ФидоНет је светска компјутерска мрежа која се користи за комуникацију између више ББС-а. Користи систем складиштења и прослеђивања за размену приватних (имејл) и јавних (форумских) порука између ББСа у мрежи, као и других датотека и протокола у неким случајевима.


                    __
                   /  \
                  /|oo \
                 (_|  /_)
                  _`@/_ \    _
                 |     | \   \\
                 | (*) |  \   ))
    ______       |__U__| /  \//
   / FIDO \       _//|| _\   /
  (________)     (_/(_|(____/
 (c) John Madil

Традиционални ФидоНет лого, Јохн Мадил

ФидоНет систем је заснован на великом броју малих интерактивних програма. Само један од њих је у директној интеракцији са ББС системом, и он је једини део који мора бити повезан да би подржао други ББС софтвер. Ово у великој мери олакшава портовање, а ФидоНет је био једна од ретких мрежа широко подржана од стране готово свих ББС софтвера, као и једног броја онлајн сервиса који нису били ББС. Ова модуларна конструкција такође дозвољава ФидоНет-у да лако замени систем компресије података, што је било важно у ери комуникације која се базира на модему који користи телефонске везе са високим трошковима даљинског позивања.

Брз напредак брзине модема током раних деведесетих, заједно са рапидним смањењем цена компјутерских система и система складиштења начинио је ББС све популарнијим. До средине деведесетих, било је скоро 40.000 функционалних ФидоНет система, и било је могуће комуницирати са милионима корисника широм света. Само се УУЦП приближио по ширини или броју корисника; број корисника ФидоНета био је далеко већи од осталих мрежа попут БИТНЕТа.

Велика доступност јефтиног повезивања на интернет од средине деведесетих смањила је потребу за ФидоНетовим системом складиштења и прослеђивања, пошто се било ком другом систему на свету тада могло приступити по једнакој цени. Директно бирање ка локалном ББСу је убрзо опало. Доступност повезивања на интернет је свакако универзална, и, без обзира што му се употреба знатно смањила од раних деведесетих, ФидоНет остаје у употреби широм света.

Техничка структураУреди

ФидоНет је пројектован тако да користи диал-уп приступ заснован на модему између ББС-а, и велики део њенгове политике и структуре то и одражава.

ФидоНет Систем се званично користио само за пренос Нетмаил-а – појединачних приватних порука између људи који користе огласне табле – укључујући протоколе и стандарде којима их подржавају. Нетмаил порука садржи име пошаљиоца, име примаоца, као и одговарајуће ФидоНет адресе сваког од њих. ФидоНет систем је био одговоран за рутирање порука из једног система у други (детаљи следе у наставку), са софтвером огласне табле на оба краја који је одговоран да обезбеди да само онај коме је порука намењена њу и прочита. Због хобистичке природе мреже, приватност између пошиљаоца и примаоца је била само резултат учтивости власника ФидоНет система који су укључени у пренос поште. Било је, ипак, уобичајено за операторе система да задржавају право да прегледају садржај поште која пролази кроз њихов систем.

Нетмаил је дозвољавао прилоге од једног документа по свакој поруци. Ово је довело до серије тзв. „пиггyбацк“ протокола који су унели додатне опције у ФидоНет тако што су двосмерно преносили информације као документе у прилогу. У ово је спадала и аутоматска дистрибуција докумената и пренос података за игре унутар ББСа.

Највише коришћен пиггyбацк протокол био је Ецхомаил, јавне дискусије по природи сличне Усенет њузгрупама. Ецхомаил подржава разноврстан софтвер који скупља нове поруке са локалних јавних ББС форума (скенер), компресује их користећи АРЦ или ЗИП, додаје добијене архиве у Нетмаил поруку, и шаље ту поруку обележеном систему. По примању такве поруке, идентификоване тако што је адресирана на појединачног корисника, обрнути процес се користио да би се поруке отпаковале, а тзв. тоссер их је састављао у форуме новог система.

Ецхомаил је био толико популаран да је за многе кориснике Ецхомаил био ФидоНет. Приватне Нетмаил поруке између двоје људи биле су релативно ретке.

Географска структураУреди

Фидонет је политички организован у структуру стабла, где су различити делови стабла бирали сопствене координаторе. Хијерархија ФидоНета састојала се од зона, регија, мрежа, чворова и тачака које су биле организоване мање-више географски.

Највећи ниво је зона, која је углавном заснована на континенту:

Свака зона је подељена на регионе који су раздељени на мреже, које се састоје од појединачних чворова. Зоне 7-4095 се користе за отхернет; групе чворова који користе компатибилан софтвер са Фидо софтвером, да преносе сопствене поруке, а да их на било који начин контролише политичка структура ФидоНета. Коришћење неискоришћених бројева зона обезбедило је то да свака мрежа има јединствен скуп адреса, чиме су се избегли потенцијални проблеми рутирања и двосмислености за системе који су припадали различитим мрежама.

ФидоНет адресеУреди

ФидоНет адресе се експлицитно састоје од броја зоне, броја мреже (или регије), као и броја чвора. Оне су написане у облику Зона:Мрежа/Чвор. Структура ФидоНет-а такође омогућава семантичко означавање региона, домаћина, и статуса чворишта за поједине чворове, али тај статус није директно указан главном адресом.

На пример, замислите чвор који се налази у Тулси, у Оклахоми, САД, са додељеним бројем чвора 918, који се налази у зони 1 (Северна Америка), Региону 19 и мрежи 170. Пуна ФидоНет адреса за овај систем ће бити 1:170/918. Регион је коришћен у административне сврхе, и био је само део адресе уколико је чвор директно наведен испод регионалног координатора, а не једна од мрежа коришћених да додатно подели регион. Политика ФидоНет-а захтева да сваки ФидоНет систем одржава листу чворова сваког другог члана система. Информације о сваком чвору садрже назив система или ББС, назив оператера чвора, географски положај, број телефона, и софтверске могућности. Листа чворова се ажурира недељно, како би се избегло нежељено позивање чворова који су угашени, а чије је бројеве телефона телефонска компанија можда преместила за употребу обичног телефона.

Да би се постигло редовно ажурирање, координатори сваке мреже одржавају листу система у својим локалним срединама. Листе се редовно прослеђују назад Међународном координатору путем аутоматизованих система. Међународни координатор тада саставља нову листу чворова и генерише листу измена (нодедифф) која се дистрибуира оператерима чвора да их убаце у већ постојеће листе чворова.

Усмеравање ФидоНет поштеУреди

У теоријској ситуацији, чвор нормално прослеђује поруку чворишту. Чвориште, које функционише као дистрибутер за пошту, затим шаље поруку координатору мреже. Одатле се она може послати преко регионалног координатора, или на неки други систем специјално подешен за ту функцију. Порука на друге зоне може бити послата преко зоне-капије.

На пример, ФидоНет порука може да прати следећи пут:

  • 1:170/918 (чвор) до 1:170/900 (чвориште) до 1:170/0 (координатор мреже) до 1:19/0 (координатор регије) до 1 : 1/0 (координатор зона). Одатле је послата „низводно“ у одредишно чвориште.

Првобитно није било специфичног односа између бројева мреже и региона у ком се они налазе. У неким областима ФидоНета, нарочито у Зони 2, однос између броја региона и броја мреже је испреплетен. На пример, 2:201/329 је у мрежи 201, који је у региону 20, док је 2:2410/330 у мрежи 2410, који је у региону 24. Зона 2 такође стоји у односу са бројем чвораишта уколико је мрежа довољно велика да садржи чворишта. Овај ефекат се може видети у листи чворова када се посматра структура мреже 2410, где је чвор 2:2410/330 наведен под чвориште 300. То није случај у другим зонама.

У зони 1, ствари су много другачије. Зона 1 је била полазна тачка и када су формиране зоне и региони, постојеће мреже су подељене регионално без задатих формула. Једини критеријум је био где су се налазиле географски у односу на картирану контуру региона. Када су се додавали нови бројеви коришћена је следећа формула.

Број Региона × 20

Онда када је неким регионима почело да понестаје мрежних бројева, коришћена је следећа формула:

Број Региона × 200

Регион 19, на пример, садржи мреже 380-399 и 3800-3999 поред оних који су били у региону 19 када је формирана.

Део циља формирања локалних мрежа било је спровођење плана за смањење трошкова по коме све поруке послате на једно или више чворишта или домаћина у компресованом облику (АРЦ је номиналан стандард, али је ЗИП универзално подржан); један позив би се онда током ниског оптерећења користио за размену целе поруке у којој је архива са спољним линком за даљу прерасподелу.

У пракси, ФидоНет структура дозвољава сваком чвору да се директно споји са неким другим, а оператери чвора би понекад формирали сопствене ад-хок аранжмане за позивање, и тиме балансирали између колективног смањења трошкова и краћег времена испоруке. На пример, ако би један оператер чвора у мрежи понудио да регуларно позива одређени систем негде другде, остали оператери би могли да организују слање све њихове поште усмерене на удаљени систем, а они близу тог места, локалном волонтеру. Оператери унутар индивидуалних мрежа су понекад имали договоре за поделу трошкова, а такође је било уобичајено да се људи сами пријаве да плате регуларну цену позива, било из дарежљивости или да би изградили статус у заједници.

Овај ад хок систем је био посебно популаран са мрежама које су надграђене на ФидоНет. Ецхомаил је, на пример, често морао да шаље релативно велике документе због своје популарности. Ако би официјелни ФидоНет дистрибутери одбили да пребаце Ецхомаил због додатних трошкова позива, остали оператери чворова би се понудили да плате. У таквим случајевима, Ецхомаил поруке би било послате на систем тог волонтера.

Фидонет систем је најбоље адаптиран у околини у којој је локална телефонска услуга била јефтина а позиви на даљину (или међуградско слање података преко технологије пакетног преноса) скупи. Тако је лоше радио у Јапану, где су чак и локални позиви скупи, или у Француској, где су трошкови локалног позива и конкуренција са Минителом или другим мрежама података ограничиле његов раст.

ТачкеУреди

Како је број порука у Ецхомаилу порастао током времена, постало је веома тешко корисницима да одрже корак са обимом док су пријављени у локални ББС. Тачке су уведене да реше ово питање, омогућивши технички потковане кориснике да добију већ компресовани и Ецхомаил (и Нетмаил) на гомили и прочитају их локално на сопственим рачунарима.

Да би постигли ово, адресирање ФидоНета продужено је додавањем последњег сегмента у адресу, броја тачке. На пример, корисник на систему на горенаведеном примеру могао би да добије број тачке 10, и тако шаље пошту на адресу 1:170/918.10.

У реалној употреби, тачке је било прилично тешко поставити. ФидоНет софтвер се типично састоји од броја малих програма које покреће ручно подешен код. Читање и едитовање поште захтевало је или „сисоп“ едитор или локални ББС.

У Северној Америци (Зона 1) тачке су коришћене кратак период времена, а и тада само до одређеног нивоа. Специјализовани програми за читање поште ван мреже попут Блуе Wаве, Сqуиггy и Силвер Xпресс (ОПX) су се појавили средином деведесетих, и због тога је систем тачака постао сувишан. Многи од тих пакета подржавали су QWК стандард за пошту ван мреже.

У другим деловима света, поготово у Европи, било је другачије. Супротно од Северне Америке где су локални позиви обично бесплатни, у Европи се мери њихова дужина па постоји потреба да се време позива што више скрати. Софтвер тачака користи стандардну компресију (ЗИП, АРЈ, итд) и због тога су позиви трајали свега неколико минута дневно.

У Европи (Зона 2) коришћење тачака је постало веома популарно. Многи региони слали су листе тачака заједно са листом чворова. Сегменти листе тачака одржавају администратори мрежа и региона, администратори тачака у зони састављају их у листе тачака зоне. На врхунцу ФидоНета било је преко 120.000 тачака излистаних у листи тачака З2. Листање тачака било је на волонтерској бази, и није свака тачка била излистана, па нико не може ни да погоди колико је тачака заиста било. У јуну 2006 и даље је било око 50.000 тачака на листи. Већина се налази у Русији и Украјни.

Техничке спецификацијеУреди

ФидоНет садржи неколико техничких спецификација за компатибилност између система. Најосновнији од свих је био ФТС-0001, са којима су сви ФидоНет системи морали да буду усаглашени, што је био минималан услов. ФТС-001 је дефинисао:

  • Руковање – протоколи које користе софтвери за пошту да идентификују један другог и размене мета информације о сесији
  • Протокол трансфера (XМОДЕМ) – протоколи који се користе за пренос докумената који садрже ФидоНет пошту између система.
  • Формат поруке - стандардни формат ФидоНет поруке у току времена када су размењене између система

Друге спецификације које су често коришћене тицале су се Ецхомаил-а, различитих протокола трансфера и метода руковања (на пример Yоохоо/Yоохоо2у2, ЕМСИ), компресије документа, формата листе чворова, трансфера преко поузданих мрежа попут Интернета (Бинкп) и друге ствари.

Сат за пошту у ЗониУреди

Пошто су компјутерске огласне табле користиле исте телефонске линије за пренос поште које су користили и обични корисници ББС-а, политика ФидоНет-а диктира да барем једна одређена линија мора бити доступна за пријем поште са других ФидоНет чворова у току одређеног сата сваког дана.

Сат за пошту, како је назван, разликовао се у зависности од географске локације чвора, и било је одређено да буде у току раног јутра. Тачан сат варира у односу на временску зону, и сваки чвор са само једном телефонском линијом требало је да одбије људске позиве. У пракси, поготово при крају, већина ФидоНет система имала је обичај да прима пошту у било које доба дана када телефонска линија није заузета, обично ноћу.

Види јошУреди

ЛитератураУреди