Википедија

Грег Луганис

Грегори Ефхимиос Луганис (/луːˈɡеɪнɪс/;[1] Ел Кахон, 29. јануар 1960) амерички је олимпијски скакач у воду, ЛГБТ активиста, и аутор који је награђен златним медаљама на Олимпијским играма 1984. и 1988. године, за скакање са одкочне даске и платформе. Он је једини мушкарац и други скакач у олимпијској историји који је био победник скакачких догађаје на узастопним Олимпијским играма. Називали су га и „највећим америчким скакачем”[2] и „вероватно највећим скакачем у историји”.[3]

Грег Луганис
Пуно имеГрегори Ефтимиос Луганис
Име по рођењуГрегорy Ефтхимиос Лоуганис
Друга именаГрег Лоуганис
Датум рођења(1960-01-29)29. јануар 1960.
Место рођењаЕл Кахон, Калифорнија
 САД
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
Занимањескакач у воду
Деловањескокови у воду
Висина5 фт 9 ин
СупружникЏони Чајлот (в. 2013)

Рани животи и образовање уреди

Луганис је рођен у Ел Кахону (Калифорнија), и он је самоанског и шведског порекла. Његови биолошки тинејџерски родитељи су га дали на усвајање када је имао осам месеци, те су га одгајили усвојитељи, Франсис и Питера Луганис. Његов усвојени отац био је грчког порекла.[4] Луганис је 1984. године ступио у контакт са својим биолошким оцем, Фувалеом Лутуом. Помоћу ДНК тестова, његових и полустодничких, он је пронашао своју биолошку мајку 2017. године.[5]

Луганис је почео да подучава плес, акробатику и гимнастику са 18 месеци, након што је присуствовао часовима своје сестре и изразио жељу да се придружи. Од своје треће године је свакодневно вежбао, такмичио се и давао јавне наступе.[6] Следећих неколико година редовно се такмичио и наступао на разним местима, укључујући старачке домове и локалну поморску базу. Као дете му је дијагнозирана астма и алергије, те му је саветовано да настави с часововима плеса и гимнастике. Такође се вежбао на трамполину, а са девет година почео је часовима роњења након што је породица добила базен.[7] Он је похађао средњу школу Санта Ана у Санта Ани у Калифорнији; средњу школу Валхала у Ел Кахону у Калифорнији; као и средњу школу Мишон Вијехо, у Мишон Вијеху у Калифорнији.

Потом 1978. године, он је похађао Универзитет у Мајамију, где је дипломирао драму и наставио са роњењем. Године 1981, он је прешао на Универзитет у Калифорнији, у Ервајну, где је 1983. дипломирао на позоришном одсеку, са додатном специјализацијом у плесу.[8]

Ронилачка каријера уреди

Као јуниорски олимпијски такмичар, Луганис је запао за око др Семију Лију, двоструком олимпијском шампиону, који је почео да га тренира.[9] Са шеснаест година, Луганис је учествовао на Летњим олимпијским играма 1976. у Монтреалу, где је заузео друго место у дисциплини торањ, иза италијанске спортске легенде Клауса Дибијасија. Две године касније, када се Дибиаси пензионисао, Луганис је освојио своју прву титулу светског првака у истом догађају уз помоћ тренера Рона О'Бриена.

Луганис је био фаворит за два злата на Летњим олимпијским играма 1980. у Москви, али га је амерички бојкот игара спречио да учествује. Он је био један од 461 спортисте који је годинама касније добио златну медаљу Конгреса.[10] Луганис је освојио две титуле на светском првенству 1982. године, где је постао први скакач у воду на великом међународном митингу који је добио савршену оцену од 10 од свих седам судија.[7] На Олимпијским играма у Лос Анђелесу 1984. године, са рекордним резултатима и вођством у односу на своје противнике, Луганис је освојио златне медаље у дисциплинама скокова у воду са одскочне даске и торња.

Он је освојио још две титуле светског првака 1986. године.

На Олимпијским играма у Сеулу 1988. ударио је главом о одскочну даску током прелиминарних рунди, што је довело до потреса мозга.[6] Он је завршио припремне утакмице упркос повреди. Затим је остварио највећи појединачни резултат у квалификационој рунди за свој следећи скок и поновио скок током финала, освојивши златну медаљу са разликом од 25 поена.[7] У финалу на 10 м освојио је златну медаљу, изводећи у свом последњем покушају скок са 3,4 тежине, освојивши 86,70 поена за укупно 638,61, надмашивши освајача сребрне медаље [[[Xионг Ни|Сјунг Ниа]] за само 1,14 поена.[7] Његов повратак донео му је титулу „Спортисте године“ Широког света спорта за 1988. годину по избору АБЦ-а.[11]

ХИВ статус и повреда главе уреди

Шест месеци пре Олимпијских игара у Сеулу 1988. Лоуганису је дијагностикован ХИВ и почео је да узима антиретровирусне лекове.[12] Након што је Луганис јавно објавио да је ХИВ позитиван 1995. године, људи у и изван међународне ронилачке заједнице почели су да доводе у питање Луганисову одлуку да не открије свој ХИВ статус у време повреде главе током Олимпијских игара 1988, с обзиром на то да је искрварио у базен у који су други потом заронили. Луганис је изјавио да је током искушења био „парализован од страха” да ће заразити другог такмичара или доктора који га је лечио. Ултиматно, нико други није био заражен.[13] Инцидент није представљао никакав ризик за друге, јер је мала количина крви у потпуности разблажена водом у базену, а према Џону Ворду, шефу надзора ХИВ-АИДС-а у Центрима за контролу и превенцију болести САД, „хлор убија ХИВ“.[14] Пошто је кожа ефикасна баријера за ХИВ, једини начин на који би вирус могао да уђе био би кроз отворену рану; „Ако вирус само додирне кожу, он не може да изазове инфекцију: кожа нема рецепторе који би везали ХИВ“, објаснио је тада др Ентони Фаучи из Националног института за алергије и инфективне болести.[14]

Потпора уреди

Луганис је добио неколико спонзорских уговора након својих олимпијских победа 1984. и 1988. године, а његов главни уговор је био Спеедо, партнерство које је трајало до 2007. Неки од његових колега спортиста кривили су хомофобију за његов мали број уговора, пошто се причало да је и раније био геј, пре него што је то обелодањено.[15] Луганис је изјавио да сумња да је његова сексуалност играла улогу, иако сматра да су га делимично у погледу популарности једноставно засенили други амерички олимпијци, пре свега Мери Лу Ретон.[16]

Године 2016, Луганис је приказан на кутијама житарица Витис, где су познати амерички спортисти приказивани, као део посебне серије „Легенде“ која је такође укључивала олимпијце из 1980-их Џенет Еванс и Едвина Мозеса.[16] Ово се догодило отприлике годину дана након што је покренута петиција цханге.орг која је захтевала да он буде представљен, иако је Генерал Миллс негирао било какав утицај петиције.[17]

Тренерска каријера уреди

У новембру 2010. Луганис је почео да тренира рониоце широког спектра узраста и способности у СоЦал ронилачком клубу у Фулертону, Калифорнија.[18]

Он је био ментор америчком скакачком тиму на Олимпијским играма у Лондону 2012. и Олимпијским играма у Рио де Жанеиру 2016.[6][19]

Филмографија уреди

  • Dirty Laundry (1987) као Лари
  • Inside Out III (1992) као Макс у сегменту „The Wet Dream”
  • Breaking the Surface: The Greg Louganis Story (наратор)
  • D2: The Mighty Ducks (1994) представља себе
  • It's My Party (1996) као Дан Зума
  • Sports Theater with Shaquille O'Neal (епизода: "Брокен Рецорд") (1997 ТВ филм) као Коуч Хил
  • Touch Me (1997) као Дејвид
  • Watercolors (2008) као Коуч Браун
  • 30 for 30: "Tim Richmond: To the Limit" (2010)
  • Portlandia, сезона 2, епизода 9 (2012), где представља себе
  • Splash (2013), где представља себе
  • Celebrity Splash! (2013), где представља себе
  • Back on Board: Greg Louganis (2014)
  • Sabre Dance (2015) као Салвадор Далí
  • Entourage (2015) kao fikciona verzija sebe

Reference уреди

  1. ^ „HIV”. Second Opinion. Сезона 15. Епизода 7. 1 мин. WXXI Public Broadcasting Council. Приступљено 12. 8. 2019. 
  2. ^ Daniel, Heath (14. 7. 2014). „Greg Louganis Tells How He Went From Heartthrob To Activist With Candid New Film”. Queerty. 
  3. ^ O'Neill, Tracy (4. 8. 2015). „Greg Louganis: Far From Falling”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 14. 11. 2017. г. Приступљено 13. 05. 2020. 
  4. ^ JORDAN, PAT. „GREG LOUGANIS AFTER THE GOLD”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 18. 11. 2018. 
  5. ^ Patrick Gomez. „Olympic Diver Greg Louganis Reveals How He Found His Birth Father After Decades of Feeling Abandoned, "We're not living in the past anymore," Olympic diver Greg Louganis tells PEOPLE of his relationship with his birth father”. 
  6. ^ а б в Ain, Morty (23. 6. 2016). „'I didn't think I'd see 30,' says Greg Louganis”. ESPN The Magazine (Body Issue 2016.). ESPN. Приступљено 14. 8. 2016. 
  7. ^ а б в г Simon Burnton (28. 3. 2012). „50 stunning Olympic moments No20: Greg Louganis's perfect dive 1988”. The Guardian. 
  8. ^ SLATE, LIBBY (2. 8. 1989). „Greg Louganis Plunges Into Light Opera : Olympic Diver Plays Prince in 'Cinderella'”. Приступљено 18. 11. 2018 — преко LA Times. 
  9. ^ Beard, Alison (2016-07-01). „Life's Work: An Interview with Greg Louganis”. Harvard Business Review. ISSN 0017-8012. Приступљено 2021-09-30. 
  10. ^ Caroccioli, Tom; Caroccioli, Jerry (2008). Boycott: Stolen Dreams of the 1980 Moscow Olympic Games. Highland Park, IL: New Chapter Press. стр. 243—253. ISBN 978-0942257403. 
  11. ^ „ABC Sports - Wide World of Sports”. 
  12. ^ Onion, Amanda. „How Greg Louganis' Olympic Diving Accident Forced a Conversation About AIDS”. HISTORY (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-30. 
  13. ^ „Public Glory, Secret Agony”. Newsweek. 5. 3. 1995. 
  14. ^ а б "The Risk Pool: The Dangers Are Off The Field", authored by Sharon Begley, Newsweek, 5 March 1995
  15. ^ Crouse, Karen (14. 8. 1994). „Many Endorsement Deals Aren't Coming Out -- Many Gay Athletes Have Learned They Must Stay In The Closet In Order To Land Lucrative Contracts”. The Seattle Times. 
  16. ^ а б Beard, Alison (5. 4. 2016). „The Wheaties Box and the Why of Celebrity Endorsements”. Harvard Business Review. 
  17. ^ Better Late Than Never: Olympic Champion Greg Louganis Gets His Wheaties Box (NPR)
  18. ^ Crouse, Karen (20. 2. 2011), „Louganis is Back on Board”, The New York Times 
  19. ^ Attitude (magazine) interview, August 2012

Spoljašnje veze уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Greg_Luganis&oldid=27356737”