Википедија

Гестикулација

Гестикулација представља сет гестова,[1] чији покрети служе за међуљудску комуникацију. Нарочито покрети руку и главе или замењују поруку у одређеној форми. Гест је свака радња којом се даје неки видљиви знак посматрачу. Представља облик невербалне комуникације, који се користи уместо или у комбинацији са вербалном комуникацијом.[2]

Етимологија уреди

Реч гест уопштено значи говор који прати покрет и потиче од латинске речи gestus, што обухвата гестике глумаца и говорника. Припада глаголу gerere који значи понашати се. Из корена ове речи преко деминутива gesticulus (пантомима/мимика) изведен је лат. глагол gesticulari, из 16. века реч сугерисати и у 17. веку позајмљена реч гестикулација.[3] Гестика и гестикулација приказују менталне процесе и актуелни су приказ психе једне особе.[1]

Ограничење уреди

Наука о гестици се отцепила средином ’90-их година од невербалног комуникационог изражавања, где се на гестику гледало као афективни израз емоција. Поље истраживања обухвата лингвистику, психологију, когнитивну науку, семиотике, као и знаковни језик.

Типологија уреди

Разликују се следећи типови гестике:

  • Лексикализовани гестови: Гестови који функционишу као лексема и који су научени, на пример увредљиви гестови, трљање врхова прстију као знак за средство плаћања.
  • Деиктички гестови: Познат деиктички гест је показивање прстима — овај гест се учи као један од првих покрета од раног детињства. Код одраслих овај гест се често користи као апстрактно показивање на непостојеће предмете, места или идеје. Уместо руке, остали делови тела као и предмети, које се држе у рукама, да се користе.
  • Сликовити гестови: Као такви они представљају стварност у пренесеној форми — на пример у имитацији неке акције, у представљању оквире и величину неког објекта у просторији. Овде гестови не морају нужно бити везани за конкретан предмет, него и апстракције, на пример показивање теорије за зграду.
  • Метафорички гестови: Она представља метафору; на пример, када изводите гест као да држите нешто у руци — тај гест у ствари показује идеју. Или, ако обе руке приказују поделу: На једној страни добре, а на другој лоше.
  • Ритмички гестови: Ритмички покрети који наглашавају нешто. Овакав гест може да се користи за наглашавања важних ствари током разговора, где вишеструко понављање може бити концептуални или водећи принцип: на пример, када родитељ свом детету објашњава по хиљадити пут нешто и истовремено маше руком код сваке речи.

Синхронизација и коекспресивност уреди

Два главна својства гестике су: као прво, да преносе значење; као друго, да се појављују у синхронизацији са језиком. Неуролошки посматрано, гестови долазе пре текстуалне концепције. Она се завршава са изговореном речју. Поводом овога је Јан Петер де Руитер саставио Sketch Model:[4] Његова хипотеза објашњава да гестови имају олакшавајући ефекат на производњу говора. Гестови и речи често су сматрани и прихваћени као јединице. Они испољавају исту идеју. Геста прати комуникациону суштину. Да би суштину могли да разматрамо аналитички, гестови се сврставају у три категорије:

  • Унит, која представља интервал између паузе покрета руку однсоно ногу; обухвата целокупан гест, као и њену градацију и деградацију. Састоји се из једне или више фаза гестова.
  • Фаза, која описује сам гест. Може да се састоји и до пет гестова.
    • Фазе могу бити поново категоризоване.

Фазе геста уреди

Припремна фаза припрема главни гест. Углавном прати Prestroke Hold, који представља најважнији део геста, који Stroke одлаже, док одговарајући лингвистички сегмент није спреман за артикулацију и сигнализира истовремено слушаоцу да је управо овај сегмент био очекиван. Руке се налазе у позицији у којој остају док одговарајући лингвистички сегмент не бива артикулисан. Следећа фаза, Stroke, најважнији је део геста — јер он у ствари преноси прави смисао геста. Сада надолази Stroke-Hold-Фаза, која представља чврсту позицију а не покрет. Пример за то је када неко покушава да објасни други спрат неке зграде или куће, држећи руку у једној равни док објашњава. Следећа фаза је Post-stroke-Hold-Фаза, која се појављује ако је гест спроведен, али је лингвистички део још у току. На крају фазе иде тзв. Порицање. Овде се руке постављају у првобитан положај пре почетка геста. Уколико следи још нека фаза Порицање отпада.

Референце уреди

  1. ^ а б Дуден: Дас Фремдwöртербуцх. Маннхеим 2007, Лемма Гестик.
  2. ^ Гест (дефиниција)
  3. ^ Дуден: Дас Херкунфтсwöртербуцх. Етyмологие дер деутсцхен Спрацхе. Маннхеим 2007, Лемма Гесте.
  4. ^ Jan Peter de Ruiter: The production of gesture and speech. S. 298. (Siehe Weblink.)

Spoljašnje veze уреди

  Mediji vezani za članak Gestikulacija na Vikimedijinoj ostavi

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Gestikulacija&oldid=26744722”