Грозница
Грозница (врућица, огњица, пирексија, хиперпирексија, контролисана хипертермија[1]) (лат. febris) је општи медицински знак карактеризиран повишењем температуре изнад нормалног распона, узрокован повећањем циљне тачке механизма који регулише телесну температуру[2]. То повећање циљне тачке температуре активира повећање мишићног тонуса и дрхтање.
| Грозница | |
|---|---|
 | |
| Аналогни медицински термометар показује температуру од 38.7 °C | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| МКБ-10 | Р50 |
| МКБ-9-CM | 780.6 |
| ДисеасесДБ | 18924 |
| еМедицине | мед/785 |
| МеСХ | Д005334 |
С порастом телесне температуре јавља се осећај хладноће, иако је телесна температура повећана. Кад температура досегне циљну тачку, настаје осећај топлоте. Грозница је једна од имунолошких одговора којим тело покушава да неутралише бактеријске или вирусне инфекције. Грозница може бити узрокована многим различитим стањима, од бенигних до потенцијално опасних. Осим код врло високе температуре, смањивање температуре најчешће није потребно, међутим, могу се дати антипиретички лекови који смањују температуру, те тиме чине да се особа боље осећа.
Грозница се разликује од неконтролисане хипертермије[1] у томе што је хипертермија повећање телесне температуре изнад циљне температуре тела, због прекомерне производње топлоте и/ или недовољне терморегулације.
Дефиниција уреди
Распон нормалних температура је широк.[3] Опште је прихваћено да се ради о грозници ако је:
- Температура у анусу (ректуму/ректално) једнака или изнад 37,5 - 38,3 °C[1][3]
- Температура у устима (орално) једнака или изнад 37,7 °C[4]
- Температура под пазухом (аксиларно) или у уху (ушна, отична) једнака или изнад 37,2°C.
У здравих одраслих мушкараца и жена распон оралне температуре је 33,2-38,2 °Ц, за ректалну је распон 34,4-37,8 °C, у уву (ушни бубњић) је 35,4-37,8 °C, а аксиларно је 35,5-37,0 °C.[5]
Људи за време телесне активности развијају веће температуре, али то се не сматра грозницом, будући да је циљна тачка температуре нормална. Старије особе имају смањену способност стварања телесне топлоте, па чак и мало повишење температуре може бити знак озбиљне болести.
Врсте уреди
Образац промена температуре понекад може указати на дијагнозу:
- Интермитентна грозница: Повишена температура је присутна само током неколико сати дневно, а остало време је нормална. Јавља се, на примјер, код маларије, кала-азара, пиемије и септихемије. Код маларије се може јављати периодично свака 24 сата (malaria quotidiana, или свакодневна маларична грозница), од 48 сати (malaria tertiana), или 72 сата (malaria quartana, врло типична за заразу с Plasmodium malariae). Ови обрасци грознице могу бити мање јасни код путника.
- Пел-Абштајнова грозница: специфична врста грознице повезана с Хоџкиновом лимфома, која је наизменично једне недеље висока, а идуће недеље ниска. Међутим, још увек се воде расправе о томе да ли овај образац грознице уистину постоји.[6]
- Континуирана грозница (лат. febris continua): Температура је стално изнад нормалне током дана и не варира више од 1 °C у току 24 сата. Јавља се нпр. код упале плућа, тифоида, инфекције мокраћног система, бруцелозе и тифуса. Тифоидна грозница може имати специфичан образац, са спорим степенастим растом и високим платоом.
- Ремитантна грозница (лат. febris remitens): Температура је изнад нормалне кроз цели дан и варира више од 1 °C у 24 сата. Јавља се, на пример, код инфективног ендокардитиса.
Неутропенична грозница, која се још назива и фебрилна неутропенија, је грозница услед недостатка нормалне функције имунског система. Због недостатка неутрофила за борбу против инфекција, бактеријске инфекције се могу ширити врло брзо; зато се таква грозница сматра хитним стањем. Ова врста грознице се чешће виђа код код људи који примају имуносупресивну хемотерапију него код иначе здравих људи.
Фебрикула[7] је блага грозница кратког трајања, неодређеног узрока, и без икакве одређене патологије.
Референце уреди
- ^ а б в Аxелрод YК, Дирингер МН (2008). „Температуре манагемент ин ацуте неурологиц дисордерс”. Неурол Цлин. 26 (2): 585—603, xи. ПМИД 18514828. дои:10.1016/ј.нцл.2008.02.005.
- ^ Каракитсос D, Карабинис А (2008). „Хyпотхермиа тхерапy афтер трауматиц браин ињурy ин цхилдрен”. Н. Енгл. Ј. Мед. 359 (11): 1179—80. ПМИД 18788094.
- ^ а б Лаупланд КБ (2009). „Февер ин тхе цритицаллy илл медицал патиент”. Црит. Царе Мед. 37 (7 Суппл): С273—8. ПМИД 19535958. дои:10.1097/ЦЦМ.0б013е3181аа6117.
- ^ Бароне ЈЕ (2009). „Февер: Фацт анд фицтион”. Ј Траума. 67 (2): 406—9. ПМИД 19667898. дои:10.1097/ТА.0б013е3181а5ф335.
- ^ Сунд-Левандер M, Форсберг C, Wахрен ЛК (2002). „Нормал орал, рецтал, тyмпаниц анд аxилларy бодy температуре ин адулт мен анд wомен: а сyстематиц литературе ревиеw”. Сцанд Ј Царинг Сци. 16 (2): 122—8. ПМИД 12000664. дои:10.1046/ј.1471-6712.2002.00069.x.
- ^ Хилсон АЈ (1995). „Пел-Ебстеин февер”. Н. Енгл. Ј. Мед. 333 (1): 66—7. ПМИД 7777006. дои:10.1056/НЕЈМ199507063330118.. They cite Richard Asher's lecture Making Sense (Lancet, 1959, 2, 359)
- ^ Febricula, definition from Biology-Online.org, consulted June 7, 2006 Biology-online.org
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
