Физичке константе
Физичка константа је физичка величина за коју се сматра да је по природи универзална и непромењива с временом.
У науци се јављају бројне физичке константе, а међу најпознатије спадају и брзина светлости у вакууму ц, гравитациона константа Г, Планкова константа х, и елементарно наелектрисање е. Физичке константе се димензионо могу јако разликовати: брзина светлости представља највећу могућу брзину у Универзуму и изражена је димензионо као дужина подаљена с временом; с друге стране консанта фине структуре α, која карактерише јачину електромагнетних интеракција, је бездимензиона.
Табела универзалних константи уреди
Назив
|
Симбол | Вредност[1][2] | Релативна Стандардна Неодређеност |
---|---|---|---|
Брзина светлости у вакууму | 299 792 458 м·с−1 | одређена | |
Њутнова Гравитациона Константа | ×10−11 м3·кг−1·с−2 6,673,84(80) | 1.2 × 10−4 | |
Планкова константа | 6.626 069 57(29) × 10−34 Ј·с | 4.4 × 10−8 | |
Редукована Планкова константа | 1.054 571 726(47) × 10−34 Ј·с | 4.4 × 10−8 |
Табела електромагнетних константи уреди
Назив
|
Симбол | Вредност[3][2] (СИ унитс) | Релативна Стандардна Неодређеност |
---|---|---|---|
Пермеабилност вакуума | 4π × 10−7 Н·А−2 = 1.256 637 061... × 10−6 Н·А−2 | одређена | |
Пермитивност вакуума | 8.854 187 817... × 10−12 Ф·м−1 | одређена | |
Карактеристична импеданца вакуума | 376.730 313 461... Ω | одређена | |
Кулонова константа | 8.987 551 787... × 109 Н·м2·Ц−2 | одређена | |
елементарно наелектрисање | 1.602 176 565(35) × 10−19 C | 2.2 × 10−8 | |
Боров магнетон | 9.274 009 68(20) × 10−24 Ј·Т−1 | 2.2 × 10−8 | |
Квантна проводљивост | 7.748 091 7346(25) × 10−5 С | 3.2 × 10−10 | |
Обрнута квантна проводљивост | 12 906.403 7217(42) Ω | 3.2 × 10−10 | |
Џозефсонова константа | 4.835 978 70(11) × 1014 Хз·В−1 | 2.2 × 10−8 | |
Квант магнетног флукса | 2.067 833 758(46) × 10−15 Wб | 2.2 × 10−8 | |
Нуклеарни магнетон | 5.050 783 53(11) × 10−27 Ј·Т−1 | 2.2 × 10−8 | |
вон Клицингова константа | 25 812.807 4434(84) Ω | 3.2 × 10−10 |
Табела атомских и нуклеарних константи уреди
Назив
|
Симбол | Вредност[4][2] (СИ унитс) | Релативна Стандардна Неодређеност | |
---|---|---|---|---|
Боров радијус | 5.291 772 1092(17) × 10−11 м | 3.2 × 10−9 | ||
Класични радијус електрона | 2.817 940 3267(27) × 10−15 м | 9.7 × 10−10 | ||
Маса електрона | 9.109 382 91(40) × 10−31 кг | 4.4 × 10−8 | ||
Ферми Коплингова константа | 1.166 364(5) × 10−5 ГеВ−2 | 4.3 × 10−6 | ||
Константа фине структуре | 7.297 352 5698(24) × 10−3 | 3.2 × 10−10 | ||
Хартријева енергија | 4.359 744 34(19) × 10−18 Ј | 4.4 × 10−8 | ||
Маса протона | 1.672 621 777(74) × 10−27 кг | 4.4 × 10−8 | ||
квантум циркулације | 3.636 947 5520(24) × 10−4 м2 с−1 | 6.5 × 10−10 | ||
Ридбергова константа | 10 973 731.568 539(55) м−1 | 5.0 × 10−12 | ||
Тхомсонов ударни пресек | 6.652 458 734(13) × 10−29 м2 | 1.9 × 10−9 | ||
wеак миxинг англе | 0.2223(21) | 9.5 × 10−3 | ||
Ефимов фактор | 22.7 |
Референце уреди
- ^ Ове вредности су дате у тзв скраћеном облику; број у заградама представља стандардну неодређеност, која представља вредност, помножену са релативном стандардном неодређеношћу.
- ^ а б в П.Ј. Мохр, Б.Н. Таyлор, анд D.Б. Неwелл (2011), "Тхе 2010 ЦОДАТА Рецоммендед Валуес оф тхе Фундаментал Пхyсицал Цонстантс" (Wеб Версион 6.0). Тхис датабасе wас девелопед бy Ј. Бакер, M. Доума, анд С. Котоцхигова. Аваилабле: http://physics.nist.gov/constants [Тхурсдаy, 02-Јун-2011 21:00:12 ЕДТ]. Натионал Институте оф Стандардс анд Тецхнологy, Гаитхерсбург, MD 20899.
- ^ Тхе валуес аре гивен ин тхе со-цаллед цонцисе форм; тхе нумбер ин брацкетс ис тхе стандард унцертаинтy, wхицх ис тхе валуе мултиплиед бy тхе релативе стандард унцертаинтy.
- ^ Ове вредности су дате у тзв скраћеном облику; број у заградама представља стандардну неодређеност, која представља вредност, помножену са релативном стандардном неодређеношћу.