Фосфолипиди су класа липида и значајна компонента свих ћелијских мембрана.[1] Они могу да формирају липидне двослојеве. Већина фосфолипида садржи диглицерид, фосфатну групу, и једноставни органски молекул као што је холин. Један изузетак од овог правила је сфингомијелин, који је формиран од сфингозина уместо глицерола. Први фосфолипид идентификован у биолошким ткивима је био лецитин, или фосфатидилхолин, у жуманцету. Открио га је 1847. године француски хемичар и апотекар Теодор Николас Гобли.

Фосфолипид
Поларна група молекула је у црвеном пољу.
U приказује хидрофобну део молекула.
Фосфатидил холин је компонента лецитина. Он је такође извор холина у синтези ацетилхолина у холинергијским неуронима.

Амфипатични карактер уреди

„Глава“ фосфолипида је хидрофилна (привлачи воду), док њихов хидрофобни „реп“ одбија воду. Хидрофилна глава има негативно наелектрисану фосфатну групу, а може да садржи и друге поларне групе. Хидрофобни реп се обично састоји од дугачких масно киселинских угљено водоничних ланаца. У води, фосфолипиди формирају више различитих структура у зависности од специфичних особина фосфолипида. Те специфичне особине омогућавају фосфолипидима да играју важну улогу у фосфолипидном двослоју. У биолошким системима, фосфолипиди се често јављају са другим молекулима (нпр., протеинима, гликолипидима, и холестеролом) у двослоју као што је ћелијска мембрана.[2] Липидни двослојеви настају кад се хидрофобни репови сложе једни наспрам других, формирајући мембрану са хидрофилним главама на обе стране окренуте ка води.

Типови фосфолипида уреди

Диацилглицеридне структуре уреди

Фосфосфинголипиди уреди

Синтеза фосфолипида уреди

Синтеза фосфолипида се одвија у цитозолу у околини ЕР мембране која је богата у протеинима који учествују у синтези (ГПАТ и ЛПААТ ацил трансферазе, фосфатазе и холин фосфотрансферазе) и алокације (флипазе и флопазе). На крају везикуле са фосфолипидима се одвајају од ЕР, и преносе се на мембране.[3]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500. 
  2. ^ Цампбелл, Неил А.; Брад Wиллиамсон; Робин Ј. Хеyден (2006). Биологy: Еxплоринг Лифе. Бостон, Массацхусеттс: Пеарсон Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-250882-7. 
  3. ^ Лодисх, Харвеy; Берк, Криегер; Каисер, Сцотт; et al. (2008). Молецулар Целл Биологy. W.Х. Фрееман анд Цомпанy. ИСБН 978-0-7167-7601-7. Архивирано из оригинала 17. 07. 2011. г. Приступљено 09. 01. 2011. 

Спољашње везе уреди