Фелипе Маса (порт. Felipe Massa; 25. април 1981) бразилски је аутомобилиста и возач Формуле Е и бивши возач Формуле 1. Каријеру је почео у картингу, са осам година, где је остао наредних седам година, возећи национална и регионална првенства. Прешао је у Формулу Шевролет, где је освојио шампионат. Године 2000, прешао је у Рено, са којим је освојио титулу и Европско првенство. Године 2001 прешао је у Формулу 3000, где је освојио шампионат.

Фелипе Маса
Фелипе Маса у Монтреалу 2017.
Лични подаци
Пуно имеФелипе Маса
Датум рођења25. април 1981.
Место рођењаСао Пауло, Бразил
ДржављанствоБразил
Висина1,66 м[1]
Маса59 кг[1]
Активни период
2002Заубер
2004—2005Заубер
2006—2013Ферари
2014—2017Вилијамс
Статистика каријере
Број трка272 (269 стартова)
Шампионати0
Победе11
Подијуми41
Пол позиција16
Најбржи кругови15
Прва тркаВелика награда Аустралије 2002
Прва победаВелика награда Турске 2006
Последња победаВелика награда Бразила 2008
Последња тркаВелика награда Абу Дабија 2017

Каријеру у Формули 1 почео је 2002. године, у Зауберу, након чега је прешао у Ферари, где је у сезони 2003 био тест возач. У сезони 2004 вратио се у Заубер, за који је возио и у сезони 2005, након чега је прешао у Ферари, са којим је већ у првој сезони, 2006, победио на две трке, укључујући и његову домаћу трку — Велику награду Бразила, поставши тако први Бразилац након Аиртона Сене који је победио на трци у Бразилу. У сезони 2007 победио је на три трке и завршио је на четвртом месту у шампионату. У сезони 2008 остварио је шест победа и завршио је на другом месту у шампионату, након велике борбе са Луисом Хамилтоном, који је титулу освојио за бод. У сезони 2009, повређен је на десетој трци, након што је одлетео део са болида Рубенса Барикела, због чега је морао да пропусти остатак сезоне. Маса је допринео да Ферари освоји титулу у конкуренцији конструктора 2007 и 2008 и потписао је уговор са тимом до краја сезоне 2013.[2] На дан 10. септембра 2013. године, објавио је да напушта Ферари на крају сезоне. Прешао је у Вилијамс, у којем је заменио Пастора Малдонада, док му је сувозач у сезони 2014 био Валтери Ботас.[3]

Објавио је да ће се повући из формуле 1 на крају сезоне 2016,[4] али након што је Нико Розберг, који је освојио шампионат 2016, одлучио да се повуче на крају сезоне, Ботас је прешао у Мерцедес, због чега је Маса одлучио да остане још једну сезону, где му је сувозач у сезони 2017 био Ленс Строл.[5] На дан 4. новембра 2017. године, објавио је да се повлачи из формуле 1 на крају сезоне.[6] У мају 2018. године, објављено је да се враћа тркању, у Формули Е, где вози за тим Вентури у сезони 2018/19.[7]

Рана каријера уреди

Почео је у картинг серијама са 8 година у Сао паолу где се такмичиоу разним категоријама од 1990 до 1997. 1998. прешао је у формулу шевролет, где је завршио бразилски шампионат као пети. Следеће сезоне добија три од десет трка и узима титулу. 2000. долази у Италију где се такмичи у формули рено, и већ у првој сезони узима титулу и италијанског и европског формула рено шампионата. 2001. прелази у формулу 3000, где убедљиво добија са шест победа од осам трка. На трци у Мугелоу, у Италију запањио је све бољим резултатом од тадашњег шампиона Михаела Шумахера. 2002. потписује за Заубер.

Заубер (2002, 2004-2005) уреди

 
Заубер 2005.

Своју каријеру у Формули 1 Фелипе Маса је започео возећи за Заубер у сезони 2002. Ипак, Бразилац се није најбоље снашао - сезону су обележили бројни инциденти на стази, а након ВН Италије 2002. и судара са Педром де ла Росом, ФИА га је суспендовала за следећу трку, ВН САД. Од тимског колеге, Ника Хајдефелда, био је само три пута бржи у квалификацијама током целе сезоне, и освојио четири бода наспрам Хајдфелдових седам, па је изгубио место тркачког возача за сезону 2003. Ову сезону Маса је провео као тест возач Ферарија, са којим је имао блиске везе - његов менаџер, Николас Тод, је син дугогодишњег Фераријевог шефа тима Жана Тода. Ферари је успео да за 2004. Маси поново обезбеди место возача у Зауберу, тиму који је Ферари годинама снабдевао моторима. Иако поражен од тада изузено цењеног Италијана и тимског колеге Ђанкарла Физикеле (12 бодова наспрам 22 бода Физикеле), Маса се показао далеко боље него 2002, посебно у другом делу сезоне, када је остварио најбољи резултат за тим те сезоне, 4. место на ВН Белгије, а нарочито је импресионирао у квалификацијама за ВН Кине и ВН Бразила, са два четврта места, такође најбољим резултатима за тим у сезони. Маса је остао у Зауберу и током сезоне 2005, а нови тимски колега му је био светски шампион из 1997, Жак Вилнев. Иако број бодова то не говори (Маса је освојио 11, а Вилнев 9 бодова), Маса је у потпуности надмашио Вилнева, од кога је био 13 пута бржи у квалификацијама и само 6 пута спорији, па је Бразилац успео да обезбеди себи место у Ферарију, јер је његов сународник и пријатељ Рубенс Баричело одлучио да после шест година напусти италијански тим и пређе у Хонду.

Ферари (2006-2013) уреди

 
Ферари 2006.

2006. је за Масу била транзициона сезона - нашао се у најуспешнијем тиму свих времена, а за тимског колегу имао најуспешнијег возача свих времена, Немца Михаела Шумахера, па се од њега није очекивало више од тога да буде помоћ у подршка Шумахеру у походу на осму титулу, јер се увелико причало да ће се тада 37-годишњи Шумахер пензионисати из спорта на крају сезоне. Након одличних квалификација на првој трци сезоне у Бахреину и освојеног другог места, Маса је направио грешку већ у трећем кругу, док се налазио на трећем месту, када се окренуо на стази, због чега је непланирано морао у бокс и трку завршио тек на деветом месту. У Малезији, Маса је надмашио Михаела Шумахера, завршивши трку на петом месту, једном испред Немца, упркос томе што је стартовао тек са 16. места. Након лоше трке у Аустралији, када је одустао већ у првом кругу трке након инцидента са Ником Розбергом, Маса је на следеће три трке почео да бележи солидне резултате - четврта места у Сан Марину и Шпанији, а на ВН Европе дошао је до првог подијума у каријери, трећег места. Од 10. трке у сезони, ВН САД, Маса почиње да покзазује своју брзину - три узастопна подијума, од којих су два била друго место. Прву пол позицију и победу у каријери Маса је остварио на ВН Турске, а до краја сезоне освојио је још једну пол позицију у Јапану, а онда на последњој трци сезоне, ВН Бразила, на апсолутно одушевљење домаће публике, победио са пол позиције, чиме је постао први Бразилац од 1993. који је победио на овој трци. Маса је на крају освојио треће место у шампионату возача, надмашивши другог возача Реноа (те сезоне највећег ривала Ферарија), Ђанкарла Физикелу за 7 бодова, са укупно две победе, три пол позиције и седам подијума. С обзиром на то да се Шумахер заиста повукао на крају 2006, Маса, који је тада још увек имао само 25 година, је задржао место у тиму и за сезону 2007, а нови тимски колега му је био од 2007. најплаћенији возач у спорту, Финац Кими Раиконен, који је прешао из Макларен у Ферари.

У сезони 2007. се од Масе још једном очекивало да буде други возач тима - био је четири пута мање плаћен од Раиконена, а старт сезоне није био добар. У Аустралији га је проблем са мењачем коштао скупо - морао је да стартује са 15. места на стази на којој је претицање изузетно тешко. Међутим, Маса је у трци показао брзину Ферарија и пробио се до шестог места, а Кими Раиконен је победио на свој дебитантској трци за италијански тим. У Малезији, Маса је освојио четврту пол позицију у каријери, али је одвезао једну од лошијих трка у каријери - већ на самом старту је изгубио прво место од возача Макларена Фернанда Алонса и Луиса Хамилтона, да би током следећих шест кругова неуспешно покушавао да претекне рукија Хамилтона, направивши велику грешку у шестом кругу трке - након неуспешног покушаја претицања Хамилтона, Маса је на кратко излетео са стазе, што га је коштало губитка две позиције - претекли су га и тимски колега Раиконен, али и Ник Хајдфелд из БМВ-а, након чега се Маса до краја трке возио иза Хајдфелда, освојивши само пето место. Ипак, све се и за Масу и за тим променило од ВН Бахреина, треће трке у сезони. Маса је победио са пол позиције, док је Раиконен завршио на трећем месту, а исти резултат, победа са пол позиције, Маса је поновио и на ВН Шпаније, док је Раиконен одустао у тренутку док се налазио на трећем месту. У Монаку, Маса је још једном надмашио Финца, који је направио крупну грешку у квалификацијама, ударивши у металну ограду, због чега је стартовао са 16. места. Маса је завршио трку на трећем месту, иза Алонса и Хамилтона, али је после пет трка имао десет бодова више од Раиконена. Променљиви резултати и пехови обележили су следећих шест трка за Масу, али и за Раиконена. Маса је у Британији морао због проблема са квачилом стартује из бокса уместо са четвртог места, а у Мађарској је због грешке тима остао без горива у другом делу квалификација, па је стартовао тек са 14. места и остао без бодова у трци. Друга места у Француској и на ВН Европе били су најбољи резултати Масе током ових шест трка, а на ВН Турске Маса је дошао до треће победе у сезони, поново са пол позиције. Пет трка пре краја сезоне, Маса је имао један бод више од Раиконена, кога је потпуно надмашио у квалификацијама за ВН Италије, али је у трци морао да одустане у 10. кругу због проблема са ослањањем, па је тако Раиконен са шест освојених бодова изгледао као једини који може да угрози Макларенове возаче, Хамилтона и Алонса, тако да је до краја сезоне Ферари одлучио да подржи Раиконена, док му је Маса помогао да на крају после драматичне две последње трке заиста и освоји своју прву шампионску титулу, нарочито на последњој трци у Бразилу, када је освојио пол позицију, а потом завршио трку иза Раиконена, али и испред Алонса, који је завршио иза двојице возача Ферарија, помогавши Раиконену да освоји титулу са само једним бодом више и од Алонса и од Хамилтона.

У 2008. Ферари је још једном ушао као фаворит за освајање титуле. Међутим, на ВН Аустралије, пол позицију је освојио Луис Хамилтон из Макларена, док су Маса и Раиконен били тек 4, односно 15. Оба возача Ферарија су морали да одустану у трци због кварова на мотору. Маса је освојио пол позицију на ВН Малезије. Вођство је задржао до прве рунде одласка у бокса, када је испред њега изашао Кими Раиконен. Изгледало је да је Ферари убедљиво најбржи, међутим, у 30. кругу, Маса, док је био на другом месту, прави грешку, услед које излеће са стазе, остаје заглављен у шљунку и завршава трку, што је значило да после две трке није освојио ниједан бод. Након ове трке, појавиле су се спекулације да је Маса под великим притиском и да је његово место у Ферарију у опасности ако не забележи добар резултат у Бахреину, што је председник Ферарија Лука ди Монтецемоло демантовао.[8] Маса је управо у Бахреину преокренуо своју сезону - победио је на стази Сакхир испред Кимија Раиконена, а затим био други у Шпанији (победио је Раиконен) а онда дошао и до друге победе у сезони на ВН Турске. После пет трка, Маса је делио друго место у шампионату са Луисом Хамилтоном, док је први био Раиконен са 35 бодова, 7 више од Масе и Хамилтона. Међутим, почевши од ВН Монака, Раиконенова форма је доживела драстичан пад, а Макларен је у том делу сезоне постао бржи од Ферарија, па је упркос катастрофалној ВН Британије, која се возила по киши и на којој се Маса извртео у трци чак пет пута, а Маса почео да истиче кандидатуру за титулу, уз Хамилтона у Макларену, који је победио на тркама у Монаку, у Британији и у Немачкој (Маса је победио на ВН Француске и освојио још два подијуна). Изванредна трка за Масу у Мађарској није награђена победом - иако је претекао у првој кривини оба возача Макларен и контролисао трку током 67 кругова, Масин мотор отказао је у 68. кругу, мање од три круга пре краја, што га је коштало десет бодова. Потом су уследиле две узастопне победе - са пол позиције у Валенсији, и у Белгији (инцијално, у Белгији је победио Хамилтон, али је након трке кажњен због нелегалног претицања Кимија Раиконена додавањем 25 секунди на време за које је одвезао трку, па је победник постао Маса, а Хамилтон завршио на трећем месту). Након лоше трке и шестог места на кишној ВН Италије, још једну пол позицију Маса је освојио и на ВН Сингапура, међутим, хаос који је настао удесом Нелсона Пикеа коштао је Масу сигурне победе - током пит стопа, покварио се Фераријев "семафор" који показује возачу када је пит стоп завршен, и показао зелено светло у тренутку док је црево за гориво још увек било прикачено за болид. Маса је угледавши зелено светло додао гас и ишчупао црево из лежишта, које је остало закачено за његов болид. Маса је морао да се заустави на излазску из бокса, и чекао долазак Фераријевих механичара да извуку црево, што га је коштало много времена, а након што је црево извучено, Маса и Ферари су кажњени због небезбедног пуштања из бокса. После одређене казне, Маса се нашао читав круг иза лидера трке, и завршио тек на 13. месту, чиме је без његове кривице још једном изгубљено десет сигурних бодова. После ВН Сингапура, Хамилтон је имао 84 бода, Маса 77, док је Раиконен био далеко иза, са 57 освојених бодова, а до краја сезоне је остало само три трке. На ВН Јапана, Хамилтон је изазвао удес на самом старту, што је упропастило и његову и Масину трку - на крају, Маса је ипак завршио на седмом месту, а Хамилтон на 13. месту, чиме је смањио предност на пет бодова. У Кини, Хамилтон је доминантно победио са пол позиције, док је Маса завршио на другом месту, што је значило да пред последњу трку у Бразилу, Хамилтон има чак 7 бодова више од Масе, и да му је за освајање титуле довољно да освоји пето место, чак и ако Маса победи. Управо то се и догодило - након спектакуларне трке у Бразилу, воженој по промељивим временским условима, где је киша неколико пута падала у току трке, Маса је одвезао вероватно најбољу трку у дотадашњем делу каријере и победио. Када је прошао кроз циљ, Маса је почео да слави, јер је мислио да је освојио титулу - Хамилтон, који је био далеко иза, налазио се на шестом месту. Међутим, двадесетак секунди касније, Тиму Глоку из Тојоте, који једини није променио гуме када је почела да пада киша, отказују гуме за суво, што је омогућило Хамилтону да га претекне буквално у последњој крвини, чиме је дошао до петог места и освојио титулу, са једним бодом више од Масе, 98 наспрам 97 (да је Хамилтон завршио шести, Маса би постао шампион због више победа у сезони). Титула освојена у конструкторском шампионату представљала је малу утеху за Масу и Ферари.

2009. је прошла лоше по Ферари, али још горе по Масу. Након радикалне промене правила за сезону 2009. која су се односила на аеродинамику, италијански тим се нашао иза нових лидера Брон ГП-а и Ред Була, као и до тада главни ривал Макларен. Маса је возио доста солидно и другу сезону заредом надмашио Раиконена, и након девет трка имао 22 бода, наспрам Раиконенових 10. Међутим, на ВН Мађарске, Маса је доживео велику несрећу у квалификацијама, када га је погодио у главу део који је отпао са болида Рубенса Баричела, и погодио га само 3 саниметра изнад левог ока, након чега се Маса онесветсио, а његов болид ударио у заштитну ограду. Маса је у бесвесном стању одмах превезен у болницу у Будимпешти, где је провео у коми 48 сати. Срећом, Бразилац се успешно опорављао и наредне недеље изашао из болнице. Прогноза лекара након Масиног буђења из коме је била да је повреда тешка, али да је повратак тркању и потпуни опоравак могућ.[9] Сезона је за Масу нажалост ипак била завршена, а у октобру је подвргнут низу неуролошких тестова, који су показали да је Масин вид у потпуности у реду, и да од 2010. може неометано да се врати тркању.[10][11]

Маса је био спреман за почетак нове сезоне, 2010, а нови тимски колега му је био Шпанац Фернандо Алонсо. На квалифицијама у Бахреину, првој трци сезоне, Маса је импресионирао, освојивши друго место, са временом које је било чак четири десетинке брже од Алонсовог. Ипак, у трци је Шпанац одмах на старту успео да претекне Масу, а потом су обојица претекли Себастијана Фетела из Ред Була, до тада лидера трке, након што је Немац кренуо да вози спорије услед техничког проблема. Маса је своју повратничку трку завршио на другом месту, иза Алонса, изјавивши да је изузетно срећан другим местом, јер никада то тада у каријери није успео да у првој трци сезоне дође до подијума. На ВН Аустралије, Маса се квалификовао иза Алонса, али након што је шпански возач у првој кривини имао инцидент са Џенсоном Батоном из Макларена, Маса је трку завршио на трећем месту, а Алонсо четвртом. Фераријева стратешка грешка у квалификацијама, када су прекасно извели своја два возача на стазу, у тренутку када се киша значајно појачала, значила је да је Алонсо морао да стартује као 19, а Маса 21. У трци је Маса дошао до седмог места, а с обзиром на то да је његов тимски колега одустао услед квара на мењачу, Маса је преузео вођство у шампионату возача, са 39 бодова, док је Алонсо био други са 37 (систем бодовања је од сезоне 2010 промењен у Формули 1 и бодове је од те сезоне освајало 10 возача уместо 8, а победник 25 уместо 10, другопласирани 18 уместо 8, трећепласирани 15 уместо 6 итд). Ипак, од ВН Кине, уследио је низ лоших резултата за Ферари, Масу и Алонса. Маса је повремено успевао да буде бржи од Шпанца, као што је то био случај у Монте Карлу и Турској, али је до преломне тачке у сезони, а испоставило се вероватно и до краја Масиног боравка у италијанској екипи, дошло на ВН Немачке. Уочи трке, Алонсо је имао 98 бодова, а Маса 67, и обојица су били далеко иза лидера у шампионату Луиса Хамилтона. У Немачкој, Ферарији су се квалифковали на 2. и 3. место, и обојица су одлично стартовали, нарочито Маса, који је искористио жесток дуел Себастијана Фетела из Ред Була, освајача пол позиције, и тимског колеге Алонса, и после прве кривине се нашао на првом месту, док је Алонсо био одмах иза њега. Ферари је у трци био класа за себе, а Маса је водио све до 49 круга, када је Ферари шифрованом поруком наредио Маси да пропусти Шпанца, иако су тимске одредбе од 2002. у Формули 1 забрањене. Масин тркачки инжењер Роб Смедли је преко тимског радија саопштио Маси:"Дакле, Фернандо је бржи од тебе. Можеш ли да потврдиш да си разумео поруку?". Након овога, Маса је пропустио Алонса, а Ферари због ове одлуке жестоко критикован и кажњен од стране ФИА-е са 100.000 евра.[12]. Испоставило се да је до краја сезоне Алонсо постао возач број 1 у Ферарију, победивши још три пута и освојивши још три подијума, а титулу је изгубио у последњој трци. Маса је с друге стране, до краја сезоне као најбоље резултате забележио два трећа места, и сезону завршио са 144 бода, на шестом месту у шампионату возача, далеко иза Алонса, који је завршио други са 252 бода, четири мање од новог шампиона Фетела.

2011. је донела потпуну доминацију Ред Була и Фетела, који су победили на 12 од 19 трка, док је Ферари био спорији не само од њих, већ и од Макларена, који је победио шест пута, док је једину победу у сезони Ферарију донео Алонсо у Британији. Ово је била прва Масина сезона у Ферарију у којој није успео да дође до подијума - најбољи резултати су му били шест петих места, и још једном је завршио сезону на шестом месту, са 118 бодова, далеко иза Алонса, који је имао 258. Масину сезону је на неки начин обележио и дуел са Луисом Хамилтоном - на чак пет трка је дошло до контакта између ова два возача, који су резултовали бројним казнама.[13]

2012. је била још лошија. Алонсо се још једном боље снашао у непревидивом Фераријевом болиду Ф2012, и након осам трка водио у шампионату са 111 бодова, чак 100 више од Масе, који је у том тренутку имао само 11 бодова. Ситуација је донекле кренула да се поправља од ВН Британије, на којој је Маса освојио четврто место, међутим, у лето 2012. почеле су да се појављују гласине да ће Маса бити замењен Серхиом Пересом из Заубера или Ником Хулкенбергом из Форс Индије за сезону 2013, на шта је Маса одговорио да осим Хамилтона или Фетела, који нису слободни, не види другог возача који би могао да у Ферарију постиже боље резултата од њега уз Алонса.[14] Ситуација се за Масу нарочито поправила од ВН Јапана, на којој је, после скоро две године, освојио подијум, односно друго место. До краја сезоне, Маса је успео да донекле поврати форму - био је бржи од Алонса у на ВН Кореје, ВН САД и ВН Бразила, али је, с обзиром на то да се Алонсо борио за титулу, играо улогу возача број 2, и препустио Алонсу подијум у Кореји пред крај трке, као и друго место у Бразилу. Ипак, Шпанац поново изгубио титулу у последњој трци у Бразилу, за само 3 бода, а Маса је на својој домаћој стази дошао до подијума, односно трећег места. На крају, Маса је завршио на седмом месту у шампионату возача, са 122 бода и подијума, наспрам Алонсових 278 бодова, 3 победе и још девет подијума. Солидни резултати и велики тимски дух који је Маса показао донели су му уговор са Фераријем на још годину дана.[15]

Сезона 2013. била је последња за Масу у Ферарију. Резултати су на почетку сезоне били значајно бољи него претходне - Маса је после пет трка имао 45 бодова и једно треће место, али је Алонсо још једном био испред, са две победе и једним другим местом. Међутим, од ВН Шпаније, Масини резултати су постајали све лошији - иако је у квалификацијама успевао да парира Алонсу боље него икада у њихове четири заједничке сезоне у Ферарију, константно је био спорији од Шпанца у тркама, и на преосталих 14 трка само једном успео да буде боље пласиран од Шпанца. У септембру, Маса је објавио да ће после осам година у тиму напустити Ферари, а само дан касније је објављено да ће га од сезоне 2014. заменити некадашњи тимски колега Кими Раиконен.[16][17]. У новембру 2013, Маса је објавио да ће од 2014. возити за Вилијамс.[18] Своју последњу трку у Ферарију, на домаћој стази у Бразилу, Маса је завршио на седмом месту. У коначном пласману у шампионату возача, Маса је завршио на осмом месту, са 112 бодова, док је Алонсо још једном завршио на другом месту, са 242 бода.

Вилијамс (2014-2017) уреди

У 2014. је у Формули 1 дошло до велике промене правила везане за моторе, а Масин нови тим, Вилијамс, је користио Мерцедесове моторе, који су били класа за себе. Међутим, иако је од почетка сезоне било евидентно да Вилијамсов болид има велики потенцијал, неколико кварова и малерозних дешавања спречавали су Масу да дође до доброг резултата све до ВН Аустрије. На тој трци, Маса је освојио пол позицију и прекинуо Мерцедесову доминацију од седам узастопних пол позиција. Ово је била прва пол позиција за Масу још од ВН Бразила 2008, а испоставило се и једина коју Мерцедес није освојио те сезоне током 19 тркачких викенда. Након квалификација, Маса је био јавно похваљен од свог тима, затим великог пријатеља Рубенса Баричела, али и дугогодишњег тимског колеге Фернанда Алонса, који је истакао да је Маса "веома, веома брз возач".[19] Ипак, у трци је Маса успео да дође само до четвртог места, иза двојице возача Мерцедеса и тимског колеге Ботаса. Како је сезона одмицала, обојица возача Вилијамса су бележили све боље резултате, а Маса је дошао до трећег места у Италији, као и на домаћој трци у Бразилу. Круна сезоне за Масу је била последња трка сезоне у Абу Дабију - сјајном стратегијом, користећи супермеке гуме у последњој фази трке, био је на прагу победе, али је "понестало" кругова, па је завршио само две секунде иза Луиса Хамилтона у доминантном Мерцедесу. Сезону је завршио са 134 бода, на седмом месту у шампионату возача, што је ипак било слабије од тимског колеге Ботаса, који је завршио на четвртом месту, са 186 бодова. Његов тим, Вилијамс, је завршио на трећем месту у конкуренцији конструктора, остваривши невероватан напредак - 320 бодова, у односу на само 5 бодова освојених у 2013.

Вилијамс је остао трећи најбржи тим и у 2015, али се Масин некадашњи тим, Ферари, значајно поправио и постао без конкуренције други најбржи тим, па су прва четири места углавном била резервисана за два возача неприкосновеног Мерцедеса, а онда и два возача Ферарија. I Маса и тимски колега Ботас су дошли до по два подијума (четири трећа места). Бодовни салдо на крају сезоне био је слабији и за тим и за обојицу возача, упркос томе што је Вилијамс задржао треће место. Тим је освојио 257 бодова, Ботас 136, а Маса 121, освојивши шесто место у шампионату возача.

У сезони 2016 дошло је до значајних промена снага у Формули 1. Мерцедес је остао најдоминантнији тим, али се Ред Бул показао као други најбржи тим, Ферари као трећи, а свој напредак је наставила и Форс Индија, која је, као и Вилијамс, користила Мерцедесове моторе, па се сезона показала значајно слабијом за Вилијамс и Масу од претходне две. Најбољи Масин резултат је био пето место на ВН Русије, а сезону је завршио тек на 11. месту (53 бода), са 32 бода мање од тимског колеге Ботаса, који је тиму донео један подијум, трећим местом на ВН Канаде. Маси је на крају 2016. истицао трогодишњи уговор са Вилијамсом, па је у септембру 2016, са 35 година, објавио своје повлачење из Формуле 1 на крају сезоне. Маса је у Бразилу имао емотивни опроштај пред својом домаћом публиком, када је заплакао, а испраћен је великим овацијама и аплаузом од гледалаца, али и од стране механичара свих тимова.[20]

Међутим, испоставило се да ово није био крај каријере за Бразилца. Само неколико дана по завршетку сезоне, немачки возач и освајач титуле у 2016, Нико Розберг, објавио је шокантну вест да се повлачи из Формуле 1, што је отворило место возача у најбољем тиму Формуле 1. Мерцедес се одлучио да као замену Розбергу доведе Масиног дотадашњег тимског колегу Валтерија Ботаса, па је Вилијамс тражио искусног возача који би био тимски колега младом и неискусном Канађанину Ленсу Стролу, дебитанту у Формули 1 у сезони 2017 и одлучио да замоли Масу да се врати из тркачке пензије, пре него што је она и почела, што је Маса прихватио и саопштио у јануару 2017. да ће ипак остати у спорту и у сезони 2017.[21]

2017. Вилијамс је још више изгубио корак за четири тима иза којих је био и 2016. Тим се углавном борио за последња места која доносе бодове, а Масини најбољи резултати су била два шеста места. I ову сезону је окончао на 11. месту у конкуренцији возача, са 43 бода, три више од тимског колеге Строла, који је донео тиму подијум у Азербејџану, у трци на којој је Маса у тренутку када је био приморан да одустане због механичког квара био на другом месту. Вилијамс је одбранио пето место, али са само 83 освојена бода и великим заостатком од 104 бода за четвртопласираном Форс Индијом. Две трке пре краја сезоне, Маса је још једном објавио своје повлачење из спорта на крају сезоне, овога пута за стално, док је Клер Вилијамс, вршилац дужности шефа тима, изразила захвалност Маси што је пристао да се врати на једну сезону и помогне тиму у транзиционом периоду.[22] На последњој трци у каријери, ВН Абу Дабија 2017, Маса је освојио десето место и свој последњи бод, а каријеру је окончао са 11 победа, 16 пол позиција, 15 најбржих кругова и 41 подијумом.

Референце уреди

  1. ^ а б „Фелипе Масса”. еуроспорт.цом. Приступљено 17. 4. 2019. 
  2. ^ „Феррари хандс Фелипе Масса оне-yеар цонтрацт еxтенсион”. аутоспорт.цом. Хаyмаркет Медиа Гроуп. 16. 10. 2012. Приступљено 17. 4. 2019. 
  3. ^ „Масса то партнер Боттас ат Wиллиамс фор 2014”. Формула1.цом. Формула Оне Гроуп. 11. 11. 2013. Приступљено 17. 4. 2019. 
  4. ^ „Фелипе Масса то qуит Ф1 ат енд оф 2016 сеасон”. Приступљено 17. 4. 2019. 
  5. ^ „Масса анд фоур отхер раце wиннерс wхо цаме оут оф ретиремент”. 21. 1. 2017. Приступљено 17. 4. 2019. 
  6. ^ Масса, Фелипе (4. 11. 2017). „Тханкс фор тхе суппорт лове yоу гуyс”. тwиттер.цом. Приступљено 17. 4. 2019. 
  7. ^ Смитх, Топхер (15. 5. 2018). „Вентури анноунцес Масса фор сеасон фиве”. е-рацинг.нет. Приступљено 17. 4. 2019. 
  8. ^ https://www.autosport.com/f1/news/66267/montezemolo-massa-not-under-pressure
  9. ^ https://www.autosport.com/f1/news/77383/full-recovery-possible-for-massa
  10. ^ https://www.reuters.com/article/idINIndia-43056820091010
  11. ^ http://www.skysports.com/f1/news/12433/5623880/massa-to-return-in-2010
  12. ^ https://www.racefans.net/2010/07/25/controversy-as-alonso-wins-manipulated-race-german-grand-prix-review/
  13. ^ https://www.telegraph.co.uk/sport/motorsport/formulaone/8859254/Lewis-Hamilton-and-Felipe-Massas-five-collisions-in-2011.html
  14. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 12. 09. 2012. г. Приступљено 06. 06. 2018. 
  15. ^ https://edition.cnn.com/2012/10/16/sport/motorsport/motorsport-massa-ferrari-deal/index.html
  16. ^ https://www.autosport.com/f1/news/109804/massa-reveals-he-is-leaving-ferrari
  17. ^ https://www.independent.co.uk/sport/motor-racing/f1-ferrari-confirm-kimi-raikkonen-will-replace-felipe-massa-from-2014-8809724.html
  18. ^ https://www.telegraph.co.uk/sport/motorsport/formulaone/10441453/Felipe-Massa-signs-for-Williams-Formula-One-team-after-eight-years-with-Ferrari.html
  19. ^ https://www.motorsport.com/f1/news/barrichello-alonso-hail-fastest-massa/
  20. ^ https://www.reuters.com/article/us-motor-f1-brazil-massa-idUSKBN13904K
  21. ^ http://www.espn.com/f1/story/_/id/18486996/felipe-massa-returns-williams-retirement-u-turn
  22. ^ https://www.formula1.com/en/latest/headlines/2017/11/massa-to-leave-williams--retire-from-f1.html

Спољашње везе уреди