Фернандо од Рохаса
Фернандо од Рохаса (шп. Fernando de Rojas, Монталбан, Толедо, 1465/73 — Талавера де ла Реина, Толедо, 1541) био је шпански писац и драматург, познат по свом једином сачуваном делу Селестина (првобитан назив је Tragicomedia de Calisto y Melibea) први пут објављеним 1499. године. Рохас је био успешан адвокат и постао градоначелник места Талавера де ла Реина, где је живео последње три деценије свог живота.
| Фернандо од Рохаса | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1465/1473. |
| Место рођења | Монталбан, Толедо, Шпанија |
| Датум смрти | 1541. |
| Место смрти | Талавера де ла Реина, Толедо, Шпанија |
| Породица | |
| Супружник | Леонор Алварез де Монталбан |
| Књижевни рад | |
| Период | ренесанса |
| Најважнија дела | |
Биографија уреди
Рохас је рођен у Монталбану (Толедо) у породици јеврејског порекла. Савремени документи се односе на Рохаса као „преобраћеног”, али академска мишљења се разликују у зависности од тога да ли је он сам прешао из јудаизма у хришћанство или се термин односи на то да је био од „преобраћеног” претка. Јеврејско порекло није била препрека за друштвени напредак, а Рохасова породица је била посматрана као господа најмање три генерације. Међутим, преобраћена породица је живела под сенком инквизиције и били су оптужени да су тајно практиковали јудаизам.[1]
Рохас је студирао право на Универзитету у Саламанки, а дипломирао је око 1498. године.[2] На факултету је почео да пише Селестину (првобитан назив је Tragicomedia de Calisto y Melibea) која је објављена 1499. године. Рад је описиван као драма, драматична поема, роман са дијалозима.[3] Никад није извођена током његовог живота, али већина савремених научника сматра да је то ипак драма. Описује љубавну аферу са много непримерених и комичних детаља, пре трагичног краја. Научница Дороти Северин пише да се може сматрати као последње дело шпанског средњег века или као прво дело шпанске ренесансе. Колико је познато ово је једино Рохасово књизевно дело. Писац Кит Грегог назива Селестину веома утицајним, Рохасовим јединим књижевним наслеђем.[4]
По повратку у породичну кућу, након напуштања Универзтета, Рохас је нашао своју родбину под лупом инквизиције. Међутим, он сам никад није оптужен за јудаизам. Многи „преобраћеници” су одлучили да се венчају члановима породица „правих” хришћана. У његово време многе племените породице су биле мешовитог хришћанског и јеврејског порекла, као што је био Томас де Торкемада, први велики шпански инквизитор. Међутим, Рохас је био ожењен у другу „преобраћену” породицу. Његова супруга је била Леонор Алварез де Монталбан. Имали су 4 сина и 3 ћерке.[2]
Око 1507. године Рохас се преселио у град Талавера де ла Реина, где се бавио адвокатуром.[2] Када је његов таст, Алваро де Монталбан, био оптужен за тајни повратак јудаизму 1525. године, инквизиција није дозволила Рохасу да му буде адвокат, али то је очигледно било због статуса Рохаса као „преобраћеног”, а не због сумње да би тајно могао да се бави јудаизмом. Било му је дозвољено да тајно сведочи у Монталбанову корист и оптужба је повучена. Рохас је служио као градоначелник града Талавера де ла Реина тридесетих година петнаестог века.[2]
Селестина уреди
Селестина (овај назив се усталио након италијанског превода 1506. године), по опште прихваћеном мишљењу, једно је од три непревазиђена ремек-дела шпанске књижевности. Међутим, сјај њене славе није у једнакој мери обасјао и њеног творца, Фернанда од Рохаса. Такво стање ствари може се без сумње приписати томе да су биографске чињенице о Рохасу, све до скоро, биле ретке или непостојеће.
Доживљава се као специфична хибридна форма, преобимна за сценско изводјење и сувише драмска како би је сматрали романеским штивом. Ни пикарски роман у правом смислу, ни хуманистичка драма у ширем, пре свега је опера аперта. Неки сматрају да је то „последњи рад шпанског средњег века или прво дело шпанске ренесансе”.[2]
Рохас је написао Селестину још као студент. Након дипломирања бавио се адвокатуром и није познато да је написао још нека књижевна дела, иако је Селестина остварила велики успех током његовог живота. Упркос потешкоћама са инквизицијом због његовог јеврејског порекла, за Рохаса је Селестина представљала неопходан лични одговор на бруталан напад којим га је живот незаслужно „наградио”. Вративши друштву у ком је живео мило за драго, Рохас навлачи конформистичку маску: наплатио је дуг, један стварни ужас преточио је у други, књижевни.
Види још уреди
Литература уреди
- Алан Деyермонд: Хисториа де ла литература еспаñола I. Ариел. Барцелона, 1979.
- Францисцо Рицо: Хисториа y црíтица де ла литература еспаñола. Едад Медиа I. Црíтица. Барцелона, 1979.
- Марíа Роса Лида де Малкиел: Ла оригиналидад артíстица де Ла Целестина. Еудеба. Буенос Аирес, 1962.
Референце уреди
- ^ Барбера, Раyмонд. . ЈСТОР 338040. Недостаје или је празан параметар
|титле=(помоћ) "Фернандо де Ројас, Цонверсо", Хиспаниа, Вол. 51, Но. 1 (Марцх 1968). стр. 140–144, аццессед 13 Јуне 2012 - ^ а б в г д Северин, Доротхy "Ројас, Фернандо де", Референце Гуиде то Wорлд Литературе, ед. Сара Пендергаст анд Том Пендергаст. 3рд едитион, Волуме 1, Гале Виртуал Референце Либрарy, аццессед 13 Јуне 2012
- ^ Беесон, Маргарет. . ЈСТОР 3725158. Недостаје или је празан параметар
|титле=(помоћ) "Фернандо де Ројас", Тхе Модерн Лангуаге Ревиеw, Вол. 72, Но. 2 (Април 1977). стр. 471–472 - ^ Грегор, Кеитх. "Ројас, Фернандо де", Оxфорд Енцyцлопедиа оф Тхеатре анд Перформанце, ед. Деннис Кеннедy. Оxфорд Университy Пресс, 2003, аццессед 13 Јуне 2012
Спољашње везе уреди
- Фернандо де Ројас на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
- Фернандо од Рохаса на сајту Интернет Арцхиве (језик: енглески)