Еикосаноиди су сигнални молекули који настају оксидацијом есенцијалних масних киселина (EPA) које су двадесет-угљеника дуге. Они врше комплексну контролу над многобројним телесним системима, као што је развој инфламације и имунитета. Они исто тако функционишу као гласници у централном нервном систему. Контролне мреже које зависе од еикосаноида су међу најкомплекснијим системима људског тела.

Арахидонска киселина

Еикосаноиди су изведени било из омега-3 (ω-3) или омега-6 (ω-6) EFA. ω-6 еикосаноиди су генерално проинфламаторни, док ω-3 молекули имају ту улогу у знатно мањој мери. Количина и баланс тих масноћа у исхрани има утицаја на телесне функције контролисане еикосаноидима, као и на кардиоваскуларне болести, триглицериде, крвни притисак, и артритис. Антиинфламаторни лекови попут аспирина и других NSAID лекова делују путем умањења синтезе еикосаноида.

Постоје четири фамилије еикосаноида: простагландини, простациклини, тромбоксани и леукотриени. Свака има две или три засебне серије, изведене било из ω-3 или ω-6 EFA. Различите активности тих серија у знатној мери објашњавају здравствене ефекте ω-3 и ω-6 масти.[1][2][3][4]

Структуре репрезентативних еикосаноида
Простагландин Е1. Петочлани прстен је карактеристичан за ову класу. Тромбоксан А2. Атоми
кисеоника су у прстену.
Леукотриен Б4. Садржи 3 коњуговане двоструке везе.
Простациклин I2. Разликује се по другом прстену од простагландина. Леукотриен Е4, пример цистеинил леукотриена.

Номенклатура уреди

Еикосаноид (грч. eicosa - двадесет) је колективни назив[5] за оксидисане деривате три различите есенцијалне масне киселине са двадесет угљеника:

Тренутна употреба ограничава термин на леукотриене (LT) и три типа простаноида: простагландини (PG) простациклини (PGI), и тромбоксани (TX). Та дефиниција се користи у овом чланку. Међутим, неколико других класа липида се могу технички назвати еикосаноидима: хепоксилини, ресолвини, изофурани, изопростани, липоксини, епи-липоксини, епокси-еикосатриеноинске киселине (ЕЕТ) и ендоканабиноиди. Неки извори називају леукотриене и простаноиде „класичним еикосаноидима“[6][7][8], што је у контрасту са „новим“, „еикосаноидима сличним“ или „некласичним еикосаноидима“.[9][10][11][12]

Поједини еикосаноиди се означавају скраћеницама које су четири карактера дуге. Оне се формирају на следићи начин:

  • Двослована ознака липида,[13]
  • Једно слово које означава секвенцу[14] и
  • Субскрипт који даје индикацију о броју двоструких веза.

Примери су:

  • ЕПА-изведени простаноиди имају три двоструке везе, нпр. PGG3, PGH3, PGI3, TXA3, док леукотриени имају пет, (LTB5).
  • АА-изведени простаноиди имају две двоструке везе, нпр. PGG2, PGH2, PGI2, TXA2, док леукотриени из ове групе имају четири, (LTB4).

Осим тога, могу да постоје стереохемијске разлике међу молекулима. Изомери се означавају грчким словима, нпр. PGF.

Биосинтеза уреди

Фамилије ензима које каталишу масно киселинску оксигенацију којом се формирају еикосаноиди су:

Еикосаноиди се не чувају у ћелијама, него се синтетишу по потреби. Они се формирају из масних киселина које сачињавају ћелијске мембране и једарни овој.

Биосинтеза еикосаноида почиње кад се ћелија активира механичком траумом, цитокинима, факторима раста или другим стимулусима. Стимулус може да буде и еикосаноид из суседне ћелије. Тиме се иницира ослобађање фосфолипаза са ћелијске мембране. Фосфолипазе путују до једарног овоја. Тамо, фосфолипазе катализују естерску хидролизу фосфолипида (путем А2) или диацилглицерола (путем фосфолипазе C). Тиме се ослобађају 20-угљеника дуге есенцијалне масне киселине. Ова хидролиза је ступањ који одређује брзину формирања еикосаноида.

Више фосфолипаза може да ослободи масне киселине. Међу њима је тип IV цитосолна фосфолипаза А2 (cPLA2) кључни учесник. Ћелије без cPLA2 генерално немају способност синтезе еикосаноида. Фосфолипаза cPLA2 је специфична за фосфолипиде који садрже AA, EPA или GPLA у SN2 позицији. cPLA2 takođe ima sposobnost oslobađanja lizofosfolipida koji postaju trombocit-aktivirajući faktori.

Literatura уреди

  1. ^ DeCaterina, R & Basta, G (2001). „n-3 Fatty acids and the inflammatory response - biological background” (PDF). European Heart Journal Supplements. 3, Suppl D: D42—D49. doi:10.1016/S1520-765X(01)90118-X. Приступљено 10. 2. 2006. 
  2. ^ Funk, Colin D. (30. 11. 2001). „Prostaglandins and Leukotrienes: Advances in Eicosanoid Biology”. Science. 294 (5548): 1871—1875. PMID 11729303. doi:10.1126/science.294.5548.1871. Приступљено 8. 1. 2007. 
  3. ^ Piomelli, Daniele (2000). „Arachidonic Acid”. Neuropsychopharmacology: The Fifth Generation of Progress. Приступљено 3. 3. 2006. 
  4. ^ Soberman, Roy J. & Christmas, Peter (2003). „The organization and consequences of eicosanoid signaling”. J. Clin. Invest. 111 (8): 1107—1113. PMC 152944 . PMID 12697726. doi:10.1172/JCI200318338. Приступљено 5. 1. 2007. 
  5. ^ Beare-Rogers (2001). „IUPAC Lexicon of Lipid Nutrition” (PDF). Приступљено 1. 6. 2006. 
  6. ^ Van Dyke TE, Serhan CN (2003). „Resolution of inflammation: a new paradigm for the pathogenesis of periodontal diseases”. J. Dent. Res. 82 (2): 82—90. PMID 12562878. doi:10.1177/154405910308200202. Приступљено 28. 10. 2007. 
  7. ^ Serhan CN, Gotlinger K, Hong S, Arita M (2004). „Resolvins, docosatrienes, and neuroprotectins, novel omega-3-derived mediators, and their aspirin-triggered endogenous epimers: an overview of their protective roles in catabasis”. Prostaglandins Other Lipid Mediat. 73 (3-4): 155—72. PMID 15290791. doi:10.1016/j.prostaglandins.2004.03.005. Приступљено 28. 10. 2007. 
  8. ^ Anderle P, Farmer P, Berger A, Roberts MA (2004). „Nutrigenomic approach to understanding the mechanisms by which dietary long-chain fatty acids induce gene signals and control mechanisms involved in carcinogenesis”. Nutrition (Burbank, Los Angeles County, Calif.). 20 (1): 103—8. PMID 14698023. 
  9. ^ Evans AR; Junger H; Southall MD (2000). „Isoprostanes, novel eicosanoids that produce nociception and sensitize rat sensory neurons”. J. Pharmacol. Exp. Ther. 293 (3): 912—20. PMID 10869392. 
  10. ^ O'Brien WF, Krammer J, O'Leary TD, Mastrogiannis DS (1993). „The effect of acetaminophen on prostacyclin production in pregnant women”. Am. J. Obstet. Gynecol. 168 (4): 1164—9. PMID 8475962. 
  11. ^ Behrendt H, Kasche A, Ebner von Eschenbach C, Risse U, Huss-Marp J, Ring J (2001). „Secretion of proinflammatory eicosanoid-like substances precedes allergen release from pollen grains in the initiation of allergic sensitization”. Int. Arch. Allergy Immunol. 124 (1-3): 121—5. PMID 11306946. doi:10.1159/000053688. 
  12. ^ Sarau HM; Foley JJ; Schmidt DB (1999). „In vitro and in vivo pharmacological characterization of SB 201993, an eicosanoid-like LTB4 receptor antagonist with antiinflammatory activity”. Prostaglandins Leukot. Essent. Fatty Acids. 61 (1): 55—64. PMID 10477044. doi:10.1054/plef.1999.0074. Приступљено 2. 11. 2007. 
  13. ^ Prostaciklin (PGI) је раније био класификован као простагландин и задржава своју стару ознаку.
  14. ^ Еикосаноиди са различитим словима имају различит положај двоструки веза и различите функционалне групе везане за молекулски скелетон. Слова индицирају ред у коме су се еикосаноиди појавили у литератури. За дијаграме PG [A-H] поледајте Цyберлипид Центер. „Простаноидс”. Архивирано из оригинала 08. 02. 2007. г. Приступљено 5. 2. 2007. 

Спољашње везе уреди