pp. 36–39.
- Venugopal, Joshi (2005). „Drug imports: the free-rider paradox”. Express Pharma Pulse. 11 (9): 8.
- P. Oliver – Sociology 626 published by Social Science Computing Cooperative University of Wisconsin
Spoljašnje veze уреди
Медији везани за чланак Dobro на Викимедијиној остави
