Википедија

Ендоскопија

Ендоскопија (гледајући унутра) је процедура која се користи у медицини за гледање унутар тела.[1] Ендоскопска процедура користи ендоскоп за преглед унутрашњости шупљег органа или телесне шупљине. За разлику од многих других техника медицинских снимања, ендоскопи се убацују директно у орган.

Ендоскоп
Интервенција
Пример флексибилног ендоскопа
МеСХД004724
ОПС-301 код1-40...1-49, 1-61...1-69
МедлинеПлус003338
Лекар се обучава у употреби ендоскопа
Ендоскопија гастроинтестиналног тракта

Постоји много врста ендоскопа. У зависности од места у телу и врсте захвата, ендоскопију може обавити лекар или хирург. Пацијент може бити потпуно свестан или анестезиран током поступка. Најчешће се термин ендоскопија користи за прегледање горњег дела гастроинтестиналног тракта, што је познато као езофагогастродуоденоскопија.[2] За немедицинску употребу, слични инструменти се називају борескопи.

Самоосветљени ендоскоп развијен је у Краљевској амбуланти у Глазгову у Шкотској (једној од првих болница која је напајала електрична мрежа) 1894/5 у департману доктора Џона Макинтира у оквиру његове специјализације за истраживања гркљана.[3]

Медицинске употребе уреди

 
Оперативни део ендоскопа
 
Уметни врх ендоскопа

Ендоскопија се може користити за испитивање симптома у пробавном систему, укључујући мучнину, повраћање, бол у трбуху, отежано гутање и гастроинтестинално крварење.[4] Такође се користи у дијагностици, најчешће за вршење биопсије ради провере стања попут анемије, крварења, упале и карцинома дигестивног система.[4] Поступак се такође може користити за лечење попут каутеризације крварећег крвног суда, ширења уског једњака, одсецања полипа или уклањања страног предмета.[4]

Наменске професионалне организације које су специјализоване за пробавне тегобе саветују да многи пацијенти са Баретовим једњаком пречесто примају ендоскопије.[5] Таква друштва препоручују да пацијенти са Баретовим једњаком и без симптома рака после две биопсије примају биопсије како је назначено и не чешће од препоручене стопе.[6][7]

Историја уреди

 
Цртежи Бозинијевог „Лихтлајтера”, раног ендоскопа.

Први ендоскоп развио је 1806. Филип Бозини у Мајнцу својим увођењем „Лихтлајтераа” (светлосног проводника) „за испитивање канала и шупљина људског тела”.[8] Међутим, Бечко медицинско друштво није прихватило такву новину.[9] Први који је користио ендоскоп у успешној операцији био је Антонен Жан Дезормо чији је изум био најсавременији пре проналаска електричне енергије.

Употреба електричне светлости била је значајан корак у побољшању ендоскопије. Прва таква светла била су спољна, иако довољно моћна у осветљавању да омогуће цистоскопију, хистероскопију и сигмоидоскопију, као и за преглед носних (а касније и торакалних) шупљина, попут оних које је Сер Франсис Круз рутински обављао код људских пацијената (користећи сопствени комерцијално доступан ендоскоп) до 1865. у болници Матер Мисерикорди из Даблина, Ирска.[10] Касније су постале доступне мање сијалице које су омогућиле унутрашњу светлост, на пример, у хистероскопу Ћарлеса Дејвида 1908. године.[11]

Ханс Кристиан Јакобаус се сматра заслужним за прву велику објављену серију ендоскопских истраживања трбуха и грудног коша лапароскопијом (1912) и торакоскопијом (1910),[12] мада је први пријављени торакоскопски преглед код човека исто тако обавио Круз.[13]

Хајнц Калк је користио лапароскопију у дијагностици болести јетре и жучне кесе у тридесетим годинама 20. века.[14] Хоуп је известио 1937. године о употреби лапароскопије за дијагнозу ектопичне трудноће.[15] Године 1944, Раул Палмер је своје пацијенте поставио у Тренделенбургов положај након гасне дистензије трбуха и на тај начин је могао поуздано да изврши гинеколошку лапароскопију.[16]

Вулф анд Сторз уреди

Георг Вулф (1873–1938), берлински произвођач крутих ендоскопа, основан 1906, произвео је Сусманнов флексибилни гастроскоп 1911. године.[17][18] Карл Сторз почео је са производњом инструмената за ЕНТ специјалисте 1945. године преко своје фирме, Карл Сторз ГмбХ.[19]

Референце уреди

  1. ^ „Ендосцопy”. Бритисх Медицал Ассоциатион Цомплете Фамилy Хеалтх Енцyцлопедиа. Дорлинг Киндерслеy Лимитед. 1990. 
  2. ^ „Ендосцопy”. Цанцер Ресеарцх УК. Архивирано из оригинала 01. 02. 2017. г. Приступљено 5. 11. 2015. 
  3. ^ „Тхе Сцоттисх Социетy оф тхе Хисторy оф Медицине” (ПДФ). 
  4. ^ а б в Стафф (2012). „Уппер ендосцопy”. Маyо Цлиниц. Приступљено 24. 9. 2012. 
  5. ^ Америцан Гастроентерологицал Ассоциатион, „Фиве Тхингс Пхyсицианс анд Патиентс Схоулд Qуестион” (ПДФ), Цхоосинг Wиселy: ан инитиативе оф тхе АБИМ Фоундатион, Америцан Гастроентерологицал Ассоциатион, Архивирано из оригинала (ПДФ) 9. 8. 2012. г., Приступљено 17. 8. 2012 
  6. ^ Спецхлер СЈ, Схарма П, Соуза РФ, Инадоми ЈМ, Схахеен Њ (март 2011). „Америцан Гастроентерологицал Ассоциатион медицал поситион статемент он тхе манагемент оф Барретт'с есопхагус”. Гастроентерологy. 140 (3): 1084—91. ПМИД 21376940. дои:10.1053/ј.гастро.2011.01.030. 
  7. ^ Wанг КК, Самплинер РЕ (март 2008). „Упдатед гуиделинес 2008 фор тхе диагносис, сурвеилланце анд тхерапy оф Барретт'с есопхагус”. Тхе Америцан Јоурнал оф Гастроентерологy. 103 (3): 788—97. ПМИД 18341497. 
  8. ^ Боззини, Пхилипп (1806). „Лицхтлеитер, еине Ерфиндунг зур Ансцхауунг иннерер Теиле унд Кранкхеитен, небст дер Аббилдунг” [Лигхт цондуцтор, ан инвентион фор еxамининг интернал партс анд дисеасес, тогетхер wитх иллустратионс]. Јоурнал дер Працтисцхен Арзнеyкунде унд Wундарзнеyкунст (на језику: немачки). 24: 107—24. 
  9. ^ Yамада Т (22. 1. 2009). Атлас оф Гастроентерологy. Јохн Wилеy & Сонс. ИСБН 978-1-4443-0342-1. 
  10. ^ Цаниггиа А, Нути Р, Лоре Ф, Мартини Г, Турцхетти V, Ригхи Г (април 1990). „Лонг-терм треатмент wитх цалцитриол ин постменопаусал остеопоросис”. Метаболисм. 39 (4 Суппл 1): 43—9. ЈСТОР 25204557. ПМЦ 2325571  . ПМИД 2325571. дои:10.1136/бмј.1.223.345. 
  11. ^ Схаwки О, Десхмукх С, Пацхецо ЛА (2017). Мастеринг тхе Тецхниqуес ин Хyстеросцопy. Јаyпее Бротхерс Медицал Публисхерс. стр. 13—. ИСБН 978-93-86150-49-3. 
  12. ^ Литyнски ГС (1997). „Лапаросцопy--тхе еарлy аттемптс: спотлигхтинг Георг Келлинг анд Ханс Цхристиан Јацобаеус”. ЈСЛС. 1 (1): 83—5. ПМЦ 3015224  . ПМИД 9876654. 
  13. ^ Гордон С (2014). „Арт. VIII.—Цлиницал репортс оф раре цасес, оццурринг ин тхе Wхитwортх анд Хардwицке Хоспиталс”. Дублин Qуартерлy Јоурнал оф Медицал Сциенце. 41 (1): 83—99. дои:10.1007/БФ02946459. 
  14. ^ Wилдхирт Е, Калк Х (1977). Неуе Деутсцхе Биограпхие (НДБ). Банд 11. Берлин: Дунцкер & Хумблот. стр. 60. ИСБН 978-3-428-00192-7. 
  15. ^ Бален АХ, Цреигхтон СМ, Давиес MC, МацДоугалл Ј, Станхопе Р (1. 4. 2004). Паедиатриц анд Адолесцент Гyнаецологy: А Мултидисциплинарy Аппроацх. Цамбридге Университy Пресс. стр. 131—. ИСБН 978-1-107-32018-5. 
  16. ^ Литyнски ГС (1997). „Раоул Палмер, Wорлд Wар II, анд трансабдоминал цоелиосцопy. Лапаросцопy еxтендс инто гyнецологy”. Јоурнал оф тхе Социетy оф Лапароендосцопиц Сургеонс. 1 (3): 289—92. ПМЦ 3016739  . ПМИД 9876691. 
  17. ^ Модлин, Фархади-Јоурнал оф Цлиницал Гастроентерологy, 2000
  18. ^ „Абоут Рицхард Wолф Германy”. Рицхард Wолф Медицал Инструментс. 
  19. ^ Незхат C (2005). „Цхаптер 19. 1960'с”. Незхат'с Хисторy оф Ендосцопy. Социетy оф Лапароендосцопиц Сургеонс. Архивирано из оригинала 27. 07. 2018. г. Приступљено 03. 07. 2020. 

Литература уреди

Spoljašnje veze уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Endoskopija&oldid=27676976”