Дубински кварк (енгл. bottom quark) или б кварк, такође познат као кварк лепоте (енгл. beauty quark), је кварк треће генерације са наелектрисањем од −1/3 e. Други је по реду по масивности међу 6 кваркова. Маса му је 4200 MeV/c2. За више од 4 пута је тежи од протона. Он припада трећој породици честица према стандардном моделу. Има набој од -1/3 е. Као и сви кваркови спада у групу фермиона са спином од -1/2. Распада се путем слабог међуделовања. Античестица дубинског кварка је дубински антикварк. Дубински кварк су постулирали Макото Кобајаши и Тошихиде Масукава 1973. године како би објаснили ЦП нарушавање, а први пут га је приметио тим под водством Леона M. Ледермана 1977. године у Фермилабу .

Дубински кварк
КомпозицијаЕлементарна честица
СтатистикеФермионски
ГенерацијаТрећа
ИнтеракцијеЈака, слаба, електромагнетна сила, гравитација
Симболб
АнтичестицаДубински антикварк (б)
ТеоријеМакото Кобајаши и Тошихиде Масукава (1973)[1]
ОткривенЛеон M. Ледерман ет ал. (1977)[2]
Маса4,18+0,04
−0,03
 ГеВ/ц2
(МС схема)[3]
4,65+0,03
−0,03
 ГеВ/ц2
(1С схема)[4]
Распад уЧаробни кварк, или Горњи кварк
Наелектрисање1/3 e
Боја набојаДа
Спин1/2
Слаби изоспинЛХ: −1/2, РХ: 0
Слаби хипернабојЛХ: 1/3, РХ: −2/3

Сви кваркови се описују на сличан начин електрослабом и квантном хромодинамиком, мада дубински кварк има изузетно ниске стопе прелаза у кваркове мање масе. Дубински кварк је такође карактеристичан по томе што је продукат у скоро свим распадима вршног кварка, и чест је продукат распада Хигсовог бозона.

Име и историја уреди

Дубински кварк су први пут теоретски описали 1973. физичари Макото Кобајаши и Тошихиде Маскава да би објаснили ЦП нарушавање.[1] Назив „дно” увео је 1975. године Хејм Харари.[5][6]

Дубински кварк је 1977. године открио експериментални тим Е288 еxперимента у Фермилабу, који је предводио Леон M. Ледерман, када су судари произвели бутомонијум.[2][7][8] Кобајаши и Маскава су добили Нобелову награду за физику 2008. године за своје објашњење ЦП нарушавања.[9][10]

По његовом открићу, било је иницијатива да се дубински кварк именује називом „лепота”, али „дно” је постало преовлађујућа у употреби, по аналогији „вршни” и „дубински” релативно на „горњи” и „доњи” кварк.

Препознатљиви карактер уреди

„Гола” маса дубинског кварка је око 4,18 ГеВ/ц2[3] – нешто више од четири масе протона, и много редова величине више од обичних „лаких” кваркова.

Иако он готово искључиво прелази из или у вршни кварк, дубински кварк се може распадати у било горњи кварк или чаробни кварк путем слабе интеракције. Елементи ЦКМ матрице Vub и Vcb одређују брзине, где су оба ова распада потиснута, чинећи животни век дубинских честица (~10−12 s) нешто вишим од оних са чаробним честицама (~10−13 s), али нижим од оних од страним честицама (од ~10−10 до ~10−8 s).[11]

Комбинација велике масе и ниске стопе прелаза даје експерименталним колизионим нуспродуктима који садрже добински кварк карактеристичан потпис, који их чини релативно лаким за идентификацију помоћу технике зване „Б-означавање”. Из тог разлога, мезони који садрже дубински кварк су изузетно дуготрајни због њихове масе, и најлакше су честице употребу у истраживању ЦП нарушавања. Такви експерименти се изводе у BaBar, Belle и LHCb експериментима.

Хадрони који садрже дубинске кваркове уреди

Неки од хадрона који садрже дубинске кваркове су:

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б M. Кобаyасхи; Т. Маскаwа (1973). „ЦП-Виолатион ин тхе Ренормализабле Тхеорy оф Wеак Интерацтион”. Прогресс оф Тхеоретицал Пхyсицс. 49 (2): 652—657. Бибцоде:1973ПТхПх..49..652К. дои:10.1143/ПТП.49.652. Архивирано из оригинала 24. 12. 2008. г. Приступљено 08. 08. 2019. 
  2. ^ а б „Дисцовериес ат Фермилаб – Дисцоверy оф тхе Боттом Qуарк” (Саопштење). Фермилаб. 7. 8. 1977. Приступљено 24. 7. 2009. 
  3. ^ а б M. Танабасхи; et al. (2018). Партицле Дата Гроуп. „Ревиеw оф Партицле Пхyсицс”. Пхyсицал Ревиеw D. 98 (3): 030001. дои:10.1103/ПхyсРевД.98.030001. 
  4. ^ Ј. Берингер (Партицле Дата Гроуп); et al. (2012). „ПДГЛиве Партицле Суммарy 'Qуаркс (у, д, с, ц, б, т, б′, т′, Фрее)' (ПДФ). Партицле Дата Гроуп. Архивирано из оригинала (ПДФ) 12. 05. 2013. г. Приступљено 18. 12. 2012. 
  5. ^ Х. Харари (1975). „А неw qуарк модел фор хадронс”. Пхyсицс Леттерс Б. 57 (3): 265—269. Бибцоде:1975ПхЛБ...57..265Х. дои:10.1016/0370-2693(75)90072-6. 
  6. ^ К.W. Сталеy (2004). Тхе Евиденце фор тхе Топ Qуарк. Цамбридге Университy Пресс. стр. 31—33. ИСБН 978-0-521-82710-2. 
  7. ^ L.M. Ледерман (2005). „Логбоок: Боттом Qуарк”. Сyмметрy Магазине. 2 (8). Архивирано из оригинала 4. 10. 2006. г. 
  8. ^ С.W. Херб; Хом, D.; Ледерман, L.; Сенс, Ј.; Снyдер, Х.; Yох, Ј.; Аппел, Ј.; Броwн, Б.; Броwн, C.; Иннес, W.; Уено, К.; Yаманоуцхи, Т.; Ито, А.; Јöстлеин, Х.; Каплан, D.; Кепхарт, Р.; et al. (1977). „Обсерватион оф а Димуон Ресонанце ат 9.5 ГеВ ин 400-ГеВ Протон-Нуцлеус Цоллисионс”. Пхyсицал Ревиеw Леттерс. 39 (5): 252. Бибцоде:1977ПхРвЛ..39..252Х. дои:10.1103/ПхyсРевЛетт.39.252. 
  9. ^ 2008 Пхyсицс Нобел Призе лецтуре бy Макото Кобаyасхи
  10. ^ 2008 Пхyсицс Нобел Призе лецтуре бy Тосхихиде Маскаwа
  11. ^ Наве, C. Р. „Трансформатион оф Qуарк Флаворс бy тхе Wеак Интерацтион”. ХyперПхyлсицс. 

Литература уреди

Spoljašnje veze уреди