Фуџи

планина у Јапану

Фуџи или Фуџијама[1] (富士山, Fuji-san, IPA[ɸɯʥisaɴ]) О овој звучној датотеци слушај ) највиша је планина у Јапану, висока 3.776 m.[2] Планина Фуџи је вулкан који је последњу ерупцију имао 1707. године, али га геолози генерално још увек сврставају у активне.[3] Име планине потиче из Аину језика и значи вечни живот.[3] Планина Фуџи, са својим елегантним, купастим обликом, постала је позната широм света и сматра се светим симболом Јапана.[3] Међу Јапанцима постоји осећај личне идентификације с планином, тако да се сваког пролећа на хиљаде њих пење до храма који се налази на њеном врху.[3] Фуџи је кроз историју био веома популарна тема у уметности.[4] Планина је главни део националног парка Фуџи-Хаконе-Изу.[3]

Фуџи
富士山
ФујиСунрисеКаwагуцхико2025WП.јпг
Планина Фуџи у јутро, посматрана с језера Кавагучи
Највиша тачка
Надморска висина3.776 м
Координате35°21′29″ СГШ; 138°43′52″ ИГД / 35.358° СГШ; 138.731° ИГД / 35.358; 138.731 Координате: 35°21′29″ СГШ; 138°43′52″ ИГД / 35.358° СГШ; 138.731° ИГД / 35.358; 138.731
Географија
Фуџи на мапи Јапана
Фуџи
Фуџи
Државе Јапан
Геологија
Врста планинеСтратовулкан
Последња ерупција1707.
Пењање
Први успон663. (непознати монах)
Најлакши путХикинг

ИсторијаУреди

По предању, вулкан је настао услед земљотреса који се догодио 286. п. н. е. Старост Фуџија је оспоравана, али претпоставља се да је формиран у периоду квартара, са зачетком темеља у периоду терцијара.[3] Прве ерупције и први врхови појавили су се пре 600.000 година. Иако изгледа да је у питању једноставан вулкан у облику купе, Фуџи заправо чине три одвојена вулкана — Комитаке, Ко Фуџи и Шин Фуџи. Најмлађи, Шин Фуџи (Нови Фуџи), прву ерупцију имао је пре око 10.000 година и од тада наставио да тиња уз повремене ерупције. Током миленијума, лава и остале излучевине из овог вулкана прекриле су друга два, повећавши нагиб до садашњег растегљивог обима, што је планини дало данашњи конвергентни облик.[3]

ЕрупцијеУреди

Раст млађег вулкана Фуџи започео је избацивањем велике количине лаве пре 11.000 до 8.000 година, рачунато према 4/5 запремине млађег вулкана. Мање експлозивне ерупције биле су карактеристичне за период пре 8.000 до 4.500 година, уз период великог истицања лаве пре 4.500 до 3.000 година. Затим је дошло до појаве повремених великих експлозивних ерупција, са мањим истицањима лаве и пирокластичним потоцима. Врхунац ерупција догодио се пре 3.000 до 2.000 година, након чега су се активирали отвори на бочним странама. Широке бујице базалтне лаве потекле су са врха а неки од преко 100 отвора на бочним странама блокирали су преливање према терцијарним Мисака планинама на северној страни вулкана, формирајући пет језера Фуџија, данас популарних излетишта. Последња потврђена ерупција, овог претежно базалтног вулкана догодила се 1707. и била је највећа од свих претходних. Прекрила је Едо (Токио) пепелом и формирала велики нови кратер на источној страни.[5]

ЛокацијаУреди

Планина је део вулканске зоне Фуџи, која се протеже од Маријанских острва и Изу острва кроз полуострво Изу до северног Хоншуа.[3] Висина планине је 3.776 m, а окружују је пет језера: Кавагучи, Јаманака, Саи, Мотосу и Шоџи.[6] До планине се најлакше стиже возом, путем линијом Токаидо између Токија и Осаке. Уколико се до планине путује линијом Шинкансен из Токија у правцу Нагоје, Кјотоа и Осаке, најбољи поглед на планину пружа се у близини станице Шин-Фуџи с десне стране воза, 40-ак минута након изласка из Токија.[2]

КлимаУреди

Врх има климу тундре (Кепен: ЕТ). Температура је веома мала на висинама, а купа прекривена снегом неколико месеци у години. Најнижа температура је −38,0 °C (фебруар 1981), а највиша 17,8 °C (август 1942).[7]

Клима Планина Фуџи (1981—2010), евиденција 1932—2011.
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °Ц (°Ф) −1,7
(28,9)
0,0
(32)
1,0
(33,8)
4,7
(40,5)
12,2
(54)
12,3
(54,1)
17,4
(63,3)
17,8
(64)
16,3
(61,3)
10,4
(50,7)
6,9
(44,4)
3,6
(38,5)
17,8
(64)
Максимум, °Ц (°Ф) −15,7
(3,7)
−14,7
(5,5)
−10,9
(12,4)
−5,7
(21,7)
−0,8
(30,6)
3,6
(38,5)
7,5
(45,5)
9,3
(48,7)
6,1
(43)
−0,1
(31,8)
−6,4
(20,5)
−12,2
(10)
−3,4
(25,9)
Просек, °Ц (°Ф) −18,4
(−1,1)
−17,8
(0)
−14,2
(6,4)
−8,7
(16,3)
−3,4
(25,9)
1,1
(34)
4,9
(40,8)
6,2
(43,2)
3,2
(37,8)
−2,8
(27)
−9,2
(15,4)
−15,2
(4,6)
−6,2
(20,8)
Минимум, °Ц (°Ф) −21,7
(−7,1)
−21,5
(−6,7)
−17,8
(0)
−12,1
(10,2)
−6,5
(20,3)
−1,6
(29,1)
2,4
(36,3)
3,6
(38,5)
0,4
(32,7)
−5,8
(21,6)
−12,2
(10)
−18,3
(−0,9)
−9,3
(15,3)
Апсолутни минимум, °Ц (°Ф) −37,3
(−35,1)
−38
(−36)
−33,9
(−29)
−27,8
(−18)
−18,9
(−2)
−13,1
(8,4)
−6,9
(19,6)
−4,3
(24,3)
−10,8
(12,6)
−19,5
(−3,1)
−28,1
(−18,6)
−33
(−27)
−38
(−36)
Релативна влажност, % - - 58 60 61 70 79 73 68 53 50 47 -
Извор: ЈМА[8]

У уметностиУреди

 
Велики талас код Канагаве је можда најпо­знатије Хокусајево дело из серије Тридесет шест погледа на планину Фуџи, које приказује планину из различитих углова[4]

Јапанска историја уметности показује да су Јапанци развили јаку везу с планином Фуџи. Од свих радова који приказују планину, најстарији сачувани је цртеж на клизним вратима из периода Хеиан који датира из XI века. Фуџи се веома често појављује у уметности јер је дуго био обожаван и поштован као симбол уметности. Примери укључују e-maki monogatari (приче илустроване на свитку), Fuji-sankei мандале које обожавају планину, ukiyoe ksilografije, slike u japanskom stilu i rukotvorine.[4]

ReferenceУреди

  1. ^ Пешикан, Јерковић & Пижурица 2010, стр. 199.
  2. 2,0 2,1 „Mount Fuji”. Japan-guide.com. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 Mount Fuji entry in Britannica Online
  4. 4,0 4,1 4,2 Mount Fuji as Art, NIPPONIA No.35, 15. Децембар 2005.
  5. ^ Global Volcanism Program/Fuji
  6. ^ „Фуји Фиве Лакес”. Архивирано из оригинала на датум 26. 08. 2007. Приступљено 22. 12. 2008. 
  7. ^ „Record Yearly Values”. Japan Meteorological Agency. Pristupljeno 21. 5. 2017. 
  8. ^ „ЈМА”. ЈМА. Приступљено 21. 5. 2017. 

Спољашње везеУреди

  Медији везани за чланак Фуџи на Викимедијиној остави