Драган Стојнић

Драган Стојнић
Драган Стојнић
	Драган Стојнић
Пуно име	Ђорђе Стојнић
Датум рођења	10. новембар 1937.
Место рођења	Београд; Краљевина Југославија
Датум смрти	19. март 2003. (65 год.)
Место смрти	Београд; Србија и Црна Гора

Драган Стојнић (Београд, 10. новембар 1937 — Београд, 19. март 2003) био је српски и југословенски шансоњер. Он је један од наших најзначајнијих шансоњера.^[1]

Биографија

Живио је у Сарајеву, Бањој Луци, Скопљу и Београду, градовима који су обиљежили њега и његово музичко стваралаштво, но гдје год да је дошао у срцу је увијек носио пјесму. Одувијек је желио да постане пјевач, а на сцени је провео скоро 40 година. Студирао је француски језик, да би касније ипак завршио Вишу туристичку школу.

Умро је 19. марта 2003. после дуге и тешке болести у Градској болници у Београду. Сахрањен је 21. марта 2003. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.^[2]

Стваралаштво

Његови почеци се везују за тада познати сарајевски ансамбл „Пријатељи“. Први велики успјех постигао је 1964. године побједом на фестивалу у Краљеву „Микрофон је ваш“ са пјесмом „Била је тако лијепа“, тадашњим евровизијским хитом, пјесмом представницом Француске 1963. године. Сљедеће године такође добија прву награду на фестивалу у Опатији са евергрееном „Зашто долазиш само са кишом“. Послије тога 1966. године гостује париској Олмпији, интернационалном храму музике, а његове плоче су почеле да се продају у огромним тиражима.^[3]

Свој најплоднији стваралачки период Драган Стојнић је имао у Сарајеву, гдје је током 1960-их снимио више француских шансона, а кроз преводе текстова југословенска публика је добила прилику да упозна смисао и дух француске шансоне. Осим текстова на француском језику, он је користио и текстове Б. Стојадиновића и Н. Вражалице. Успјешно је сарађивао са сарајевским оркестром Есада Арнауталића који је био и аранжер више његових пјесама. Истих година повремено је наступао и на југословенским фестивалима забавне музике (Опатијски фестивал, Ваш шлагер сезоне, Београдско пролеће), пар пута је представљао и Радиотелевизију Сарајево на националним изборима за Пјесму Евровизије, но све у свему Драган Стојнић ипак није био фестивалски пјевач.

1984. године почео је са серијом традиционалних солистичких концерата поводом 8. марта у Београду, којима је одржавао нераскидиву везу са публиком. Одржао је многобројне концерте и наступе широм Југославије, а захваљујући пјесми обишао је и готово цијели свијет. Био је дугогодишњи сарадник ПГП РТБ-а, а 1998. године добио је награду „Златни Беочуг“ Културно-просветне заједнице Београда. 1991. отпјевао је готово цјелокупни материјал за музику филма „Мој брат Алекса,“ који говори о животном дјелу Алексе Шантића.

Дискографија

Албуми

C'Ест Ла Вие –‎ ПГП РТБ (1983)
То је љубав –‎ ПГП РТБ (1988)
Адагио –‎ ПГП РТС (1996)
Једна давна љубав –‎ ПГП РТС (1999)

Синглови

Била је тако лијепа -ПГП РТБ (1965)
Мој живот -ПГП РТБ (1966)
Ламенто -ПГП РТБ (1967)
Важна је ружа -ПГП РТБ (1967)
Бони и Клајд -ПГП РТБ (1968)
Живот који живим -ПГП РТБ (1969)
Јелисејска поља -ПГП РТБ (1970)
Једне ноћи -ПГП РТБ (1971)
Две жене/Дани лудо пролазе-ПГП РТБ (1971)
Маестро и виолина -ПГП РТБ (1976)

Фестивали

Београдско пролеће:

Воз (алтернација са Тихомиром Петровићем), '66, победничка песма
Крај чак и с тобом, '67
Ватромет давних жеља, '68
Живот којим живим, '69
Једне ноћи, '71
Један човек и једна жена, '83

Ваш шлагер сезоне, Сарајево:

Не вјеруј / Игра живота, '67
Има у мени нешто циганско, '68

Опатија:

Зашто долазиш само с кишом (алтернација са Зафиром Хаџимановом, прва награда публике и прва награда стручног жирија, победничка песма, '65
Јутро љубави (алтернација са Звонком Шпишићем), '66
Ни ти, ни ја (алтернација са Арсеном Дедићем), '66, прва награда стручног жирија и победничка песма
Вино и гитаре (алтернација са Габи Новак), '67, награда за текст и прва награда публике, победничка песма
Јучер смо били задњи пут заједно (алтернација са Ивицом Шерфезијем), '68
Светионици слободе, '81 (вече родољубиве песме)
Стара песма, '82

Загреб:

За нашу љубав то је крај (Доста, свега ми је доста), (алтернација са Габи Новак), '66, прва награда публике и читалаца Вечерњег листа, скулптура Сирена, победничка песма
Валцер за Барбару, '66
Дубровачки мадригал, '72

Песма лета:

У твојој близини, '69

Југословенски избор за Евровизију:

Дуга је ноћ, Београд'66
Два новчића, Београд '66
Прича, Београд '66
За ноћ или дан, Љубљана '67

Сплит:

Стипина љубав, '66, награда стручног жирија за најуспелију забавну мелодију, награда стручног жирија ревије Свет и награда за аранжман за плесни оркестар

Интернатионал Сонг Фестивал Сопот, Пољска:

Мадемоиселле Лисе, '69

Скопље:

Жолта липа, '71

Референце

^ „Драган Стојнић, певачка легенда: Бљеснуо као комета, а ...”. Yугопапир. Архивирано из оригинала 25. 01. 2019. г. Приступљено 25. 1. 2019.
^ „ЗВИЈЕЗДЕ ИЗ СЕХАРЕ ДРАГАН СТОЈНИЋ: Умро на дан мајчине сахране”. Еxпресс. Приступљено 25. 1. 2019.
^ „Драган Стојнић биографија”. Сећања. Архивирано из оригинала 25. 01. 2019. г. Приступљено 25. 1. 2019.

Спољашње везе

[1] „Драган Стојнић, певачка легенда: Бљеснуо као комета, а ...”. Yугопапир. Архивирано из оригинала 25. 01. 2019. г. Приступљено 25. 1. 2019.

[2] „ЗВИЈЕЗДЕ ИЗ СЕХАРЕ ДРАГАН СТОЈНИЋ: Умро на дан мајчине сахране”. Еxпресс. Приступљено 25. 1. 2019.

[3] „Драган Стојнић биографија”. Сећања. Архивирано из оригинала 25. 01. 2019. г. Приступљено 25. 1. 2019.

[1]

[2]

[3]