Фабула (лат. fabula, значење: прича) је назив за сажето препричано књижевно дело. У фабули се приликом описивања (препричавања) тог текста користе важни детаљи, који ће омогућити слушаоцу да стекне своју слику о јунацима и догађајима тог дела. Најчешће се користи за опис краћих текстова, за препричавање дужих текстова се користи сиже, заснован само на пуком опису радње и главних ликова.

Фабула се користи и да би се дотакли мотиви одређеног дела и стекла представа о томе која је порука дела. На основу фабуле се приликом анализе лако одређује и тема текста, једна од најбитнијих ствари савремене анализе књижевних дела. У фабули се описују узрочно-последични догађаји, али и споредни и мање важни. Често је људи поистовећују са „садржајем“, што ипак није сасвим тачно. Приповетке, романи, драме и епови представљају дела са фабулом, а лирика, есеј или путописи, будући без фабуле, представљају описна или рефлексивна дела.[1]

Референце уреди

  1. ^ Поповић, Тања. Речник књижевних термина. Београд: Логос арт / Едиција. стр. 206—207. ИСБН 978-86-7360-064-2.