Доротеја Јованова Горјанска

Доротеја Горјанска позната као и Дорослава и Доротеја Абоут (око 1415. - 19. или 24. септембар 1438) (мађарски: Гараи Дороттyа) је била босанска краљица као супруга краља Твртка II.[1][2]

Доротеја
Пуно имеДоротеја Горјанска Котроманић
Датум рођењаоко 1415.
Место рођењаБудим
Угарска
Датум смрти24 или 19 септембар 1438.
Место смртиБобовац
Босаснко краљевство
ГробБобовац
ДинастијаГорњски
ОтацЈован Горјански
МајкаЈадвига Мазовска
СупружникСтефан Твртко II Котроманић
Потомствонепознато
краљица Босне
Период14281438.
ПретходникЈелена Нелипчић
НаследникВојача

Краљица Доротеја је скоро заборављена у босанскохерцеговачкој историји; њено име се спомиње у само једном писаном извору, и то извору који говори тек о Твртковом планираном браку, односно који датира прије него што је Доротеја постала краљица Босне. Историчари су стога опрезни и не говоре много о Мађарици која је од 1428. до 1438. године била прва жена Босанског краљевства.

Поријекло и брачни преговори уреди

Доротеја је била кћерка истакнутог хрватског бана Ивана Горјанског, те потомак угарске племићке породице Горјански. Мајка јој је била Хедвига, кћерка мазовског владара Сиемоwита IV и литванске принцезе Александре.

О години и мјесту њеног рођења ништа се не зна. У тренутку прошње живјела је на подручју печујске бискупије. Пошто Дубровчани истичу њено сродство с угарским краљем Сигисмундом у трећем кољену и чињеницу да је Сигисмундова жена Барбара била сестра њене амиџинице, а амиџа палатин Никола,значи Доротејина стричевка је била Ана Цељска може се претпоставити да је барем неко вријеме живјела на угарском краљевском двору. Такође треба поменути да је Доротејина стричевка принцеза Теодора Лазаревић, што значи да је Доротеја била повезана с Бранковићима па и Немањићима.

Твртко је размишљао да сколип брак с Монтефератском маркизом Јоландом брак, али је Јоланда умрла на путу.Године 1427. Твртко је изразио жељу да ожени Доротеју, религиозну римокатолињу. Римокатоличка црква се успротивила браку, те га је дозволила тек када се папа увјерио у Тврткову оданост Римокатоличкој цркви, а сам Твртко је папи признао да влада земљом херетика.Твртку је брак с Доротејом био од изузетне важности због њеног сродства с угарским племством и самим краљем Угарске, те је желио њиме учврстити своје односе с Угарском.

Брак уреди

 
Свети Јаков Маркијски је развио снажан анимозитет према краљици Доротеји, оптужујући је за покушај тровања.

Дана 9. априла 1428. године склопљене су заруке, а Твртко је Доротеју дочекао у мјесту Милодраж у пратњи дубровачких посланика. Вјенчање којим је Доротеја постала краљица Босне је одржано исте године на босанском краљевском двору, између 23. јула, када дубровачко Велико вијеће и Вијеће умољених одређују да ће на краљеву свадбу послати два свирача, и 31. јула, када Дубровчани траже од својих посланика да им јаве када млада краљица дође у Подвисоки како би јој се могли уручити дарови. Вјенчању из протеста због непопуларне алијансе с Угарском нису присуствовали поједини босански племићи, попут војводе Сандаља Хранића Косаче, Радослава Павловића, и Златоносовића. Дубровачки архив посједује доста података о припремама за свадбу, о поклонима урученим новој краљици, као и о самој свадби, чији су значајан дио организовали Дубровчани.

Краљица Доротеја се противила реформама у реду фрањеваца које је подстицао викар Јаков Маркијски. Између ње и будућег свеца се развило велико непријатељство, те је Јаков краљицу оптуживао за покушаје убиства.Доротеја и Твртко су постали изузетно непопуларни међу фрањевцима, који Доротеју називају "злом женом". Јаков је био послан у Босну од папе Еугена IV у својству главног инквизитора, а свој неуспјех у преобраћању патерана папи је оправдао недостатком подршке краљевског пара. Ови извјештаји су у супротности с изворима који Доротеју називају преданом католикињом, али и с чињеницом да се за Твртка удала тек када је доказао своју оданост Римокатоличкој цркви.

Краљица Доротеја је умрла између 19. и 24. септембра 1438. године.У гробници Твртка II у гробној капели на Бобовцу је приликом археолошких ископавања вршених између 1959. и 1967. године пронађен скелет женске особе старије од 20 година; утврђено је да припада Доротеји Горјанској. У близини гроба су пронађене и умјетнине директно асоциране с њом.

Потомство уреди

Није разјашњено питање Доротејиног потомства. Како извори не спомињу дјецу краљевског пара, може се претпоставити да их није ни било. Међутим, археолошким истраживањем краљевске гробнице утврђено је да се између гробова краља Твртка II и краљице Доротеје налази дјечији гроб. У дубровачким изворима нигдје није забиљежено ништа што би могло упутити на трудноћу краљице или рођење дјетета, а мало је вјероватно да би дубровачким хроничарима промакло нешто тако значајно као пород босанске краљице и традиционално слање поклона поводом таквих догађаја или изразе саучешћа у случају да је дијете умрло брзо након рођења. Са сигурношћу се може само утврдити да пар иза себе након смрти није оставио никакво потомство.

Наслијеђе уреди

Закључено је да је највјероватније Доротеја Горјанска инцирала изградњу интимне дворске капеле на Бобовцу. То је највише одговарало њеним потребама и навикама, а и сличне објекте је могла видјети у Будиму, Вишеграду и Естергому; друге двије угледне и енергичне краљице којима се приписивала изградња објекта су Јелена Нелипчић, за коју се сматра да је краљевала прекратко за тај подухват, и Катарина Косача, за коју се поузданије зна да је иницирала изградњу велике цркве на Бобовцу. Павао Анђелић за Доротеју каже да је "показала смисао за умјетност и у практичном животу"

Преци уреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Стјепан Горјански
 
 
 
 
 
 
 
8. Андрија Горјански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Никола Горјански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Иван Горјански (бан)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Доротеја Горјанска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Тројден I, војвода Мазовије
 
 
 
 
 
 
 
12. Сиемоwит III, војвода Мазовије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Марија Јурјевна
 
 
 
 
 
 
 
6. Сиемоwит IV, војвода Мазовије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Никола II, војвода Опаве
 
 
 
 
 
 
 
13. Еуфемија Опавска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Ана Пјаст
 
 
 
 
 
 
 
3. Хедвига Мазовска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Гедиминас, велики кнез Литваније
 
 
 
 
 
 
 
14. Алгирдас, велики кнез Литваније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Јаунė
 
 
 
 
 
 
 
7. Александра Литванска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Александар II, велики кнез Владимира
 
 
 
 
 
 
 
15. Јулијана Александровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Анастазија Јурјевна
 
 
 
 
 
 

Референце уреди

Литература уреди