Филмски план
Филмски план је главни параметар филмског кадра. Филмски кадар је основни елемент монтаже и филма. У техничком погледу то је комад филмске траке који је снимљен једним непрекидним радом камере. Код снимања кадар представља садржину обухваћену видним пољем објектива. [1]
Терминологија уреди
Кадар је најмања јединица филма.[2] Параметри су:
- Оквир слике
- Перспектива
- Угао снимања
- Оштирна
- План
Оквир слике ограничава визуелни свет кадра и структуира га посредством композиције. Жан Митри је рекао: “Оквир слике гледалац може доживети као рам или као прозор (битно је оно што је у кадру и оно што је ван њега)”. На оквир слике може да утиче: покрет камере, покрет глумца, поглед глумца, звук.
Перспектива се постиже употребом одређене оптике:
- Мање од 50мм – широкоугаони објектив који даје велику дубинску оштрину;
- Више од 50мм – телеобјектив који компримује перспективу;
- Зоом објектив који има променљиву жижну даљину и користио од 60их година.
Сниматељ Грег Толенд који је радио са Орсоном Велсом био је маестро за широкоугаону оптику.
Угао снимања је параметар који дочарава различит поглед на оквир слике.
Оштрина се одређује према ономе што је оштро у кадру (схарп - оштро, унсхарп - неоштро).
План је одређен величином људске фигуре која је смештена у оквир слике. План зависи и од оптике која се користи, тако да је људска фигура једина референца према којој се може одредити план. План се не може одредити према величини неке друге појаве. Доминантан је вертикални положај актера.
Подела филмских планова уреди
Према удаљености камере од објекта снимања, филмски планови се деле на следеће: опште или оријентационе планове (далеки тотал, тотал, средњи план) и крупне планове (америкен, средње крупни, крупни, врло крупни план и детаљ).
Далеки тотал уреди
Далеки или екстремни тотал је широк план којим је обухваћен читав простор, на пример, цео трг или град. Растојање објекта од камере износи преко 200 метара. Овај план је везан за географске одреднице, одређује локацију, климатске одлике. У њега спадају неодређени делови пејсажа од сателитског снимка Земље, реке са долинама и брдима. Има информативни карактер и обично се користи као уводни кадар, за време шпице. Људска фигура у овом плану је готово неприметна и није могуће препознати пол, делове тела или костим. За снимање кадрова далеког тотала користе се објективи мање жижне даљине.
Тотал уреди
Тотал или општи план је нешто ужи од далеког тотала и служи за упознавање са простором, особом у одређеном просторном контексту, тј. местом на којем се дешава акција. Објекат је удаљен од камере најмање 30 метара. Људска фигура се боље уочава.
Средњи план уреди
Средњи план у којем је човек обухваћен "од главе до пете". У њему се, по правилу, приказује већи број личности, најмање две. Човек слободно може да се креће по кадру лево и десно, али је покрет према камери ограничен, јер би у том случају људска фигура била "исечена".
Америкен уреди
Амерички план или америкен је план радње (акције). Назван тако јер се често користио у вестернима да би се у кадру видело повлачење револвера. Обухвата човекову фигуру сниману од колена навише. Први пут је употребљен у Америци, па је по томе и добио назив. Веома је подесан, нарочито за широки екран, јер омогућава дубинску композицију простора и кретање унутар обухваћеног простора.
Средње крупни план уреди
У средње крупном плану човек је снимљен до појаса. Средње крупни план у основни представља прелазну форму крупног плана. Човекова фигура се не сме сећи на зглобовима - лактовима, шакама.
Крупни план уреди
У крупном плану се снима човекова глава са делом рамена. Тиме је покрет веома ограничен, али ако се човек креће, покрет постаје веома интезиван. Његова једноставност и снага привлаче пажњу гледалаца и наглашава драмску ситуацију. Само крупним плановима се не може испричати целовита драмска радња, па се односом крупног и општег плана (тотала) наглашава драмска напетост. [3] Пример: Први кадар у тоталу приказује оголело брдо. У следећем кадру крупно је снимљен фитиљ који само што није догорео. Након тога поново приказано брдо нема више онај мир који је имало раније, јер напето очекујемо тренутак када ће се десити експлозија.
Крупни план је веома значајан, јер је, заједно са филмском монтажом прокричио филму пут ка уметности. Први пут га је употребио Дејвид Грифит.
Врло крупни план уреди
Код врло крупног плана у кадру је човекова глава исечена на челу и бради. Нагласак је на очима.
Детаљ уреди
Детаљ је филмски план у којем изрез кадра обухвата тек делић неког предмета. Обично је реч о делу људског тела који је мањи од људске главе (мањи од врло крупног кадра, на пример само очи или уста) чиме се добија удубљено близак проматрачки однос. Може да се односи и на део већег објекта (нпр. само сат црквеног звоника у кадру), чиме се постиже наглашавање одређеног објекта. Устаљено се употребљава као кадар упозорења у наративном контексту, или као облик тактилно усмерене стилизације у поетски усмереним филмовима.
Ракурс уреди
Камера, без обзира да ли је покретна или непокретна, увек заузима одређен положај у односу на објекат који снима. Тај положај назива се ракурс. Назван је према француској речи раццоурцир што значи скратити, збити, стиснути, јер се изабраним положајима камере по вертикали појачавају перспективна краћења у дубини, односно потенцирају виђења дубине у филму. Ракурс постоји у свим филмским плановима и битно мења њихово значење. [4] С обзиром да теоријски постоји безброј вертикалних углова снимања, јер сваки и најмањи помак камере означава нови, основна подела је на: доњи, нормалан, горњи и променљиви.
1. Нормалан ракурс је положај камере у висини човекове фигуре, најчешће његових очију.
2. Доњи ракурс представља призор проматран одоздо према горе, камера је испод сниманог објекта па нам се чини да је он виши. Употребљавају се још и називи лагани доњи ракурс ако је у питању мањи нагиб, док се екстремни доњи популарно назива жабљом перспективом. Објекти снимани на тај начин се доимају супериорни, надмоћнији, али и усамљени, с обзиром да доњи ракурс елиминише позадину, па се јунак затиче сам, у неком неутралном окружењу (строп, небо) што често има и додатну романтичну ноту попут 'усамљеног јахача на хоризонту' из Вестерна.
3. Горњи ракурс за разлику од доњег, представља призор посматран од горе према доле. Камера се налази изнад сниманог објекта који се чини мањи. Такође, постоји лагани (благи) горњи ракурс ако је камера у мањем нагибу и екстремни горњи ракурс, који се назива и птичја перспектива, ако је камера у зениту сниманог објекта. Површина испод објекта снимања смањује његове димензије и у психолошком смислу: објекат има мањи значај (пример: субјективни кадар гледања са висине). Снимани објекти делују слабији, препуштени судбини, немоћни. С обзиром да горњи ракурс приказује објект у природним околишу, често има и документарну примену.
Постоји и друга подела ракурса: [2]
1. Ситуациони ракурс се користи када се камера не може поставити ни на једно друго место (пример : Џон Франкенхајмер – “Треци Рат” ; “Копачи злата”)
2. Психолошки ракурс служи да дефинише ликове и њихове односе. Најчешће се користи да покаже доминацију или инфериорност неке особе у односу на другу (примери : V. Вајлер – “Двоструко обештећење” ; Брајан Де Палма – “Кери” (птичијаперспектива – Год’с схоот)
3. Конфигурациони ракурс служи да би се садржај приказао другачије (примери : Хичкок – “Птице” ; Лорд Бејкон - “42. Улица” (људи производе разне облике телима који се виде из горњег ракурса)
Литература уреди
Марко Бабац, "Филм у вашим рукама", Раднички универзитет "Радивој Ћипанов", Нови Сад, 1972.
Види још уреди
Међувезе уреди
Референце уреди
- ^ Kadar, Plan, Scena, Rakurs
- ^ а б Filmska Montaza | jovan markovic - Academia.edu
- ^ „Filmski plan | Lejla Panjeta - Academia.edu[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 29. 09. 2017. г. Приступљено 15. 05. 2015. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ „RFP: Kutovi snimanja - Kratki - FILMSKI.NET[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 18. 05. 2015. г. Приступљено 15. 05. 2015. Сукоб URL—викивеза (помоћ)