Дрворез

Дрворез (или ксилографија) је графичка техника високе штампе на дрвеним плочама које се режу специјалним ножевима уздуж влакана дрвених плоча.

Дрворез Албрехта Дирера, Четири јахача апокалипсе (1497-98)

Двострана дрворезна плоча, Стефан Ликић 1732.

Историја

Најранији дрворези на Истоку

Најранији познати одштампани дрворез је Диамонд Сутра свитак, кога је одштампао Wанг Цхиех 868. године наше ере. Овај комплексни склоп фигура и текста, откривен 1900. године у источном Туркменистану, дозвољава нам да претпоставимо да су Кинези практиковали дрворез и раније. Развијајући се у наредним вековима, кинеска продукција дрвореза је достигла у 17. веку висок ниво, чији су примери сложене књиге штампане у боји. Ове књиге су, стигавши у Јапан, утицале на развој јапанских дрвореза (Укијо-е).

Почеци дрвореза на Западу

Слично као на Истоку, и на Западу се дрворез развија прво као начин штампања на текстилу, а затим и као средство распрострањивања религије. У четрнаестом и петнаестом веку, када је писменост била привилегија владајућих класа, није било бољег начина за ширење вере од слика које су приказвале живот Христа и светаца. Заједно са почетком масовније производње папира у Европи цвета и употреба дрвореза. Најранији пример дрвореза на Западу је фрагмент Распећа који датира из касног четрнаестог века, кога називамо Боис Протат (Дрво Протат), пронађеног у једном манастиру у источној Француској 1899. године. Претпоставља се да је ова плоча дрвореза коришћена за штампање текстила судећи по њеним димензијама. Пре него што ће 1450. године Гутенберг имислити принцип штампања покретних карактера, илустрације и текст у књигама су резане у дрвету на истој плочи. То су биле такозване блок књиге, које нестају из употребе по развоју штампарије, када расте потреба за илустрацијама у дрворезу које ће пратити текст. У том тренутку се сликари почињу инересовати за овај медиј. Неки од њих су Мартин Шонгауер, Албрехт Дирер, Ханс Холбајн Старији, Ханс Балдунг Грин и Лука Кранах у Немачкој, Лука Ван Лејден у Холандији. Дирер је извршио највећи утицај на уметнике тог времена. Осим појединачних радова, урадио је и серије дрвореза као што су Апокалипса или Живот Богородице. Већ око 1508. настали су први дрворези у боји, техника коју ће ускоро прихватити уметници као Лука Кранах и Ханс Буркмер. Та техника, названа цхиаросцуро (светло-тамно), састоји штампања више пролаза једне исте боје у различитим тоновима, почев од најсветлијег. Типичан представник ове технике је Уго Да Карпи.

Настанак технике дрвореза на плочама попречног пресека

Више о овој техници у чланку Дрворез (на плочама попречног пресека)

Како је расло интересовање за новооткривене технике дубоке штампе, бакрореза и бакрописа, смањивало се интересовање великих уметника за дрворез. Технике дубоке штампе су дозвољавале велики број финих детаља и тиме засениле могућнодти дрвореза. Међутим, 1780. године, Томас Бевик развија методу дрвореза на тврдим плочама добијеним из попречног пресека шимшира (Буxус). На равној, глаткој површини тако добијених плоча, могуће је било извођење финих линија са много детаља које се нису оштећивале при штампи. Тако израђени дрворези су се могли штампати у хиљадама истоветних примерака. Ова метода је унела револуцију у илустрацију новина, књига, реклама, часописа.

Поновни успон дрвореза

Божидар Продановић, Злочин I, дрворез у боји, 1963.

У деветнаестом веку у Паризу, јапански дрворези су постали инспирација многим савременим уметницима. Многи су унели концепт Укиоy-е дрвореза у своје радове. Иако на заласку славе у Јапану, ови дрворези су остварили јак утицај на европску авангарду. Пол Гоген, Ван Гог, Мери Касат, Анри де Тулуз-Лотрек, Џејмс Вистлер, (Едгар Дега, Едуар Мане, Камиј Писаро, прихватили су утицај асиметричне композиције, јаког цртежа и стилизованих форми јапанских дрвореза, као и равне површине боје, шаре, и линију као саставни део композиције. Утицај се осетио како у њиховим сликама, тако и у графичким радовима уметника. Најистакнутији представници новог успона дрвореза су свакако Пол Гоген и Едуард Мунк.

За даљи развој и успон дрвореза су заслужни немачки експресионисти и група Мост (Дие Бруцке). Ови уметници су се окренули једноставности и експресивности ове технике настале у средњем веку, и у њој пронашли средство снажног израза. Ерих Хекел, Карл Шмит Ротлуф, Ернст Лудвиг Кирхнер, Емил Нолде, Ото Милер су припадници ове групе који су се опробали у техници дрвореза. Они су утицали на уменике као што су Кате Колвиц. I за чланове групе Плави јахач (Дие Блауе Реитер), Кандински, Клеа, Франца Марка, Јавленског, дрворез је представљао значајан медиј њиховог уметничког изражавања.

Техника

Код дрвореза, графичка слика се урезује помоћу специјалних ножева у глатку плочу дрвета. Површина коју желимо одштампати, а која представља цртеж, се не изрезује, већ се ножевима уклањају површине које при штампи остају ненабојене, осносно беле. Тако изрезана плоча се набојава ваљком и штампарском бојом и затим се отискује, ручно или уз помоћ пресе за високу штампу. Ручно штампање је карактеристичније за праксу дрвореза на Истоку, док је на Западу у те сврхе најчешће коришћена преса.

Алати

Алат који се користи у техници дрвореза је сличан алатима технике дубореза. Састоји се од ножева и длета разних величина и ширина У и V пресека, као и равних длета за одстрањивање остатака резања. Осим ових основних, може се користити и дуги низ других алата, у зависности од ефекта и текстура које желимо постићи.

Плоча

У техници дрвореза се могу користити плоче од разног дрвета. На уметнику је да одабере дрво које му одговара, а чију текстуру каткад може успешно уклопити у свој уметнички израз. Најчешће се користе плоче израђене од јеловине, тополе, трешње, крушке и сл. Док је јеловина најмекша за обраду, трешња својом тврдоћом пружа могућности за детаљнији цртеж. Плоча мора бити равна и глатка и са што мање чворова, осим ако не желимо да у штампи дође до израза текстура и природа дрвета.

Рад на плочи

Цртеж се на плочу може наносити на више начина. Један од уобичајенијих је директно цртање четком и тушем. Постоје такође и многобројни начини преношења цртежа са других врста подлога, рецимо са папира, затим са фотокопије, путем индиго папира и сл. Цртеж је могуће и директно урезивати без претходно развијеног предлошка. У том случају се плоча још неизрезана набојава црном штампарском бојом, тако да је током процеса резања одмах јасно уочљив крајњи резултат. Ножеви у дрворезу служе првенствено за обсецање линија, док се длета користе углавном за одстрањивање оних делова између линије које не желимо штампати. Код директног резања, длета се често користе као основно средство за постизање цртежа, уз обично велику експресивност крајњег резултата. За овај метод је ипак потребно да уметник има јасан концепт у глави и да прецизно влада техником. Исправка грешки је могућа, али је врло компликована. Она се врши уметањем комада дрвета тамо где желимо рестаурирати површину плоче.

Боја и папир

Набојавање цртежа се врши гуменим ваљцима, уз коришћење штампарске боје, на уљаној или воденој бази. Штампарске боје за високу штампу се купују у тубама или у кантицама. Водене боје се поготову користе у техници јапанског дрвореза.

За штампу се може кориситити било који папир, али најбоље резултате даје ручно рађени јапански папир. Овај папир се не кваси приликом штампања. У зависности од ефекта који желимо постићи, могу се користити и друге врсте папира, које се користе и у неким другим графичким техникама, које при штампи квасимо или не.

Штампање

Штампање дрвореза се може вршити ручно или пресом, вертикалном типографском, пресом за дубоку штампу или специјално прилагођеном литографском пресом. Ручна метода, иако тежа и напорнија, дозвољава манипулације у вези интензитета отиска, док преса даје отиске униформног интензитета. Ручна метода је карактеристичнија за технику јапанског дрвореза. Преса је идеална као метод код већих тиража, али она захтева да је плоча дрвореза идеално равна и константне дебљине.

Дрворез у боји

Дрворез у боји се постиже употребом већег броја матрица, по једну за сваку боју (пролаз). Редослед штампања зависи од жељеног ефекта, мада се по правилу штампа од најсветлије до најтамније боје. Могу се кориситит покривне боје, или се исто тако преклапањем транспарентних боја може добити више нијанси са мањим бројем пролаза. Тако штампајући плавом и жутом транспарентном бојом добијамо у њиховим преклопима зелену боју, односно дрворез у три боје са само две плоче. Употребом три плоче за три основне боје, можемо добити цео спектра, уз употребу евентуално четврте плоче за црну боју у најтамнијим тоновима.

При штампању из виђе пролаза, пажња се мора обратити на добро уклапање пролаза, или „пасовање“, мада се интересантни ефекти могу постићи и намерним непрецизним уклапањем пролаза. Ово се постиже употребом низа различитих метода, у зависности од формата и преференци самог уметника или штампара. При набојавању плоче се такође чогу постићи интересантни ефекти, ако се на ваљак истовремено наноси више боја. Штампарске боје постоје у великом низу нијанси, на уљаној или воденој бази.

Метода јапанског дрвореза

Метода јапанског дрвореза се базира на истом принципу као и европски дрворез, уз неке различитости при резању, штампању, употреби боје, као и по врсти о форматима папира који се користе. Јапански дрворез користи боје на воденој бази, уз обилато коришћење директног набојавања четком ради постизања ефеката и прелаза. Вешти јапански штампари су успевали да овом ручном методом набојавања постигну тираже истоветних отисака. Код јапанског дрвореза велику улогу игра и избор формата и врсте папира на коме ће се штампати.

Литература

1. Џевад Хозо, Умјетност мултиоригинала, Прва књижевна комуна Мостар, 1988.
2. Јöрге де Соуса Норонха, Л’естампе, објет раре, Алтернативес, Парис, 2002.
3. Принт-макинг тецхниqуес, Оцтопус боокс, Лондон, 1982.
4. Јохн Росс, Цларе Романо, Тим Росс, Тхе Цомплете принтмакер, Тхе Фрее Пресс, Неw Yорк, 1990.

Спољашње везе

• Едукативна интерактивна презентација која објашњава принципе графичких техника и процес израде графичког листа (Музеј модерне уметности у Њујорку)