Гликозаминогликан

Гликосаминогликани[1][2] (GAG) или мукополисахариди[3] су дугачки неразгранати полисахариди који се састоје од понављајућих дисахаридних јединица. Понављајућа јединица се састоји од хексозе (шестоугљеничног шећера) или хексуронске киселине, везане за хексозамин (шестоугљенични шећер који садржи азот).

Хондроитин сулфат
Хиалуронан (-4GlcUAβ1-3GlcNAcβ1-)n

Производња уреди

Протеинске основе формиране у ендоплазматичном ретикулуму се посттранслационо модификују гликозилтрансферазама у Голџијевом апарату, где се ГАГ дисахариди додају на протеинску основу и тиме се формирају протеогликани. Изузетак је ГАГ хиалуронан, који се јединствено синтетише без протеинске основе, и ензими на ћелијској површини га директно отпуштају у екстрацелуларни простор.

Функција уреди

Ова фамилија угљених хидрата је есенцијална или важна за живот.

ГАГ молекули формирају компоненте везивних ткива. ГАГ ланци могу да буду ковалентно везани за протеин чиме формирају протеогликане. Вода се везује за ГАГ молекуле. Од тога проистиче отпорност на притисак. Густина молекула шећера, и нето негативно наелектрисање привлаче катјоне, на пример Na+. Претеогликани након везивања натријума, привлаче молекуле воде.

Неки примери употребе гликозаминогликана у природи су хепарин као антикоагулант, хиалуронан као компонента у синовијалног флуида подмазивача телесних зглобова, и хондроитини, који се налазе у везивним ткивима, хрскавици, и тетивама.

Класификација уреди

Чланови фамилије гликосаминогликана се разликују по типу хексозамина, хексозне или хексуронско киселинске јединице коју садрже (е.г. глукуронска киселина, идуронска киселина, галактоза, галактозамин, глукозамин).

Они се такође разликују у геометрији гликозидне везе.

Примери гликозаминогликана су:

Име Хексуронска киселина / Хексоза Хексозамин Геометрија везе између предоминантних мономерних јединица Јединствене особине
Хондроитин сулфат GlcUA или GlcUA(2S) GalNAc или GalNAc(4S) или GalNAc(6S) или GalNAc(4S,6S) -4GlcUAβ1-3GalNAcβ1- Најпревалентнији ГАГ
Дерматан сулфат GlcUA или IdoUA или IdoUA(2S) GalNAc или GalNAc(4S) или GalNAc(6S) или GalNAc(4S,6S) -4IdoUAβ1-3GalNAcβ1- Разликује се од хондроитин сулфата по присуству идуронске киселине.[4]
Кератан сулфат Gal или Gal(6S) GlcNAc или GlcNAc(6S) -3Gal(6S)β1-4GlcNAc(6S)β1- Кератан сулфат тип II може да буде фукозилисан.[5]
Хепарин GlcUA или IdoUA(2S) GlcNAc или GlcNS или GlcNAc(6S) или GlcNS(6S) -4IdoUA(2S)α1-4GlcNS(6S)α1- Висока густина негативног наелектрисања
Хепаран сулфат GlcUA или IdoUA или IdoUA(2S) GlcNAc или GlcNS или GlcNAc(6S) или GlcNS(6S) -4GlcUAβ1-4GlcNAcα1- Структура слична хепарину. Међутим, јединице хепаран сулфат дисахарида су организоване у дистинктне сулфатисане и несулфатисане домене.[6]
Хијалуронан GlcUA GlcNAc -4GlcUAβ1-3GlcNAcβ1- Једини ГАГ који је ексклузивно несулфатисан

Скраћенице уреди

  • GlcUA = β-D-глукуронска киселина
  • GlcUA(2S) = 2-O-сулфо-β-D-глукуронска киселина
  • IdoUA = α-L-идуронска киселина
  • IdoUA(2S) = 2-О-сулфо-α-L-идуронска киселина
  • Gal = β-D-галактоза
  • Gal(6S) = 6-О-сулфо-β-D-галактоза
  • GalNAc = β-D-N-ацетилгалактозамин
  • GalNAc(4S) = β-D-N-ацетилгалактозамин-4-О-сулфат
  • GalNAc(6S) = β-D-N-ацетилгалактозамин-6-О-сулфат
  • GalNAc(4S,6S) = β-D-N-ацетилгалактозамин-4-О, 6-О-сулфат
  • GlcNAc = α-D-N-ацетилгалактозамин
  • GlcNS = α-D-N-сулфоглукозамин
  • GlcNS(6S) = α-D-N-sulfoglukozamin-6-O-sulfat
  • Gallagher, J.T., Lyon, M. (2000). „Molecular structure of Heparan Sulfate and interactions with growth factors and morphogens”. Ур.: Iozzo, M, V. Proteoglycans: structure, biology and molecular interactions. Marcel Dekker Inc. New York, New York. стр. 27—59. 

Reference уреди

  1. ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500. 
  2. ^ glycosaminoglycan at Dorland's Medical Dictionary”. 
  3. ^ mucopolysaccharide at Dorland's Medical Dictionary”. 
  4. ^ Trowbridge JM, Gallo RL (2002). „Dermatan sulfate: new functions from an old glycosaminoglycan”. Glycobiology. 12 (9): 117R—125R. PMID 12213784. doi:10.1093/glycob/cwf066. 
  5. ^ Funderburgh JL. (2000). „Keratan sulfate: structure, biosynthesis, and function”. Glycobiology. 10 (10): 951—958. PMID 11030741. doi:10.1093/glycob/10.10.951. 
  6. ^ Gallagher, J.T., Lyon, M. (2000). „Molecular structure of Heparan Sulfate and interactions with growth factors and morphogens”. Ур.: Iozzo, M, V. Proteoglycans: structure, biology and molecular interactions. Marcel Dekker Inc. New York, New York. стр. 27—59. 

Spoljašnje veze уреди